Sukob dva jarca na brvnu: Pustinjak Kačinjski protiv makijaveliste Tuska

Jaroslav Kačinjski, potpredsjednik vlade, lider stranke Pravo i pravda (PiS) i de fakto lider Poljske, uoči parlamentarnih izbora u nedelju ponovo je napao svog najvećeg rivala Donalda Tuska, piše „Fajnenšel tajms“.

Bivši predsjednik Evropskog saveta i sadašnji lider opozicione stranke Građanska platforma Tusk nije mu ostao dužan. Tusk Kačinjskom preti da će ga strpati u zatvor.

Svađa između Kačinjskog i Tuska, koja je tokom protekle dvije decenije obeležila poljsku politiku, vremenom je postajala sve više lična. Između njih dvojice pljušte teške optužbe za autoritarnost, izdaju i špijuniranje.

Obojica vjeruju da onaj drugi predstavlja egzistencijalnu pretnju po Poljsku. Ovi izbori bi mogli da postanu najvažniji izbori u EU ove godine i da odluče o sudbini Poljske unutar EU.

Tusk je ponovo preuzeo kontrolu nad svojom strankom 2021. godine. Njegove pristalice tvrde da se vratio unutrašnjoj politici jer mu je sudbina Poljske ležala na srcu. Prema anketama, za Građansku platformu glasalo bi oko 30 odsto Poljaka, za lidera stranke PiS oko 35 odsto.

Kačinjski tvrdi da Tusk želi da preda Poljsku stranim silama i da izbriše konzervativno nasleđe zemlje. Tusk optužuje Kačinjskog da želi da uništi liberalnu demokratiju.

Pritom, oba političara koriste „bauk Rusije“: Kačinjski tvrdi da je Tusk „ruski špijun“, a Tusk upozorava da Kačinjski želi da pretvori Poljsku u „autoritarnu državu po uzoru na Putinovu Rusiju“.

Svađa između dva starija momka

Postoje nekoliko teorija o tome zašto su dvojica političara postali tako žestoki neprijatelji.

„Oni su nalik na dva jelena koji su žestoko ukrstili svoje rogove. Na kraju bi mogli i da umru zajedno“, kaže Rafal Zemkijevič, politički komentator sa desnice. „Za Kačinjskog je jedini razlog da ostane u politici želja da iz politike skloni Tuska, a za Tuska da Kačinjskog skine sa vlasti“, dodaje on.

„Da se mrze samo dva starija momka, to ne bi bio veliki problem,“ dodaje Zemkijevič, „ali većina Poljaka se identifikuje sa jednim od njih, osećajući se ili kao patriote ili kao Evropljani. Mlađi birači smatraju da je ova svađa odvratna. Drugi da je neobična i zabavna. Za starije generacije, glasanje u nedelju se smatra kulminacijom decenijama dugog traganja za Poljskom kakva zaista jeste ili kakva bi trebalo da bude.“

Ponovni izbor PiS-a bio bi podsticaj za evroskeptike širom kontinenta. To bi moglo imati i teške posljedice po Ukrajinu.

I Kačinjski i Tusk ušli su u politiku kao dio sindikata „Solidarnost“, koji je pobedio na izborima iz 1989. godine, neposredno prije pada Berlinskog zida.

„Naravno da su bili moja djeca, radili su sa mnom“, kaže bivši lider „Solidarnosti“ Leh Valensa i dodaje:

„Želeli su da budu političari, ali su imali sasvim različite poglede na politiku. Tusk je ujveren da je demokratija dobar sistem, za Kačinjskog je demokratija prepreka za ostvarivanje njegove lične vlasti“.

Dva političara osnovala su svoje stranke 2001. Zajedno sa svojim bratom blizancem Lehom, Kačinjski je formirao PiS, dok je Tusk suosnivač Građanske platforme.

Makijaveli protiv pustinjaka

Dve stranke su se potom smenjivale na vlasti. PiS je ultrakonzervativna stranka, koja insistira na katoličkim porodičnim vrijednostima, dok liberalna Građanska platforma ne želi da zabrani abortus i ne favorizuje državni intervencionizam.

Od početka političke karijere, Kačinjski je radio sa svojim bratom Lehom. Kao djeca su 1962. glumili u popularnom poljskom filmu „Dvoje koji su ukrali mjesec“. U početku je Leh bio lider PiS-a, dok je Kačinjski vodio parlamentarnu grupu stranke. Tusk je od početka bio usamljeni karijerista.

„Tusk je uvijek namjeravao da bude jedini, to je sigurno“, kaže Bartlomijej Novak, docent za međunarodne odnose na Univerzitetu Vistula. „Predajem Makijavelija svojim studentima. Tusk je makijavelista.“

Politička svađa Kačinjskog i Tuska kulminirala je 2005, kada je Kačinjski žestoko napao Tuska.

Kačinjski je otkrio da se tokom Drugog svetskog rata Tuskov deda borio u Vermahtu, a Tusk mu je odgovorio da „svi oni koji dignu ruku na mrtve nisu dostojni poštovanja“. Tusk je tada za dlaku izgubio od Leha.

Tusk mu se osvetio 2007, kada je konačno nadmudrio Kačinjskog, pokazujući da ne zna koliko iznosi plata medicinske sestre, a ni kolika je cena krompira ili piletine.

PiS se dugo predstavljao kao branilac poljskog suvereniteta, a Kačinjski tvrdi da je Tusk radio sa Berlinom, Briselom, „pa čak i sa Moskvom“, protiv interesa Varšave.

Godine 2010, kada je Leh Kačinjski, koji je tada bio predsednik Poljske, poginuo u avionskoj nesreći u Rusiji, navodna veza sa Kremljom u njihovom rivalstvu dobila je emotivni nivo i prevazišla puko političko rivalstvo.

Kačinjski je uvjeren da se Tusk, koji je tada bio premijer, nalazio u dosluhu sa Rusijom. „Poznajem blizance prilično dugo, ali ne znam da li Kačinjski zaista veruje da je to bilo atentat“, kaže Adam Mihnjik, glavni urednik lista „Gazeta viborča“ i jedna od ključnih figura u poljskoj tranziciji.

Kačinjski više nije voljan da debatuje sa Tuskom, ali ne propušta priliku da ga napadne čim mu se za to pruži prilika.

Kačinjski proziva Tuska zato što je njegova baba bila Nemica. Tusk Kačinjskog predstavlja kao pustinjaka, posve odvojenog od stvarnog života.

Zatvaranje kapija za Ukrajinu

U maju je vlada predvođena PiS-om usvojila zakon o krivičnom gonjenju i zabrani rada proruskim političarima. Opozicija ga je smjesta nazvala „Leks Tusk“, jer bi Tusk sada mogao da dospe pod lupu tužilaca naklonjenih Kačinjskom.

Tuskova odanost EU možda predstavlja veći problem. Tusk je bio predsednik Evropskog savjeta između 2014. i 2019. godine. Ukoliko bude izabran, on je obećao da će deblokirati milijarde evra iz fondova EU.

Varšava se nedavno usprotivila i drugim važnim delovima zakonodavstva EU, poput „zelenog dogovora“ za borbu protiv klimatskih promjena i pakta o migracionoj solidarnosti.

„PiS je počeo tako što je isključio Poljsku iz EU nepoštovanjem njenih osnovnih zakona,“ kaže opoziciona poslanica Kamila Gasjuk Pihovič, „zatim su nas isključili na finansijskom nivou, a sada se nalazimo na korak od isključenja Poljske na svim nivoima.“

Tusk je upozorio birače da bi to šta radi lider PiS moglo dovesti do „polegzita“ – konačnog izlaska Poljske iz EU.

Na izborima dominiraju dve stranke teške kategorije, ali se ne očekuje da će neka od njih dobiti apsolutnu većinu. Posle glasanja će, ako ne bude iznenađenja, uslediti teški pregovori o formiranju vladajuće koalicije.

Vlada je nedeljnim izborima dodala i referendum, sledeći taktiku koju je premijer Viktor Orban već uspješno koristio u Mađarskoj.

Pored izbora između stranaka, biračima će biti postavljena i četiri referendumska pitanja: o borbi protiv ilegalnih migracija, o pooštravanju bezbjednosti granica, zadržavanju starosne granice za odlazak u penziju i o zabrani prodaje državne imovine strancima.

Nedavno je zamjenik ministra poljoprivrede Januš Kovalski izjavio: „Ne treba nam referendum, jer je EU na putu da se raspadne zbog zelenog dogovora, antisocijalne politike predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i egoizma Njemačke“. Kačinjski je, tvrde tuskove pristalice, uspeo da Varšavu posvađa sa svima – i sa Briselom, sa Berlinom, pa čak i sa Kijevom.

Prošle godine Poljska je bila glavna kapija EU za ukrajinske izbjeglice, a Varšava je predvodila EU u isporukama oružja Ukrajini, pozivajući Nemačku da sledi poljski primer.

Ipak, prošlog mjeseca Varšava je zapretila da će prestati da isporučuje oružje i da će ukinuti beneficije za ukrajinske izbjeglice.

(rt balkan)