TRAMPOVA POBJEDA: Nije kraj srpskih problema u odnosima sa SAD, ali lakše će da se diše

Univerzitetski profesor, publicista i istoričar Srđa Trifković komentarisao je pobjedu Donalda Trampa na američkim izborima i kazao da je on pobijedio daleko ubjedljivije nego što je iko očekivao.

„Sa 315 glasova u elektorskom kolegijumu on je Kamalu Haris bukvalno deklasirao. Dobio je sve države koje su važile za neodlučne: Viskonsin, Mičigen, Džordžiju, Arizonu, a prije svega Pensilvaniju sa njenih 19 elektorskih glasova. Na Trampovom plimskom talasu republikanci su osvojili kontrolu nad Senatom, a pritom su zadržali svoju većinu u Predstavničkom domu“, kazao je Trifković medijima.

Istoričar navodi da se Trampov trijumf i sveopšta pobjeda republikanaca odigrala uprkos neprekidnoj i histeričnoj kampanji mejnstrim medijske mašine protiv njega.

„Demokratama ništa nije pomoglo što su upotrebili ispolitizovani sudski aparat protiv njega, što su ga podvrgli konstantnim klevetama i bezočnim tvrdnjama da on predstavlja prijetnju „našoj demokratiji“. Nije pomoglo ni što je Opra poslednjeg dana pred izbore pozvala narod da glasa za Kamalu Haris jer „ako ne glasate sada, možda više nikada nećete glasati“ – kao da će Tramp da ukine ma kakve buduće izbore. Trampovoj pobjedi doprinijela je činjenica da je Kamala Haris osoba niske inteligencije, niskog morala i nikakvih sposobnosti. Milioni potencijalnih glasača za demokrate ostali su kod kuće jer ona nije mogla da ih motiviše da izađu na birališta“, jasan je Trifković.

Sa druge strane, dodaje publicista, republikanci su bili hipermotivisani.

„Povrh toga, milioni neopredijeljenih birača su glasali za Trampa jer je i njima dosta korupcije, dosta im je haosa na granicama i ljevičarske ideologije na steroidima. Kamala Haris je više pažnje poklanjala zalaganju za slobodu abortusa i navodna prava čitave skale seksualnih devijanata, nego za zaštitu južne granice SAD od migrantske invazije i za ekonomski opstanak desetina miliona Amerikanaca koji se grčevito bore da sastave kraj sa krajem. Za Srbe ovo je nesumnjivo bolja opcija iz niza razloga. Prvi od njih jeste da im je od stranke Klintonovih i Bajdena i Olbrajtove počinjeno mnogo krvavog zla u poslednje tri decenije – zla koje ne smije ni da se zaboravi ni da se oprosti. Kad god bi republikanci bili na vlasti, pak, došlo bi do izvjesnog predaha: pod Džordžom Bušem mlađim (2001.-2009.) i Donaldom Trampom (2017.-2021.)“, pojašnjava on.

Dodaje da je Kamala Haris u završnici kampanje uputila otvoreno pismo američkim Albancima u kome je hvalila njihovu borbu za nezavisnost Kosova i izrazila ponos što su SAD dopriijele tom cilju.

„Od njene pobjede prostoru Balkana ne bi došlo ništa dobro. Stoga su deplasirane u poslednje vrijeme učestale tvrdnje nekih Srba u javnom prostoru „da nam je svejedno ko će da pobijedi“, jer nije svejedno. Između raka pankreasa (Kamale) i diskus hernije (Trampa), razlika je ogromna. Sreća da je ispalo ovo drugo: nešto lakše će da se diše. Međutim, na samim Srbima je da iz novonastale situacije kreativno stvore nove diplomatske mogućnosti — kojih ne bi bilo da je pobedila Kamala Haris“, kazao je on.

Nakon što je Demokratska stranka bezočno ukrala izbore novembra 2020, navodi on, činilo se da je malo vjerovatno da će Tramp dobiti drugu priliku.

„Ovo se ipak desilo, jer je 5. novembra njegova prednost bila odveć ubjedljiva da bi bila krađom poništena. Ubrzo nakon što je započeo svoj prvi mandat, prije skoro osam godina, postalo je jasno da Trampovom često haotičnom pristupu donošenju odluka nedostaje dosljednost i disciplina. Počeo je da se suočava sa preprekama od strane pristalica dvopartijske ortodoksije unutar svog tima. Nadajmo se da je naučio iz svojih grešaka, jer je u prvom mandatu imenovao niz „trojanskih konja“: Pens, Tillerson, MekMaster, Matis, Bolton itd. Međutim, šta god se dešavalo u spoljnoj sferi, proces moralnog propadanja i kulturne erozije američke nacije će se nastaviti – osim ako Tramp ne prelomi da mora da postane ratnik bez mane i straha u kulturnim ratovima. I dalje savršeno bezbjedna spolja, Amerika je krenula putem kulturnog i moralnog samouništenja iznutra. Ako se to ne promijeni, neće je spasiti ni najsjajniji geostrateški trik na Bliskom istoku ili u Južnom kineskom moru“, zaključio je istoričar.