Treba li prađeda koji je sahranjen u srpskoj nošnji da otkopamo i presvučemo u trenerku!
Piše: Mihailo Medenica
Voleo bih, eto mlad, ćelav i neuk da znam koja je to crnogorska nošnja o koju se toliko otimate, čuvari identiteta nacije i države od magle i dima sirovih trupaca?!
Prađed mi je, Mijailo Đurov Medenica, sahranjen baš u jednoj takvoj, sa sve kapom a na njoj krst časni sa četiri ocila, i gle čuda- vazda je bio Srbin, pa mu nekako i ta nošnja dođe srpska, ili ako je drugačije recite pa da ga otkopamo i presvučemo u trenerku, a?!
Ne znam u čemu mi je đed sahranjen, ne znam tačno ni gde, vaši su ga prvoborci crnogorske kundak nacije streljale sa braćom četnicima kod Zidanog mosta, al ostala je ocu kapa i oficirska sablja ko jedino sećanje na njega- a na njima, gle čuda, opet isti krst i ista ocila! Pripada li Crna Gora više vama nego mojoj kući, vazda su muške glave iz nje stradale za sveto srpstvo i slobodu naše Crne Gore utemeljenu u svetosavlju i zavetu vladike Rada!
Koju vi to nošnju svojatate, mučenici, bez do list paprati dole i list leskovine pozadi, što bi otprilike sasvim bastalo čuvenoj i dičnoj naciji montenegrina, pa eto to zaštitite ko kulturno nasleđe. Za kapu možete venac od vezice praziluka, sa sve grbom precvale bunike na vrhu i lepota Božija- da se ogrne Montenegrin pa pravac pred serdar Mila da mu preda raport, al da pazi na onaj list paprati, nezgodno bi bilo da se deo nošnje otkine il zadigne na vetru pred gospodarom pa da belasne suština identiteta Milogorja…
Razume se, ženska bi imala dodatak za prsa, kakav Đukanovićev predizborni plakat, taman da taj vizionarski pogled pokrije bujne grudi, a za obuću da se iskoristi bukvar crnogorskog jezika, nekim kučinama da se obmota oko stopala i odmah šaljite na izbor za mis sveta, iliti, polusveta.
Manite se vi tradicije, nesoji, stoji vam taman koliko i ta dična srpska nošnja, no se držite bukve ko kad velika nužda pritera, pa i taj elemet utkajte u svoj nacionalni identitet!
Zavetno nam ne dirajte, sagorećete u pukom nepostojanju odenete li to sveto ruvo na sebe!
Paprati i leskovine onoliko, eno i kod mene tri livade najmanje, pa vam velikodušno poklanjam čitav rod da skrojite nošnju po meri bespameti Monetengra. Valjaće baš koliko i ta gliser država- do prvog povetarca, a onda… Onda suštinom na gospodara, kad ponosno belasne ko Miraševa propoved u crkvi od sekudranih sirovina, eto Milogorja u svoj slavi i sjaju. Ostavite se prađedovske nošnje, prevelika je za vas- ogrnite se u rite beznađa, prazni pogledi i karakter vam dolaze do izražaja…
(IN4S)
Sjajan tekst…