U čemu je čar BRIKS-a i zašto svi žele da se učlane

Honduras je podnio zvaničan zahtjev za ulazak te zemlje u Novu razvojnu banku BRIKS-a, objavila je prije nekoliko dana vlada ove zemlje na Tviteru.

To je jedna od 19 zemalja koje su najzainteresovanije da se pridruže organizaciji koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika, a eventualno proširenje članstva biće jedna od tema predstojećeg samita organizacije u avgustu u Južnoj Africi.

Početkom juna objavljeno je da će rukovodstvo Nove razvojne banke u avgustu glasati o članstvu Argentine u ovoj organizaciji, a prema navodima zvaničnika BRIKS-a 13 zemalja od 19 zainteresovanih zvanično je zatražilo da se pridruži, uključujući Saudijsku Arabiju i Iran. Interesovanje za članstvo izrazili su i Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir, Egipat, Bahrein i Indonezija, zajedno sa dvije države istočne i jednom iz zapadne Afrike, kako je to rekao ambasador Južne Afrike pri BRIKS-u Anil Suklal.

Pet ekonomija država okupljenih u BRIKS-u već sada čini više od 40 odsto svjetske populacije i skoro četvrtinu globalnog BDP-a, a interesovanje za udruživanje u ovom formatu postalo je sve privlačnije.

U čemu je čar BRIKS-a?
Bez ideoloških diktata

Privlačnost je prije svega u tome što je to organizacija koja nije zasnovana na ideološkim principima, kaže za RT Balkan novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović. On dodaje da nema tog ideološkog režima i čvrstine kakva postoji u okviru Grupe 7 koja se sve više upušta, naročito poslednjih godina, a pogotovu od početka sukoba u Ukrajini, u političke vode.

„U odnosima između pet članica BRIKS-a vlada slobodna atmosfera, što je naročito vidljivo od početka rata u Ukrajini. Vidi se da to nije jedno rigidno društvo i zbog toga sve više zemalja koje ne žele da se deklarišu na kojoj su strani po ukrajinskom pitanju opredeljuje se za BRIKS“, ističe Korkodelović.

On dodaje da i sam BRIKS nema definitivan odnos prema sukobu u Ukrajini.

„Imate Indiju i Kinu koje nikada ne glasaju protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama, ali i Brazil i Južnoafričku Republiku, koje nisu uvele sankcije Rusiji, ali su glasali za rezolucije o teritorijalnoj cjelovitosti Ukrajine. Postoji sloboda izbora, što postaje sve značajniji faktor u globalnoj politici uopšte“, naglašava Korkodelović.

Pravnik Branko Pavlović ističe da je BRIKS privlačan zbog toga što je od početka koncipiran kao organizacija koja treba da obuhvata države iz cijelog svijeta, s različitih kontinenata.

„Nije regionalan nego je planetaran po samoj zamisli. Kvalitet rada BRIKS-a ga je legitimisalo kao poželjnu organizaciju u kojoj mnogi drugi žele da budu. Kako se sve te privrede razvijaju tako i sama organizacija pruža sve veće i trgovinske i finansijske mogućnosti“, kaže Pavlović za RT Balkan.

Oslobađanje hegemonije Zapada

On napominje da postoji konstantna privlačnost prema svim međunarodnim organizacijama u kojima nije Amerika i u kojima nisu predstavnici EU i Britanije, poput Šangajske organizacije za saradnju i naravno BRIKS-a.

„Sve te organizacije u kojima nema Amerike, u stvari su dokaz funkcionisanja i kvaliteta multipolarnosti za koji se od početka zalažu prije svega Rusija i Kina. Te organizacije pokazuju da to funkcioniše, da se razvija, daje rezultate i da se sve postiže konsenzusom“, kaže Pavlović za RT Balkan.

Korkodelović navodi da se zapadni svijet sve više, naročito u kontekstu sukoba u Ukrajini, doživljava kao neka nova kolonijalna sila koja želi da nametne rješenja drugima i koja zahtijeva od drugih disciplinu „ako niste s nama onda ste protiv nas“.

„Zbog toga se niz zemalja u razvoju opredeljuje da intenzivnije sarađuje s BRIKS-om“, kaže Korkodelović.

On ističe da države članice ove organizacije uveliko sarađuju s zemljama u razvoju, možda najviše Kina kroz svoju inicijativu „Pojas i put“, ali da ne postavljaju rigidne političke uslove da bi dale ekonomsku pomoć. Uz to, kad je reč o Africi, Kina, Indija i Rusija su pomagale sve te zemlje koje su danas slobodne u vreme kolonijalizma.

BRIKS plus

Prijem novih članica značajno bi povećao ukupan BDP organizacije BRIKS, unaprijedio bi saradnju među državama članicama i doprinio da se glas Globalnog juga jače čuje u međunarodnim institucijama, kaže Korkodelović.

„Među zainteresovanima za članstvo su velike višemilionske države, tu je najprostranija afrička država i veliki proizvođač nafte i gasa Alžir ili Indonezija koja je mjereno paritetom kupovne moći deveta najveća privreda u svijetu“, navodi Korkodelović.

Privlačan je i način rada BRIKS-a koji nije ograničen samitom jednom godišnje – mnogo toga se dešava između tih samita, razvijen je institucionalni okvir, komisije i različite strukture, koje se sastaju na nedeljnom nivou, a nekad i češće, napominje Pavlović.

„Mnogo toga se već događa u BRIKS-u na organizovan način i to daje sigurnost i drugima da jasno mogu da sagledaju u kojim sve oblastima i na koji način mogu da se uključe u tu saradnju na bazi principa multipolarnosti“, kaže Pavlović.

Nezavisno od toga da li će ili ne biti donijeta odluka o primanju novih članica na samitu u avgustu, Branko Pavlović naglašava da je proces povećanja značaja BRIKS-a nezaustavljiv.

Zajednička valuta

Na predstojećem samitu biće razgovora i o uvođenju zajedničke valute BRIKS-a, što je ponovo odraz globalnog procesa koji traje duže vrijeme – procesa dedolarizacije ili smanjenja uticaja američkog dolara u globalnoj trgovini. I na tom polju, zemlje članice organizacije jačaju svoje kapacitete, oslanjajući se sve više u međunarodnoj trgovini na domaće valute.

„Peking i Moskva veoma rade na plaćanjima u juanima koji je sada četvrta ili peta globalna valuta iz korpe vodećih valuta koji se koriste u međunarodnim plaćanjima. A Indija ima sporazum sa četrdesetak zemalja u kojima se indijska rupija koristi za plaćanja u međusobnoj trgovini, ne samo sa zemljama u razvoju, nego čak i sa Ujedinjenim Kraljevstvom“, kaže Korkodelović.

Iza razmišljanja BRIKS-a o zajedničkoj valuti, u stvari je nastojanje da se parira zloupotrebi dolara od strane Amerike, naglašava Branko Pavlović.

„Nije cilj da se poništi značaj dolara uopšte nego da se poništi onaj dio koji dolar danas zauzima a koji čini zloupotrebu u trgovini i u kreditno-monetarnim odnosima. Ako je taj uticaj kao rezervne valute danas 57-58 odsto, onda da se to spusti na 32-33 što bi bilo prirodno za snagu i veličinu Amerike“, navodi Pavlović.

Gde je tu Srbija?

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da BRIKS jača i da ako mu se pridruže i zemlje Persijskog zaliva to će promijeniti stvari u svijetu.

Korkodelović napominje da je Srbija u takvoj političkoj situaciji da može samo da komentariše razvoj BRIKS-a, ali da misli da je i to dobro i da ideja o BRIKS-u treba da postane prisutnija ovde.

„Srbiji bi sigurno bilo mnogo lakše da nađe zajednički jezik sa nizom zemalja koje će postati članice BRIKS-a. Na primjer, ima dobre, višedecenijske odnose s Alžirom. Konačno, to može da bude refleks koncepcije o nesvrstanosti koja ima među ovdašnjim ljudima dosta sledbenika i dalje. Ispiranje mozga briselskim konceptom Evropske unije i pripadnosti zlatnoj milijardi još nije u potpunosti zahvatilo srpsko društvo“, kaže Korkodelović.

Branko Pavlović navodi da bi Srbija mogla u punom formatu da traži da se priključi BRIKS-u i da bi samo traženje da se priključi ovoj organizaciji bio vrlo dobar politički signal da prepoznajemo kuda svijet ide.

„A to je odvajanje od diktata Zapada ka jednom normalnom svijetu, zapravo vraćanje na temeljne principe UN. I ako hoćete čak nešto što je naša baština a to je iz Pokreta nesvrstanosti aktivna miroljubiva koegzistencija. Povećanje značaja BRIKS-a je nezaustavljivo i Srbija treba što prije da se pridruži tom dijelu svijeta“, zaključuje Pavlović.

(RT Balkan)