Tri sekunde u reketu u 5 stavki

Kad imam nekog posla odgledam tog Komnenića odloženo, jer su teme aktuelne. Tako je bilo i ovaj put, zanimljivo, sa tri gosta koji nerijetko djelovahu kao da su tri sekunde u reketu, ali bi i materijala za opservaciju. Ako ćemo pošteno, a ja nekako pravdoljubivo oduvjek, svidjelo se nekom ili ne.

Ajd po stavkama:

1. Ne poznajem izvjesnog Ćoća, koji je eto u žiži ima tome već. Znao sam mu brata, bilo je to jednog ljeta ’97 u Miločeru, na plaži nije bilo ama baš nikog osim njega, Blagote, Đara i mog brata. Moj brat i ja bijasmo došli iz Beograda. Moj brat i Đaro su bili drugovi. Moj brat je živio u Beogradu od svoje druge godine a Đaro je kasnije boravio u Bg pa su drugovali, šta su radili nije me interesovalo. Oni svoj, ja svoj posao. Ja sam smatrao da treba učit škole. Ali to mi je bio najbliži brat, pa neću valjda vodit računa šta će mi ko reć ako sam drug sa bratovim drugom?! A ne mogu zamislit da je neko slikao onako, što mu se prohtjelo. Iako sam ja tu bio najnezanimljiviji, rekoh vec, učih škole, velje.

Zašto sve ovo?

E pa zato što je meni personalno, potpuno nebitno kome je Ćoćo kupovao teleVon, tuziocu, sebi ili telohraniteju- Što bi mene to interesovalo? Na koncu, nevaspitano je i bavit se tim. Za svoje pare može da ga kupi kome god ‘oće, a da to ne bude novinska vijest ni u kojoj varijanti! Jesam čuo davno za toga Ćoća, od prijatelja mi s mora s kojima je Ćoćo kum, kolko mi se čini. Kao što mi je onaj kum iz Rastoka kum sa nekim drugim sa mora koji su sinovi čovjeka koji je mog strica Petra volio kao brata. I šta ćemo sad? Da „lobujem“ ja to. E pa ne bih baš. Da se razumijemo, u mom karakterno vaspitnom habitusu se podrazumijeva da se poštuju kumstva, kao i prijateljstva, kako svoja tako i najbližih srodnika. To je tako prirodno, đe se zna za red, poštovat kumstvo i porodično prijateljstvo.

2. Ko je to novinarima rekao da mogu da snimaju i slikaju kad ‘oće i koga ‘oće ? Đe to piše? U kom zakonu? Novinari u CG su neznaveni an gro. Ajde da se ne lažemo. Uvjek se sjetim jednog iz vlasti koji se bavi upravo tom tematikom kako mi je jednom rekao „Saša, u CG nema novinara za jednu pristojnu redakciju, evo priznaj?!“ Potpuno tačno.“ Odgovorih. Onaj gost, novinar „monitora“ reklo bi se da je posten čojek ali, ali, prijatelju moj, ko je tebi rekao da se smije snimat ili prisluškivat neko na javnom mjestu pritom? E taj ti nije prijatelj, i taj te, druže moj, dobro slagao. Osim toga „vlasnici”, ili „autoriteti“ u novini u kojoj pišeš (vidjeh skoro one dvije koje su najisturenije, ustvari dva mediokriteta ) šta su one druže? Sve osim novinarski autoriteti! Ko je to čuo za njih izvan atara zvanog CG? Po čemu su poznate? Osim toga, druže, tu tvoju nadređenu koju u Pobjedi zvahu „kilomudic“ sam branio upravo u Đukanovićevoj Pobjedi, govoreći da se to ne radi jer prosto nije primjereno. Ne sjećam se da mi je kum sugerisao da je ne branim (i da jeste ne bih ga poslušao) a siguran sam da mi ona nije zahvalila. Iako to nijesam radio da bi mi poljubila ruku. Možda nije čitala Pobjedu tih dana, nemajuć’ vremena od slinih „angažmana“.

3. Iskusni „novinar“ Dana, reče za sebe da je u „tom poslu“ ( u kom poslu? Malo je diskutabilno.. za čiji račun? ) 20 godina, on je posebna priča. Sjećam se kad sam ga upoznao, ima tome taman 20ak godina. Bijah došao iz Beograda u zavičaj na nekoliko dana, doveo ga jedan poznanik, pitam ga „ko ti je ovaj?“ Veli „novinar.. u Dan ..“ poče on nešto da priča, pomislih „ovo novinar???“ Malo potom nam je „novinar“ pokazao iznajmljenu, memljivu, garsonijeru u Meander. I jednom sam ga, malo potom, vodio na bureke, u blizini zgrade u kojoj mi je ostao stan od babe. Eto ga sad isti taj „novinar“ „napravio“ pare.. Kako? Od novinarskoga rada? Jeste ovo region licemjera ali da bi se kritikovao neko MORA SE IMAT KREDIBILITET!!!

Lako je meni branit kuma mi iz Rasstoka, kad mislim da ga treba branit, jer ga je malo ko napadao kao ja. Posred vladine novine! Doduše ne primitivno i psovački ali argumentovano uvjek. Sjećam se da sam samo one Jeliće, brka i suprugu mu, provukao kroz blato makar 5 puta. Pa Tarzana i svu tu bulumentu poltrona i potirača. Ali lako mi je kuma realno sagleda(va)t. Nijesam se okoristio centom jednim ni o njega, ni o porodicu, ni o poznanstvo, ni o kumstvo! Ni o državu, ni o dps!

4. Sasvim namjerno znam, za konkretan slučaj, nezavisno od političkih angažmana. Konkretno. Kad je fotoreporter one novine slikao Popovića. Sasvim namjerno znam kakva je bila reakcija u redakciji te novine kad je donio tu vijest. Trljali su ruke i „arlaukali“ od sreće. Zašto? Biće para. Tiraž ima da bidne „iha ha“! Nije to novinarstvo. A i nemaš ti pravo, druže moj, da slikaš ni Bebu ni do Bebe, ko ti je rekao drugačije slagao te debelo!!! Da zlo bude veće fotoreporter koji je slikao Bebu je jedan pošten čo’jek, kog su izmanipulisali. Prosto. Da nije slično i sa ovim otaševicem? Da ga nije neko „nabrij’o“ pa mu rek’o „slikaj ti bolan đe ga god vidiš, i šta god da radi, opušteno. Slikaj biće para od tiraža.. E pa ne može druže. Ta varijanta koju „novinari“ koriste kao alibi da je neko javna ličnost pa da ga se može slikat bilo đe nije tačna. Prosto, to je laž!

Nijesu mnogo putovali, mada čuh toga iskusnog da se pohvali da je došao iz Pariza. Pa nek proba da slika Makrona neđe u tržni centar kako kupuje televon?! Nek proba Trampa da slika u tržnom centru. Slomili bi mu televon, ili foto aparat, o glavu. U Americi ne smiješ da priđeš posjedu nečijem jadan ne bio a ne da slikaš neovlašteno! Ne smiješ slikat posjed a ne čeljade! Ne smiješ mu bolan „živo“ slikat ako ga drži u dvorište. Ne smiješ mu slikat „kucka“, kako vele titograđani poput mog brata od tetke, a ne ovi sad pLevljaci, rožajci i plavljani, bate. Nijesu mnogo putovali pa i ne znaju mnogo. Ili u goroj varijanti, znaju ali manipulišu naivnima.

5. Ima li načina i je li mudro skrajnut se od nekih i ne družit se s njima? E to je već stvar subjektivnog doživljaja. Ja sam se klonio jednog poznanika, jednog od najumnijih Srba, ministra u Miloševićevoj vladi, kad je napravio neku aferu. „Pogriješio si napadat te neću (tad sam pisao u Borbi Beogradskoj) al mi ne pada na pamet da te branim“. Zdravo do viđenja!
Suština sve ove priče se krije u sledećem. Da je pomenuti Ćoćo kupio teleVon, tužiocu npr. a da niko za to nije znao, nikom ništa! E sad pošto ih je tamo neki slikao kako kupuju televone eto afere! Znam za toga Ćoća da je vidio svijeta, ne bi se šet’o s tužiocem nit kupovao televone da ima tu šta sporno, neka ve čoče, iako je gledanje u tuđe dvorište nacionalna disciplina.

Saša Dr.Đurović