Šta se to dogodilo juče u Briselu: Kurti najveći gubitnik, ZSO mu visi iznad glave

Na prvi pogled, jučerašnji nastavak dijaloga Beograda i Prištine je bio toliko prazan da je pola Brisela odjekivalo. Ništa nije dogovoreno, osim da je potrebno „još razgovora“. Ništa nije potpisano.

Francusko-njemački plan nije ništa prihvaćeniji, ali ni odbačeniji, nego dan ranije. Ali, da li je baš tako?

Srpska delegacija na čelu sa predsjednikom Aleksandrom Vučićem može da bude zadovoljna postignutim: ZSO je nametnuta kao neizbježan preduslov, a riječi „potpis“ i „nezavisnost“ nisu ušle u fokus.

Prištini to nije po volji, ali se i dalje uzda u podršku zapadnih sila.

Najveći gubitnik ponedeljka je sigurno prištinski premijer Aljbin Kurti, kome ZSO visi kao mač nad glavom. Ako je odbije, rizikuje antagonizam sa EU i SAD, i posledično pad sa vlasti. Ako je prihvati, rizikuje bijes svojih birača kojima se dodvoravao ekstremnim stavovima. Posledica je opet političko samoubistvo i pad sa vlasti.

Štaviše, Kurti je danima pred sastanak u Briselu govorio da je maltene stvar „gotova“, i da su „saveznici Kosova napravili evropski predlog za KiM kao paket koji sadrži de facto priznanje“.

Pardoksalno, zadovoljna postignutim može da bude i EU, iako je kritikovana da se u ponedeljak u Briselu dogodilo Ništa. Da je dan protekao kao „tragikomična farsa“, kako su ocijenili pojedini ostrašćeni analitičari.

Paradoks i farsa su, ipak, samo fatamorgana. Iako ništa nije potpisano, ništa nije ni odbijeno. Možda niko u dijalogu nije presrećan, ali nije baš ni depresivan. Juče nije otvoren šampanjac, ali se niko nije ni detonirao i demonstrativno napustio Brisel.

Što se tiče EU, ponedeljak je, zapravo, prošao taman kako je jedino i mogao. Dijalog je kako-tako živ, razgovori se nastavljaju 18. marta, mic po mic, mili-puzi, tiha voda brijeg roni, preko preče naokolo bliže. Nije tajna da bi Amerika voljela jači tempo, ali EU teško da može brže. Ipak je to kompromis sa 27 učesnika.

Prvo ZSO, ali s punim ovlašćenjima

Napori Srbije biće u narednom periodu fokusirani na formiranje ZSO. Iako to nekima izgleda kao gotova stvar, đavo se krije u detaljima, odnosno u suštini onoga što ZSO treba da bude.

Kurti će težiti da proces obesmisli i ZSO svede na ljušturu bez funkcije. Srbija će se legitimno truditi da se Zajednica uspostavi suštinski i svrsishodno, na originalnim principima dogovorenim još prije 10 godina u Briselu.

– Kako god da okrenete, ZSO je na prvom mjestu – izjavio je sinoć Vučić.

Druga tema diskusije do 18. marta biće sinoć objavljeni francusko-njemački nemački predlog sporazuma. Nije da ni dosad nismo znali šta u njemu piše, ali, sad je bar zvanično.

Istina je da se u predlogu nigde specifično ne pominje nezavisnost, ali će Srbija u nastavku dijaloga sigurno pokušati da utiče na tačke broj 2 i 4 predloga, koje uz više ili manje kreativno tumačenje mogu da znače i prelazak naših crvenih linija.

Na pitanje da li je Srbija spremna da prizna nezavisnost Kosova, Vučić je sinoć odgovorio da je Srbija članica UN, a da Kosovo nije.

– Mi uvek podržavamo međunarodni pravni poredak, Povelju UN i Ustav Srbije – poručio je Vučić.

S druge strane, Priština se ne raduje tački 7 francusko-njemačkog predloga. U njoj ne samo da se navodi da će biti osiguran odgovarajući stepen autonomije za Srbe na Kosovu (čitaj ZSO), već se specifično navodi mogućnost da ta samouprava bude finansirana iz Srbije, od čega se Prištini i Kurtiju diže kosa na glavi.

Štaviše, u istoj tački se predviđa formalizacija statusa SPC na Kosovu i poseban stepen zaštite za srpsko vjersko i religijsko nasleđe širom pokrajine.

Doslovce piše „srpsko nasleđe“, a ne „kosovsko“, kao što vole da spinuju jastrebovi prištinske politike. Ostaje da se vidi kako će Kurti uspjeti da proguta tačku 7 i politički preživi.

Na kraju, u tački 10 predloga se između redova opet potencira poštovanje prethodno postignutih dogovora – čitaj ZSO.

Na pitanje da li je ZSO dio mape puta pregovora, Vučić je sinoć rekao da još nemamo mapu puta.

– Mi moramo da sjedimo i radimo na mapi puta. Kako smo krenuli da radimo, tako smo tog trenutka stali na tom pitanju. Sve vrijeme se priča o implementaciji, pa da vidimo šta ko hoće i kako hoće da implementira – rekao je Vučić.

Vučić je dodao da to ne može za jedan dan i da je to ozbiljan, dug, težak i naporan proces.

– Zato ću da otkažem dio svojih političkih obaveza i putovanja da bih mogao da razgovaram sa Lajčakom, da bih mogao da se spremim za 18. mart – rekao je Vučić.

 

 

(blic.rs)