SVE SU NAŠE CESTE PETROVAČKE

Piše Emilo Labudović

Jutro mrzne sred sunčeva sjaja,
Jara vrelim pritisnula dlanom…
Prikolica, i tri zavežljaja,
Dečak sanja, zgrčen nad volanom.

U snu reka mili kroz živice,
Kuća, njiva, pesma žetelačka…
San se kruni… grakću crne ptice
Krvi žedne. Cesta Petrovačka.

Suzi nebo u dečijem oku
Truje leto besnila pljuvačkom,
Dečak nadom grabi ka istoku
Cestom smrti, cestom Petrovačkom.

… Curi vreme kroz rupe sećanja
Iz rukava košulje ludačke
Starom stazom, stazom posrtanja…
Sve su naše ceste – Petrovačke.