Tužba

PIŠE: Čedomir Antić

„Da, onaj autistični stvor će se naročito obradovati tome (krsnoj slavi, prim. Č. A.), čim prestane da urla nekontrolisano svakih 5 min.“

Anonimus „Samael“ komentator i montenofašista, koji ne smije da se potpiše, o mom sinu – maloljetnom Vidu Antiću koji boluje od autizma. No, srećom, anonimus „Srđan Lončar“ za mog sina kaže: „Ti si momak  O.K. ! Ali…“

Trebalo je da prođe tri meseca od pobede opozicije 30. avgusta 2020., pa da dođe do smene direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Crne Gore. Toliko je, otprilike, trebalo 2000./2001. da u Srbiji bude smenjen načelnik RDB-a. Istina, u tom drugom slučaju, valjalo je da u međuvremenu, dva meseca posle pobede DOS-a na saveznim izborima, ista koalicija odnese pobedu i na izborima za republičku vlast. U Crnoj Gori je sve išlo polako. SAD i saveznici nisu stvarali medijske panike, niti dostavljali razna dokumenta nevladinim organizacijama koje finansiraju. ANB nije u javnosti predstavljan kao Štadzi ni kao Gestapo. Naprotiv. Onda je Prof. dr Zdravko Krivokapić, taj samozvani politički Hrist, imenovao kotorskog advokata i političara gospodina Dejana Vukšića za direktora. Najavio je, premijer koji je sopstvenu vladu oročio na 200 dana, da će već u februaru 2021. g. Vukšiću mandat i prestati, te da će u međuvremenu biti raspisan konkurs za novog direktora. Krivokapić je na jedan sasvim opušten način posmatrao vreme. Nije mu smetalo političko i partijsko delovanje Vukšića, možda je važno bilo da je čovek njegov istomišljenik i da je prošao najvažnije provere onih kojima je premijer verovao – a to pritom nisu članice Koalicije za budućnost Crne Gore, ni birači. Bilo kako bilo, g. Vukšić je (ponovo) imenovan za direktora ANB u septembru 2021., kada je prošlo već mnogo više od 200 dana od izbora Krivokapićeve vlade.  Na tom mestu Vukšić je ostao do maja 2022., kada ga je ekspresno, mnogo brže nego Krivokapić njegovog prethodnika, smenio novi premijer dr Dritan Abazović.

Od 2018. do 2021. trajao je zanimljiv skandal u vezi sa nezvaničnom zabranom ulaska u Crnu Goru akademiku Matiji Bećkoviću, Prof. dr Dejanu Miroviću, dr Aleksandru Rakoviću i meni. Spisak „zabranjenih“ bio je konačno znatno opširniji, ali ova zabrana, uvedena tajno, izazvala je prilično zanimanje javnosti u obe države. Srbija sve do slučaja pevačice gospođe Jadranke Brjaktarović nije zabranjivala ulazak na svoju teritoriju osobama koje nemaju dokazane veze sa organizovanim kriminalom.  Crna Gora je zabranila ulazak svom najvećem živom pesniku, dobitniku najviše državne nagrade i profesoru univerziteta koji je na njenom zemljištu rođen i tu mu žive majka i brat.

Stvar se razvijala na način nepovoljan po Đukanovićev režim, on sâm je priznao da je ta zabrana bila politička greška, ali ista nije ukinuta sve do njegovog pada. Mesecima kasnije zabrana je nestala tiho, kako je i uvedena, u duhu kontinuiteta vlasti. No, krajem 2020. godine, baš negde oko imenovanja g. Vukšića, g. Zdravko Krivokapić je javno rekao da će biti objavljeno ko je odgovoran za spomenutu zabranu, tvrdio je da je reč o “grešci” ranijih vlasti. Na osnovu te Krivokapićeve izjave advokat gospodin Ivan Ninić je, po ovlašćenju Prof. dr Dejana Mirovića, a u skladu sa zakonskom procedurom i propisima, zatražio da novi šef ANB-a, navodno demokratski, evropski i prosrpski orijentisani g. Dejan Vukšić, obelodani tajni dokument ANB iz 2015., na osnovu koga je tri godine kasnije i došlo do ove zabrane. G. Ninić se obraćao pismeno, nekoliko puta,  ali je reformski i demokratski direktor ANB odbio da postupi po zahtevu. Pokrenut je spor pred Upravnim sudom u Podgorici. Presuđeno je da taj dokument treba obelodaniti. Ista je bila i preporuka Zaštitnika građana Crne Gore. Direktor ANB g. Vukšić je sve to igrnorisao. Nejasni su razlozi zbog kojih je, oko ovog sasvim banalnog slučaja, štitio svoje prethodnike iz režima g. Mila Đukanovića. Advokat  g. Ninić je potom, u ime g. Mirovića,  podneo krivičnu prijavu protiv  g. Vukšica. Razume se, starorežimski Specijalni državni tužilac g. Milivoje Katnić, odbacio je ovu tužbu, zaštitivši tako g. Vukšica.

Konačno je direkor ANB g. Vukšić podneo krivičnu prijavu za lažno prijavljivanje protiv g. Dejana Mirovića. Dakle, presuda jednog crnogorskog suda, mišljenje ombudsmana i reč premijera nisu bili dovoljni. Jedan sasvim legitiman zahtev – povezan sa poštovanjem ljudskih prava i ličnim pravom – jedan advokat, opozicionar, navodno pripadnik naroda koji je bio decenijama obespravljen, video je samo i isključivo kao napad na svoju poveliku ličnost. Ta krivična prijava je odbačena kao besmislena, a u medjuvremenu je Vukšić izgubio funkciju i, bez mnogo sumnje proslavio trijumf “Evrope (koja ako neće) sad” (onda ne znam kada će). Nije mi poznato da li je gospodin Vukšić nastavio sa nekom od svojih borbi iz proteklih decenija. Pročitao sam, međutim, da je krajem aprila 2023. za lažno prijavljivanje tužio profesora Mirovića i pred srpskim sudom. Bravo!

U toj teškoj borbi između Srba, na jednoj i frankovaca – u  koje je bivši režim Crne Gore pretvorio deo stanovništva – te brojnih osoba binarnog identiteta (Srbogoraca koji su i omogućili obespravljivanje čitavog našeg naroda), na drugoj strani, pobedu neće odneti veliki političari, ni ustanove. O njoj će odlučivati narod. Ovih dana je na zgradi opštine Pljevlja zavijorila srpska narodna zastava. To je možda nezakonito, koliko i Vukšićevo držanje prema “zabranjenim”, ali je put ka slobodi.