Suficit za deset mjeseci 183,6 miliona evra

U prvih deset mjeseci je, imajući u vidu realizaciju prihoda i rashoda, ostvaren suficit budžeta u iznosu od 183,6 miliona eura ili tri odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazali su najnoviji podaci Ministarstva finansija.

Iz Ministarstva su saopštili da je u oktobru budžetski deficit iznosio 7,1 milion evra.

Prema podacima Ministarstva, prihodi budžeta su u periodu januar – oktobar iznosili 2,12 milijardi evra ili 34,4 odsto procijenjenog BDP-a. Prihodi su u odnosu na planirane veći 371,9 miliona ili 21,2 odsto, a u poređenju sa istim periodom prošle godine 508,2 miliona ili 31,5 odsto.

“Najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena su kod prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost (PDV) i poreza na dobit preduzeća, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ostalih prihoda i donacija i transfera”, navodi se u izvještaju Ministarstva o izvršenju budžeta za period januar-oktobar.

Prihodi po osnovu PDV-a, zaključno sa oktobrom, naplaćeni su u iznosu od 892,9 miliona evra, što je 97,7 miliona ili 12,3 odsto više u odnosu na planirane i 139,9 miliona ili 18,6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Kategorija prihoda od akciza, u navedenom periodu, naplaćena je u iznosu od 270,5 miliona evra, što je u odnosu na plan veće 44,8 miliona ili 19,8 odsto, odnosno 62 miliona ili 29,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Najveći doprinos rastu akciza za deset mjeseci ove godine zabilježen je kod akcize na mineralna ulja i njihove derivate i na duvan i duvanske proizvode.

„Imajući u vidu da je 1. jula ove godine stupio na snagu član Zakona o akcizama, kojim se uvodi akciza na proizvode od šećera, kakaoa i sladoled, po ovom osnovu do sad je naplaćeno ukupno 1,8 miliona evra“, precizira se u izvještaju.

Prihodi po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeni su u iznosu od 143,3 miliona evra i veći su u odnosu na planirane 30,9 miliona ili 27,5 odsto, dok su u odnosu na uporedni period prošle godine veći 60 miliona ili 72,1 odsto.

„Snažan rast ove kategorije prihoda prvenstveno je rezultat uvođenja progresivnih stopa na dobit, rasta ekonomske aktivnosti i ostvarenih rezultata privrednih subjekata u prethodnoj godini, kao i poboljšanja poreske discipline“, dodaje se u izvještaju.

Kategorija doprinosa u posmatranom periodu realizovana je u iznosu od 439,4 miliona evra, što je 80,4 miliona ili 22,4 odsto više u odnosu na planirane, odnosno 93 miliona ili 26,8 odsto više u odnosu na uporedni period prošle godine.

„Trend rasta ove kategorije prihoda nastavljen je i u oktobru, a dominantno je rezultat smanjenja neformalne ekonomije na tržištu rada usljed smanjenja poreskog opterećenja na rad, veće poreske discipline, kao i povećanja zarada zaposlenih u javnom sektoru čime je uvećana i osnovica naplate poreza i doprinosa na zarade“, objasnili su iz Ministarstva.

Ostali prihodi u posmatranom periodu iznosili su 157,6 miliona evra, što je 74,8 miliona više u odnosu na planirane, dok su u odnosu na uporedni period prošle godine veći 134,4 miliona evra.

„Značajan rast ove kategorije prihoda dominantno je rezultat prekida hedžing aranžmana iz 2021. godine, i to u iznosu od skoro 60 miliona, kao i prenosa sredstava naplaćenih u okviru implementacije projekta ekonomskog državljanstva u ukupnom iznosu od 55,8 miliona. Pored navedenog, u istom periodu izvršena je uplata u iznosu od 11,6 miliona, po osnovu uplaćenih dividendi od ostvarene dobiti privrednih društava u većinskom vlasništvu države“, dodaje se u izvještaju.

U navedenom periodu, značajan rast zabilježen je i kod kategorije donacije i transferi, koji su ostvareni u iznosu od 55,8 miliona evra, što je u odnosu na plan veće 20,7 miliona i 29,7 miliona u odnosu na uporedni period prošle godine.

Rast navedene kategorije prevashodno je rezultat izvršene uplate sredstava od EU, a po osnovu direktne budžetske podrške za energetsku efikasnost.

Prihodi su u oktobru iznosili 220 miliona evra i veći su u odnosu na plan 42,4 miliona ili 23,9 odsto, odnosno 52 miliona ili 30,9 odsto u odnosu na oktobar prošle godine.

Izdaci budžeta za period januar-oktobar iznosili su 1,94 milijarde evra ili 31,4 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane manji su 120,9 miliona ili 5,9 odsto, dok su u odnosu na isti period prošle godine veći 264,9 miliona ili 15,8 odsto.

U strukturi ukupne potrošnje u posmatranom periodu, tekući budžet izvršen je na nivou od 1,83 milijarde evra, što predstavlja 94 odsto ukupne potrošnje, dok je kapitalni budžet izvršen na nivou od 114,3 miliona, što predstavlja šest odsto ukupne potrošnje.

Posmatrajući glavne kategorije potrošnje u okviru tekućeg budžeta, tekući izdaci, u navedenom periodu, realizovani su u iznosu od 816,2 miliona i u odnosu na planirane manji su 33,5 miliona ili 3,9 odsto.

U okviru ove kategorije izdataka najznačajnija izdvajanja su kod bruto zarada i doprinosa na teret poslodavca u iznosu od 526,1 milion, što je u odnosu na plan veće 14,7 miliona ili 2,9 odsto i koje su realizovane u skladu sa važećim zakonskim propisima, potpisanim kolektivnim ugovorima i stvarnom obračunu zarada.

Takođe, izdaci za kamate su realizovani u većem iznosu od plana za 4,3 miliona evra. Pored navedenog, ostale budžetske pozicije u okviru tekućih izdataka uglavnom su ispod plana, shodno stvarnoj dinamici potrošnje potrošačkih jedinica.

Kapitalni budžet u posmatranom periodu ostvaren je u iznosu od 114 miliona evra, što predstavlja 67 odsto realizacije dosadašnjeg plana, odnosno ostvareno je 55 miliona eura manje od plana.

Posmatrajući pojedinačne projekte, od ukupno 374 projekta koji su planirani budžetom za ovu godinu, kod 215 nije evidentirana nijedna transakcija plaćanja, odnosno skoro dvije trećine projekata se ne realizuje.

Rashodi u oktobru iznosili 212,8 miliona evra i manji su u odnosu na plan 6,3 miliona ili 2,9 odsto, dok su u odnosu na oktobar prošle godine veći 25,3 miliona ili 13,5 odsto.