SVIJETLI POGLED NA SIVU LISTU

Piše Fidelity Consulting

Da budemo jasni: naravno da nije prijatna najava da će se Crna Gora možda naći na tzv. sivoj listi FATF-a.

Međutim, „siva lista“ niti je smak svijeta, niti „teror“ za privredu, niti će zaustaviti EU integracije.

Dozvolite da pojasnimo (jer smo dokoni u iščekivanju budžeta i programa ekonomskih reformi, koji bi, nakon značajnog kašnjenja, konačno trebali biti prezentovani sljedeće nedjelje a kojima će se naći makar dio nikad objavljenog programa Evropa sad 2).

Ako niste znali, više od 40 zemalja uvršteno je na sivu listu FATF-a najmanje jednom u poslednjih deset godina. Na primjer, Bugarska I Hrvatska su članice EU koje su trenutno na sivoj listi i niko u EU ne dramatizuje tu činjenicu.

Nego, što je sa državama koje su se nekad našle na sivoj listi? Da li su zabilježile pad kreditnog rejtinga, pad stranih direktnih investicija ili porast kamatnih stopa za zaduženje u godinama kada su bile na „sivoj listi“?

Za države Azerbejdžan, Tadžikistan, Kirgistan, Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Island i Letonija, analizirali smo tri parametra u periodu uključivanja ovih država na sivu listu a koja su jako važna za ekonomski sistem: kreditni rejting, strane direktne investicije i kamatna stopa zaduženja.

Pogledajte tabelu: uprkos negativnim očekivanjima da bi uključivanje države na sivu listu FATF-a moglo negativno da utiče na ekonomiju, siva lista generalno NEMA neposredan negativan efekat na tri ekonomska parametra: strane direktne investicije se NE smanjuju, kreditni rejting zemalja se uglavnom NE pogoršava, a kamatne stope na zaduživanje se NE povećavaju.

Nego, treba čitati, analizirati i donositi zaključke na bazi podataka, bez traumiranja ekonomsko- finansijskog sistema države i građana, koliko god to bilo primamljivo u decembraskim danima dokoličarenja.