„U Crnoj Gori postoji snažna politička volja da se desi izborna reforma“

U Crnoj Gori postoji veliki stepen političke volje da se izborna reforma desi, a prioritet Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu trebalo bi da budu pitanja sređivanja biračkog spiska, profesionalizacije i depolitizacije Državne izborne komisije (DIK) i pozicije predsjednika opštinske izborne komisije.

To je saopšteno na konferenciji „Perspektive i strategije za ostvarivanje izborne reforme u Crnoj Gori“, koju je organizovao Centar za monitoring i istraživanje (CeMI), uz podršku Britanske ambasade Podgorica.

Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, rekao je da mu se čini da u odnosu na ranije periode postoji veći stepen političke volje da se izborna reforma desi.

„To je nešto što ohrabruje i što Evropska unija (EU) i drugi naši partneri očekuju da bismo mogli postati članovi te zajednice do 2028. godine. Vjerujem da smo svi dužni tome da doprinesemo i ovo je prilika koju treba da iskoristimo“, smatra Vujović.

Ambasadorka Velike Britanije u Crnoj Gori Don Meken, kazala je da izborna reforma nije samo pitanje mijenjanja zakona.

„Tu je riječ o transparentnosti, inkluzivnosti i jačanju samih temelja demokratije. Izborna reforma je ključni korak ka umanjenju postojećih nedostataka koji ostavljaju izbore ovdje otvorenim za izazove, ali je i korak ka izgradnji povjerenja“, istakla je Meken.

Ona je pozdravla imenovanja pridruženih članova Odbora odbora za sveobuhvatnu iuzbornu reformu, koji su izabrani iz civilnog društva i akademske zajednice i koje su podržale i vladajuće i opozicione stranke.

„Njihove ideje i predlozi će biti odlična dopuna diskusiji“, navela je Meken, poručujući da će britanska ambasada nastaviti da podržava Crnu Goru u nastavku izgradnje demokratije i vladavine prava.

Tokom panela „Osvrt na proces izborne reforme u Crnoj Gori – dokle smo stigli?“, predsjednik Državne izborne komisije Nikola Mugoša, smatra da je centralno pitanje u Crnoj Gori kad je u pitanju izborna reforma vezano za birački spisak.

„Prema preliminarnim podacima koje je nedavno predstavio Zavod za statisiku, Crna Gora ima 633 hiljade stanovnika, od čega su 90 hiljada stranci. Ako imamo u vidu da u Crnoj Gori okvirno imamo 95 hiljada učenika, koji nemaju pravo glasa, a da je u biračkom spisku na današnji dan upisano preko 540 hiljada ljudi, to nam govori da se se Crna Gora suočava sa alarmantnim podatkom kad je u pitanju ažurnost biračkog spiska“, naveo je Mugoša.

Ukazao je da je dominantan uzrok tog stanja neažurnost prilikom odjave i prijave prebivališta.

„Ovo će, po mom mišljenju, biti jedan od najsloženijih zadataka koje treba riješiti u Crnoj Gori. Pitanje biračkog spiska ne možete tretirati na administrativni način. Moja procjena je da se to pitanje ne može završiti u kratkom periodu“, rekao je Mugoša.

Istakao je da DIK treba da bude izabran na meritokratskim principima od strane članova koji nisu pripadnici političkih subjekata.

Mugoša je, komentarišući pitanje izbora u Šavniku, ocijenio da bi ono trebalo da bude među prvima kojima će se baviti Odbor za izbornu reformu.

„Šavnik je jedan presedan za koji se nadam da neće imati dalekosežne posljedice i koji bi mogao biti zloupotrijebljen za sve buduće izborne procese. Tu je korjen problema u političkoj izbornoj administraciji, koje su u u potpunosti politički organi“, naveo je Mugoša.

Politička direktorica Građanskog pokreta URA, Ana Novaković Đurović, smatra da vlast i opozicija u ovom trenutku i Odboru pokazuju odgovornost i političku volju da se počne sa procesom izborne reforme.

„Za razliku od predstavnika vlasti koji navode da se to može desiti relativno brzo i da do jeseni možemo izaći sa konrektnijim rezultatima, ja bila bih realnija u toj ocjeni. Smatram da ukoliko ovaj skupštinski saziv zaokruži reformu izbornog zakonodavstva, to bi bilo sasvim pozitivno za državu“, rekla je Novaković Đurović.

Smatra da je izuzetno važno što je Odbor dobio pridružene članove – predstavnike civilnog društva i akademske zajednice, navodeći da će njihovo znanje doprinijeti dodatno izbornoj reformi.

„Vjerujem da će rad Odbora biti transparentan i sveobuhvatan“, dodala je Novaković Đurović.

Ocijenila je da Agencija za sprečavanje korupcije nije doprinijela povećanju povjerenja građana u izborni sistem, navodeći da treba vrlo pažljivo treba razmatrati nadležnosti te institucije da bi znali šta su očekivanja.

„Kad je u pitanju rad Odbora, mislim da oko nekih zakonskih rješenja postoji konsezus i trebalo bih ih prve staviti na dnevni red i rješavati. Mislim da pitanje otvorenih lista neće naići na konsenzus. Takođe, nisam čula izjašnjenje o kvotama da se povećaju i da zastupljenost žena ide na 40 odsto“, kazala je Novaković Đurović.

Kopredsjednik Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu, Nikola Rakočević, smatra da se politička pitanja ne mogu staviti sa strane, „jer je Odbor za izborno zakonodavstvo parekselans političko pitanje“.

„Međutim, ja sam optimista da se će vlast i opozicija oko ovog pitanja postići konsezus. Iako postoje ogromne ralike između vlasti i opozicije, ovaj Odbor ne služi da bi se prevazišle političke razlike između vlasti i opozicije, kao ni da bi se ideološke razlike izbrisale, to se neće desiti. Međutim, ovaj Odbor je važan pokazatelj koliko su političke organizacije u Crnoj Gori spremne da zarad opšteg državnog interesa sarađuju bez obzira na razlike“, naveo je Rakočević.

Najavio je da će iz opozicije predložiti izmjenu i dopunu odluke o osnivanju Odbora, u skladu sa preporukom velikog broja nevladinih organizacija, koja bi podrazumijevala da se nadležnosti odbora prošire i uključe set medijske zakone, Zakon o predsjedniku i Zakon o krivičnom postupku.

„Takođe, jako je važno formiranje Odbora za praćenje stranih uticaja, koji može paralelno sa Odborom za sveobuhvatnu izbornu reformu da da dobre analize i rješenja“, istakao je Rakočević.

Vujović je podsjetio da se CeMI zalaže više od deceniju za profesionalizaciju DIK-a, navodeći da ga raduje što postoji konsenzus predstavnika Odbora oko tog pitanja.

„Sad treba da iskoristimo tehničke prilike. Potrebno je unaprijediti sistem za elektronsku identifikaciju birača. Ukoliko bismo imali čitač koji preoznaje na bazi čipa birača, elektronski ga identifikuje i vuče podatke koji su pohranjeni, to bi pomoglo da imamo u realnom vremenu opsežnu statistiku koja bi omogućila ogroman resurs tokom i nakon izbornog dana, među kojima je i izlaznost birača“, rekao je Vujović.

Ocijenio je da ćemo kao društvo suočiti sa padom izlaznosti birača, navodeći da moramo biti spremni da zadržimo njihovo interesovanje.

„Odbor vidim kao lijepu priliku u istoriji Crne Gore da možemo na kvalitetan način interevenisati iu izborni okvir i izborni sistem“, kazao je Vujović.

Smatra da bi trebalo razmisliti da se u zakonskom tekstu ili na neki drugi način nađe rješenje da se ne traži dvotrećinska većina za izmjene svakog zakona.

Vujović je ocijenio da se DIK-u moraju dati ovlašćenja da preuzme državni proces ukoliko opštinska izborna komisija iz nekog razloga ne može sprovesti izborne procese.

„To sad imamo slučaj u Šavniku, ali se može desiti bilo gdje. S jedne strane treba depolitizovati DIK, a u CeMI-ju smatramo da predsjednik opštinske izborne komisije treba da bude profesionalac i da se zadrži partijski model, a DIK da preuzme ovlašćenja ukoliko opštinska izborna komisija ne može da sprovede proces izbora“, dodao je Vujović.

Kazao je da su CeMI-jevu inicijativu podržali CRTA i CeSID, a koja se odnosi na uparivanje baza podataka birača na Zapadnom Balkanu i uvođenje rezidencijalnog uslova od godinu za lokalne izbore.

Govoreći o preporukama iz CeMI-jeve studije „Izborna reforma u Crnoj Gori – prijedlozi za unapređenje“, Vujović je kazao da je potrebno obezbijediti ravnopravnost zajednici Roma, na isti način kako je obezbijeđeno za hrvatsku manjinsku zajednicu u važećem zakonskom tekstu.

„Pravilo o zbrajanju rezultata manjinskih lista iste manjinske zajednice, ukoliko nijedna nije prešla za njih važeći zakonski uslov, treba da vazi i za pripadnike hrvatskog, odnosno romskog naroda. Ako nijedna od manjinskih listi sama ne pređe 0.35 odsto, njihovi rezultati će se zbrojiti i ako kao takvi imaju preko 0.35 odsto dobiće mandat. Mandat će dobiti manjinska lista koja je imala pojedinačno najviše glasova“, pojasnio je Vujović.

Šef Pravnog odjeljenja CeMI-ja i koautor studije, Vladimir Simonović, je govoreći o preporukama koje se odnose na zloupotrebu državnih resursa, kazao da bi se prevenirale potencijalne manipulacije i zloupotrebe socijalnih davanja za vrijeme izbora, Ministarstvo zdravlja bi trebalo zvanično da proglasi kraj pandemije COVID-19 i povuče odluku koja je održavala stanje pandemije, s obzirom da trenutni podaci više ne podržavaju održavanje takvog statusa.

„Potrebno je da Vlada implementira jasne mjere koje garantuju otvorenu i odgovornu raspodjelu socijalnih beneficija, bez obzira da li je izborni period ili ne. Tokom izbora, trebalo bi formirati sličan dvostranački ad hoc komitet koji bi uključivao i članove civilnog sektora kako bi se osiguralo da socijalna davanja nijesu zloupotrijebljena“, naveo je Simonović.

Ukazao je da je potrebno i da Vlada bude transparentnija kada je riječ o troškovima, posebno u izbornom periodu kao da je izmjenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja neophodno osigurati zabranu zapošljavanja u toku izborne kampanje.