U EVROPI JE SVE OKEJ

Preveo: Želidrag Nikčević

Devojke, naše omiljene partijske novine vašingtonskog partijskog komiteta, „Vašington Post“, nedavno su izašle sa raskošno iskrenim materijalom. Ukratko, „Evropljani su veoma dobri momci, potpuno su prevazišli zavisnost od ruskog gasa, upumpali su u svoja podzemna skladišta istorijski maksimum (popunjena više od 92%), prokleti Putin nije uspeo da zadavi Evropu gasnom omčom, tako se treba držati. Da, postoje neki minimalni rizici za evropsko tržište gasa, kao što je štrajk australijskih (!) naftadžija, ali – gde sad nema rizika? Dakle, generalno, u Evropi je sve okej.”

A onda počinje homerovski kikot, jer autor-analitičar detaljno da analizira „pa, kako se dogodilo da su Evropljani veoma dobri momci”? A cela stvar je u tome što je Evropa dobila neočekivanog saveznika u popunjavanju svojih rezervi gasa – urušavanje potražnje za gasom. U junu i julu 2023. potražnja za gasom iz energetski intenzivnih industrija samo u Nemačkoj smanjena je za 18%, odnosno 22%, u poređenju sa istim periodima prošle godine. To je delom posledica prelaska na prljavije i jeftinije energente poput mazuta ili uglja, ali značajan doprinos pobedi nad zavisnošću od ruskog gasa dalo je gašenje industrijskih lokacija, koje nemački biznis neće ponovo pokrenuti – jer je skupo. Nije šala: tokom protekle 2 godine, cena po kilovat satu se udvostručila u poređenju sa 2010–2020.

U stvari, devojke, iako mi nismo nezavisni i autoritativni novinari „Vašington posta“, pisali smo nedavno o prirodi pobede evropskog gasnog čuda nad Putinom. Dodatnu pikantnost tome dodaje činjenica: ispostavilo se da je značajna količina tečnog prirodnog gasa koji Evropa sad troši – izdajnički ruski gas, koji po obimu ustupa samo slobodoljubivom gasu iz Sjedinjenih Država.
Zaključak u materijalu „Vašington Posta“ je apsolutno izvanredan. Evropa, zahvaljujući nagomilanim rezervama, svakako može da pokuša da nekako prepuzi zimu. Jedini problem je što će za grejanje stanovništva biti potrebno dodatno smanjiti industrijsku potrošnju.

Sankcije deluju. Kao u onom vicu: „Tata, da li to znači da ćeš manje piti? Ne, ćerko, to znači da ćeš ti manje jesti“.

(Telegram kanal Bespoщadnый piarщik)