TLAPNJA O KRIVICI SRBA

Piše: Milorad Vučelić

 

Njemci nisu napisali o svojim krivicama i 20. veku onoliko koliko Srbi o svojim u istom tom dobu.

Čim se na Balkanu pojavi problem i neko izvrši i počini neko nasilje ili zulum nad Srbima eto ti odmah odziva na lozinku – mi Srbi smo sami krivi za to. Stara pogubna nasilna simetrija iz jugoslovenskog socijalističkog vremena se uvek ponovo poteže. Ovo je stalna praksa naših mahom podmićenih i zaluđenih i dozlaboga neobrazovanih autošovinista na koje smo već navikli. Srbi, priznajte da ste za sve krivi i stići će vas teška kazna, a posle nje možda i pomirenje.

Ali kada nešto slično, povodom aktuelnog zlostavljanja Srba na Kosovu, izjavi viđeni srpski episkop onda to zahteva da se pred nas postavi izvestan snop pitanja da bi se stvari ipak bar malo razjasnile. Pa i da se približimo pitanju da li je srpska politika na Kosovu i Metohiji bila pogrešna ili neuspešna ili i jedno i drugo? Uvaženi episkop SPC Grigorije reče da Srbi na Kosovu „prolaze kroz muku i kroz oganj, što bi rekao moj pokojni učitelj vladika Atanasije, što svojom, što tuđom krivicom“.

Mogli bismo se upitati da li su Srbi krivi što su na tom delu sveta izgradili onakve lepote od crkava i manastira sa gustinom koje gotovo nema ni u jednom delu naše planete?

A nisu ih gradili drugom nego sebi. I u njima se Bogu molili. Da li su i Srbi krivi što je gotovo polovina tih bogougodnih lepota rušena, srušena ili se skrnavi i ugrožava? Da li su podjednako ili mnogo više ili nešto manje krivi oni što su ih podigli od onih koji ih ruše?

Ali da ne krenemo toliko izdaleka.
Jesu li odista Srbi Šiptarima krivi što su ih ovi prilikom povlačenje preko Albanije u Prvom svetskom ratu sistematski napadali, ubijali i pljačkali? Da li je srpska krivica što su Arbanase prethodno oslobodili od Turaka? Jesu li Srbi krivi zbog terora koji su Arbanasi vršili nad srpskim civilima posle odstupanja srpske vojske? Da li su Branislav Nušić i Milan Rakić, nekadašnje diplomate na Kosovu, bili neki zlotvori koji su tlačili Šiptare i da li su to činili i pravoslavni sveštenici i kaluđeri?

Da li su Srbi krivi što su ih na početku Drugog svetskog rata fašistički okupatori zajedno sa Arbanasima proterali sa rodne zemlje? Brozov režim je posle oslobođenja Jugoslavije zabranio povratak Srba na Kosovo da ne bi smetali Albancima da se autohtono razvijaju. Jesu li Srbi dodelili šiptarskim balistima neki oblik „državnosti“ za vreme fašističke okupacije? Čelnik srpskih komunista Blagoje Nešković tvrdio je, posle Drugog rata, da Šiptarima na KiM pripadaju samo tri opštine a najviše srez, a dobili su autonomnu pokrajinu koja je postala kasnije „činilac federalizma“. Jesu li Srbi i za to krivi? Nešković je pod teškim optužbama smenjen. Da li je ta visoka briga za politički i kulturni razvoj albanske manjine srpska krivica?

Ili je srpska krivica što po raznim međunarodnim planovima nisu pristali da se delovi muslimanskog i arbanaškog življa koji je boravio na teritorijama naše tadašnje države trajno iseli u Tursku? Ostadoše ovde da posvedoče, valjda, o srpskoj krivici? Da li je ili nije trebalo deportovati a hteli su i sami da odu pa smo ih milom zaustavljali?

Dobrim delom zbog odnosa prema Albancima smenjen je 1966. Aleksandar Ranković. Njegova Služba bila je, inače, poznata po visokom uvažavanju ljudskih prava svuda u Srbiji ali je zatajila baš na Kosovu i Metohiji! Tu su bili toliko oštri i nepravični da su čak izveli akciju oduzimanja ilegalnog oružja! I borili su se protiv odmetnutih šiptarskih balista dugo posle rata. Da li je i to srpska krivica? Ili je krivica što smo se naslušali Veli Deve i Fadilja Hodže o nacionalnoj neravnopravnosti Šiptara i srpskom tlačenju? Da li su Srbi krivi što je Dobrica Ćosić 1968. javno i zvanično ukazao na šiptarski šovinizam?

Ili nam je krivica u tome što smo izdvajali enormna materijalna sredstva za razvoj nerazvijenog Kosova? Da li su krivi istaknuti srpski intelektualci što su želeli da osamdesetih godina minulog veka vode dijalog sa albanskim intelektualcima o mogućnostima zajedničkog života, te im otvorili tribinu u velikoj sali Doma omladine u Beogradu? Do uzvratnog susreta u Prištini nije došlo. Njihovom voljom.

Da li je Srbija trebalo da upotrebi vojnu i policijsku silu da primora male Albance da pohađaju školu? Da pravi racije i hapsi njihove roditelje? Da im silom pleni imovinu jer nisu plaćali ni struju, ni vodu, ni registraciju vozila, ni bilo kakav porez državi?

Da li su Srbi pogrešili što su legalno, referendumski i legitimno doneli Ustav Srbije? Jedan pa drugi i na oba se ustava nalazi Autonomna pokrajina KiM? Da li su Srbi pogrešili što su primetili da se masovno i prisilno iseljavaju sa Kosova i potrudili se da se to zaustavi? Da li je Milošević pogrešio što se Srbija borila protiv albanskih oružanih terorista i secesije Kosova? Što je prihvatila Rezoluciju 1244 SB UN? Što je poverovala u uslove prekida rata umesto da nastavi borbu? Da li je Srbija kriva što je bombardovana i što je na nju izvršena agresija NATO pakta? Da li je trebalo da Srbi, koji su jedini poverovali u tlapnju da je srpsko pitanje demokratsko, a ne državno pitanje, odmah priznaju secesiju Kosova i nezavisnost albanske nezavisne države na KiM? Da li je bilo dobro što smo bili vojno i policijski uzdržani kada je vršen pogrom nad Srbima i našim svetinjama 17. marta 2004. godine? Ili smo i za to pred Albancima krivi?

Da li je srpska greška što pregovara o miru na Kosovu sa tradicionalno verolomnim i neprijateljski nastrojenim međunarodnim predstavnicima ili to treba odmah prekinuti i posegnuti za nečim drugim? Ili je greh što smo pregovore uopšte i započinjali?

Odgovornosti za čitav niz počinjenih današnjih političkih grešaka na međunarodnom i unutrašnjem planu i te kako ima, i one nisu male, čak su i velike, ali se nikako ne mogu prevesti u srpske krivice koje bi zaslužile, opravdale ili sa razumevanjem prihvatale primenu brutalnog nasilja u koje se prema Srbima na KiM upravo sprovodi? Ili se možda može izvesti neki drugi zaključak? Zahvaljujući EU i političkom Zapadu Srbi ne samo „da prolaze kroz muku i oganj“ nego ih na Kosovu, možda, neće ni biti. Da li sve to možemo pokriti i „svojom krivicom“?

Ovo su samo ovlaš postavljena pitanja na koja bi valjalo odgovoriti pre nego što se ustanovi detaljan spisak krivica zbog kojih su Srbi zaslužili ovakve ili teže kazne i stradanja koje tek slede. Inače ta se vrteška srpskih krivica vrti po geografskoj karti Balkana, pa gde stane, danas ovde sutra onde. Oni koji su upućeni u srpske krivice kada je Kosovo u pitanju imali bi obavezu da i nas u tom pogledu prosvetle, ako već o tim krivicama javno govore. Ili, pak, da priznaju da samo koriste uopštavajuće simetrijske poštapalice da bi proizveli nekakav prividno duhovni i uzvišeni efekat. I to povodom Kosova i kosovskog zaveta.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)