Turska — ključni igrač u sukobu Azerbejdžana i Jermenije
Posle cjelodnevnih oružanih sukoba između snaga Jermenije i Azerbejdžana, još uvijek je teško utvrditi razmjere razaranja ili mogući broj žrtava, kažu analitičari i upozoravaju da su naredni dani ključni za sprečavanje da se sukob rasplamsa.
U razgovoru analitičar Dušan Proroković, dobar poznavalac prilika na Kavkazu, kaže da je u ovom trenutku nemoguće predvidjeti u kom pravcu bi konflikt Jermenije i Azerbejdžana mogao da ode, niti kakve su moguće posledice.
„Sporadični sukobi snaga Jermenije i Azerbejdžana izbijali su i prethodnih godina, samo ne u ovom obimu. Taj spor ima duboke istorijske korijene, još iz vremena raspada SSSR-a, što znači da ni ogromni sovjetski državni aparat nije mogao da ga drži pod potpunom kontrolom. Dakle, konfliktni potencijal je ogroman, a opšta mobilizacija u obje države nije dobar znak. Ja se nadam da će međunarodni faktori pokušati da izazovu deeskalaciju, ali takođe napominjem da mi iz bivše Jugoslavije dobro znamo da se u ovakvim situacijama ništa ne može prognozirati na kratak rok“, kaže Proroković.
Podsjetimo, jermenske vlasti uvele su vanredno stanje i objavile opštu mobilizaciju, a Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i predsjednik Putin pozvali su Jerevan i Baku da prekinu vatru, obustave vojna dejstva i smjesta počnu pregovore.
Jermenski Premijer Pašinjan je apelovao na međunarodne organizacije da iskoriste poluge uticaja i zaustave miješanje Turske. Na pitanje kakve su moguće međunarodne posledice ovog konflikta, prije svega po Evropu, Proroković kaže da je Kavkaz „evropska terasa“, i da dugo niko nije vodio računa o tom regionu, pogotovo u EU.
„Mislim da sve što se dešava mnogo više brine SAD, i naravno Rusiju i Tursku. Brisel je imao neke inicijative u regionu i u teoriji želi da se proširi na Gruziju, Jermeniju i Azerbejdžan, ali ovo će pokazati u kojoj mjeri EU nije u stanju da kontroliše situaciju na sopstvenoj periferiji. SAD i Rusija su već pozvali na smirivanje situacije, ali u ovom sukobu mnogo toga zavisi od reakcije Ankare“, objašnjava naš sagovornik.
Turski predsjednik Erdogan smatra da je Jermenija „prepreka miru“ i poručio da bezrezervno podržava Azerbejdžan, podsjeća Proroković i konstatuje da je ključ daljeg razvoja ovog konflikta u najbukvalnijem smislu u Erdoganovim rukama.
„Azerbejdžan je od osamostaljenja strateški partner Ankare – u trgovini, privredi, politici, kulturi, ali i po vojnim pitanjima. Erdogan ih podržava, ali treba da vidimo da li će Turska biti medijator u rešavanju konflikta, ili nešto drugo, Ako se Ankara zaista vojno umiješa, Jermenija će preispitati svoje članstvo u ODKB, i to može da ozbiljno naruši odnose Ankare i Moskve“, kaže Proroković
I SAD su osudile eskalaciju nasilja na jugu Kavkaza i pozvale sve strane da odmah prekinu sukobe. Stejt department poručuje da se mora prekinuti svaka retorika ili akcija koja pogoršava tenzije, podseća Proroković, koga smo zamolili da za Sputnjik pojasni i ulogu Vašingtona u najnovijem sukobu.
„Amerikancima naravno odgovara da se Turska aktivnije uključi u sukobe, jer bi rezultat vjerovatno bilo pogoršanje njenih odnosa s Rusijom. Međutim, ako se Turska ne umiješa, ovo će biti jedan klasičan lokalni konflikt bez većih posledica po regionalnu bezbijednost. Zato su sve oči uprte u Ankaru, i tako će biti i narednih dana“, zaključuje Dušan Proroković.
Podsjetimo, sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kad je ta autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske sovjetske republike.
Posle krvavog rata koji je trajao od 1991-1993, i u kome je izginulo više od 30.000 ljudi, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Od 1992. godine se vode pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, jer Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.