Piše: Ivan Vučković
Predsednik Vrhovne rade Ukrajine Ruslan Stefančuk izjavio je u Beogradu da put ka Evropskoj uniji Srbije predstavlja dobru platformu za saradnju i naveo da države kandidati za članstvo u EU nisu konkurenti, već partneri u tom procesu.
Na prvi pogled, njegova poseta i ovakva izjava u okviru EU integracija Srbije je u redu, odnosno, nema ničeg suštinski spornog. Naravno, da se gospodin Stefančuk fokusirao isključivo na saradnju u okviru podrške evropskim integracijama i sl. Međutim, on se usudio da nama drži pseudo lekcije iz istorije.
U svom kratkom ali pogrešnom viđenju stvari, dotakao se Milovana Đilasa te dao poređenje Putina i Staljina (u kontekstu da je Staljin nastavio da živi kroz Putina). Ako je mislio na borbu protiv fašizma i potrebu da se Evropa očisti od širenja fašističke ideologije, složio bih se. Ipak, njegova namera je znatno drugačija – u pokušaju da izvrgne ruglu istoriju 20.veka i nemerljive žrtve Ruske Federacije i Srbije za oslobođenje svojih zemalja u Drugom svetskom ratu, Hitlera je (doduše prećutno) predstavio kao opciju koja je „manje zlo“ od Staljina i sistema Sovjetskog Saveza.
Samim tim, potreba da se istorija posmatra krajnje revizionistički je ovde bez ikakve sumnje više nego jasna. Pritom, Stefančuk je sve vreme bio u crnom odelu, nalik na crnu košulju (a ne zaboravimo kakve uspomene nama Srbima crne košulje bude).
Moramo jasno reći – Srbija i Rusija su zemlje koje su u najtežim vremenima jedna drugoj bila podrška i oslonac i nikakav govor niti krajnje otvorena namera bilo koga da utiče na taj odnos neće proći. Bratski odnos koje Rusija i Srbija vekovima imaju je čvrsto utemeljen u gen ovih naroda.
Dalje, što se Putina i Staljina tiče, neumesno je i gotovo nemoguće upoređivati ih iz više razloga i potpuno različitih prilika i istorijskog razdoblja u kojima se oni delali i delaju. Ali jedno je jasno – i Staljin i Putin su sačuvali Rusiju.
Staljin je, pored toga što je sačuvao svoju zemlju (tada SSSR) oslobodio i Evropu fašizma. Naravno, lakše bi nekima bilo da je Rusija slaba te da su je preuzeli neki drugi (oligarsi) a ne Putin i njegova administracija.
Na kraju, nije uvek moguće ali moramo se potruditi da sprečimo diplomatske pehove nalik na ovaj sa gospodinom Stefančukom. Srbija je mnogo propatila (posebno u dvadesetom veku) i ovakve nam lekcije nisu potrebne. Gospodin Stefančuk je pogrešio auditorijum. Svoje lekcije može da drži na nekom drugom mestu, nama ne.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
