Novinarka Dušica Tomović ocijenila je da neke nestabilnosti na političkoj i bezbjednosnoj sceni imaju zajednički imenitelj – slučaj Telekom, rekla jegostujući u emisiji “Kontroverza” na TV Podgorica.
“Taj slučaj je riješen u Americi, sve presude su dostupne, čak i po privatnim tužbama funkcionera Mađar Telekoma koje su odbijene. Postoji nešto što žulja analitičare i “spavače”, a to je slučaj Telekom.
Vidimo zadnjih nekoliko mjeseci da su oni ponovo tu. Kad god vidim Sonju Biserko kako je zabrinuta za Crnu Goru, znam da Milu Đukanoviću nešto nije kako treba.
Vjerujem da je to ključni slučaj i VDT treba da izvadi glavu iz pijeska i kaže da, ako ne želi, nema hrabrosti, misli da ne može… onda je pošteno da podnese ostavku i da vidimo da li neko drugi ima hrabrosti da taj slučaj procesuira.
Vrhovni sud je vrlo jasno rekao koji je status tog slučaja. Treba očekivati od tužilaštva, nije važno kog, da tu istragu napokon dovedu do kraja”, kazala je Tomović.
“Mislim na Kosovo i Bosnu. Nisam sklona pozivati ni strane tužioce ni strane sudije. Znam da to nisu isti društveni okviri i da je tamo bila druga vrsta međunarodne intervencije, ali to je moje mišljenje.
Druga stvar koja mi je jako sporna je mjesto tužilaštva u društvu u Crnoj Gori. Ja sam pitala i tužioce, ali i pravne stručnjake, koje je tužilaštvo grana vlasti? Zakonodavna nije, sudska nije, a nije ni izvršna. To je jako bitno da utvrdimo upravo zbog odgovornosti. Trenutno, tužilaštvo lebdi između ove tri grane vlasti”, rekla je Tomović.
S druge strane, Tomović ističe da je maltene nemoguće smijeniti vrhovnog državnog tužioca.
“Toliko je komplikovana procedura da se nikom ne isplati da ulazi u tu priču. Treba insistirati na tome da li ćemo nekad dobiti vrhovnog državnog tužioca koji će raditi svoj posao.
Želim da budem optimista. Definitivno ovo ne funkcioniše, ali moramo insistirati na tome da tužilaštvo vodi osoba koja će za početak biti i stručna i hrabra”, kazala je Tomović.
Što se tiče zakona o MUP- u i ANB- u, Tomović je konstatovala da su ta dva pravna akta naišla na ozbiljne kritike, ističući da ih je dio medijske zajednice „dočekao na nož“.
„Do mene su prvo, kao konzumenta medijskog sadržaja, došle kritike na račun ta dva zakona. Kad sam ih pročitala nisam stekla utisak da su toliko sporni. Mislim da je mnogo problematičniji Zakon o ANB-u.
Međutim, dolazimo do toga da je već stvoreno javno mnjenje da su neustavni i pogubni, a malo ko je pogledao šta tamo piše“, rekla je Tomović.
Tomović je navela da je na Zapadu praksa da se dio ročišta zatvori za javnost, ali da se rijetko dešava da se neki postupak od početka do kraja proglasi tajnim.
„Ne postoji ništa što je stoprocentno tajno. Generalno, situacija u crnogorskim medijima je takva da se više niko ne bavi novinarstvom, zbog seta razloga- kriza, sve je manje ljudi, manje su plaćeni, pod pristiskom su raznih centara moći, poslovnih i političkih… Zato imamo ovakve medije kako izgledaju danas.
U tim medijima više ne postoje urednici da insistiraju na transparentnosti i otvorenosti. To mi je bilo objašnjenje u početku, ali su prošle godine, koliko suđenja traju, i vidim da niko ni ne izvještava o tome. Niko ne pravi nikakvu priču.
Niko ništa ne dovodi u pitanje. To me navodi na zaključak da možda postoji i neka druga pozadina. Čak i postupak za portal Udar, on nije završen. Zašto sam ja kao poreski obveznik platila tu štetu? Parama poreskih obveznika je nadoknađena šteta oštećenima“, rekla je Tomović.
Tomović je naglasila da pravilnikom ili na neki drugi način treba urediti kako agencija, ili neki drugi poslodavac, može da koristi aplikaciju koja zadire u privatnost službenika/zaposlenog.
„Ograničeno, dok je radno vrijeme ili radni zadatak. Koliko sam shvatila iz teksta, ova aplikacija prati, čuva i pohranjuje podatke, što je dodatni nivo problema, i van radnog vremena i u nekakvim privatnim kretanjima.
To nije zakonito, ni po sadašniim propisima. ANB, ako želi da je koristi, mora jako dobro da reguliše kako će da je koristi, u saradnji sa Agencijom za zaštitu ličnih podataka. I to je manje problematično od ovoga da, kad se otkrije da ANB sve to radi, oni podnose krivičnu prijavu protiv novinarki. To se ne radi.
Ne postoji društvo i političke elite koje su profitirale na način što su trenirale strogoću nad novinarima“, podvukla je Tomović.
Tomović: Komisija za praćenje istraga napada na novinare ne treba da postoji
Tomović je ocijenila da je Agencija za audiovizuelne medijske usluge Crne Gore (AMU) donijela set nezakonitih i vrlo problematičnih odluka.
„AMU i Savjet Agencije su umislili i kažnjavaju medije za nešto što nisu nadležni. Savjet Agencije utvrđuje da li je nešto govor mržnje ili ne“, rekla je Tomović.
Prema njenim riječima, Komisija za praćenje istraga napada na novinare ne opravdava svoje postojanje.
„I to ne sad, nego ja se pitam i poslednjih deset godina čemu to služi. Vlada je svojevremeno bila pritisnuta da formira tu komisiju, zbog ubistva Duška Jovanovića. U njenom prvom mandatu, prve tri – četiri godine, i bilo je nekih aktivnosti.
Postojao je utisak da članovi, makar oni iz medijske zajednice, imaju volju i motiv da nešto krene sa mrtve tačke, makar da se stvara buka oko toga i da se o tome priča.
Ne mogu da shvatim da novinari pristaju da budu dekor u toj komisiji u zadnjih 10 godina. Da li je u pitanju kadrovski raspored, da li je treba osvježiti ili ugasiti… Ja mislim da ne treba da postoji. Suština je da se ne otkrije ništa.
Ne postoji smisao postojanja te komisije i treba razmisliti o tome da li zainteresovani dio medijske zajednice treba da formira komisiju u sjenci koja bi se bavila stvarima kojima se ne bavi ova komisija“, zaključila je Tomović.
(RTV PG)
Kritika koju upućuje Tomović zapravo je poziv na institucionalnu anarhiju. Ako bi se usvojila njegova logika, VDT bi bio sveden na nijemog posmatrača, a pravni sistem prepušten na milost i nemilost partikularnim interesima i vansistemskim centrima moći. Napad na VDT je ujedno i napad na reformske procese i evropske integracije, gdje je vladavina prava primarni preduslov.