Šta se događa u našem organizmu u periodima nižih temperatura

Studije pokazuju da je povoljna temperatura za razmnožavanje rinovirusa, uzročnika skoro svake druge prehlade, ona ispod 37 stepeni Celzijusa, a prosječna temperatura u našim nozdrvama zimi iznosi 33 stepena.

Spuštanje temperature vazduha tokom jeseni i zime, svake godine iznova dovodi do većeg broja infekcija. Jedno od objašnjenja je činjenica da, zbog hladnog vremena i sve kraćih dana, sve manje vremena boravimo na otvorenom. Zatvaramo se u topli dom i manje ga luftiramo, a vazduh koji udišemo je suv.

S druge strane, niže temperature i veća vlažnost vazduha čine povoljne uslove za razmnožavanje virusa i bakterija. Osim toga, svaka nagla promena vremena, ima značajan uticaj i na naš imunološki sistem.

Promene koje se događaju u našem organizmu u periodima nižih temperatura su sledeće:

Niži nivo vitamina D u organizmu

Većina nas je upoznata sa činjenicom da vitamin D utiče na metabolizam i zdravlje naših kostiju, ali možda vam nije toliko poznato da je on potreban i za urednu funkciju našeg imunološkog sistema.

Ćelije našeg imunološkog sistema (T-limfociti, B-limfociti i antigeni u ćelijama) imaju receptore za vitamin D, a studije su dokazale da snižen nivo D vitamina u organizmu dovodi do povećanja učestalosti infekcija, posebno respiratornih.

Vitamin D unosimo hranom, ali, nakon izlaganja UVB zracima, proizvodi ga i naša koža, a na to utiču podneblje, godišnje doba, upotreba kreme za sunčanje i pigmentacija kože. U zimskim mesecima se više zadržavamo u zatvorenim prostorima i zato smo manje vremena izloženi ionako ograničenoj količini sunčeve svjetlosti.

Zbog niskih temperatura, većina naše kože stalno je pokrivena i to predstavlja dodatnu prepreku za našu sopstvenu proizvodnju vitamina D. Neka istraživanja pokazuju da smanjenje proizvodnje kreće već u avgustu, pada na najniže vrednosti u novembru i tako ostaje sve do marta.

Rezultati novije studije s londonskog Univerziteta „Queen Mary“ pokazali su da dodaci vitamina D mogu da pomognu u sprečavanju akutnih infekcija disajnih puteva, kakva je prehlada, piše živim.hr.

Povećano lučenje melatonina

Melatonin, osim što podstiče spavanje, ima i važnu ulogu u održavanju dobrog imuniteta. To je hormon koji se prvenstveno stvara u žlezdi u našem mozgu. Na njegovo izlučivanje utiče dnevni ciklus smenjivanja svetla i mraka.

Kratki period trajanja dnevne svetlosti, kao i niske temperature vazduha, podstiču proizvodnju melatonina. Iz tih razloga se, uključujući naše ograničeno kretanje van zatvorenih prostora, u zimskom periodu izlučuje znatno veća količina melatonina nego leti.

Viši novo melatonina zimi predstavlja prirodni način odbrane organizma tokom najrizičnijeg perioda za naše zdravlje. Melatonin, kao snažan regulator našeg imunološkog sistema, smanjuje upalu, a stimuliše specifične imunološke odgovore.

Drugim rečima, svaka neprospavana noć ili sat sna manje od preporučenih sedam sati, mogli bi da imaju posledice za naš imunitet.

Niže temperature podstiču razmnožavanje rinovirusa

Temperature blizu nule nisu idealno okruženje za klice, međutim temperatura u našem nosu tokom jesenjih i zimskih meseci jeste. U tim periodima godine, pod uticajem niske spoljašnje temperature vazduha, temperatura u početnom delu našeg disajnog sistema padne značajno ispod naše telesne temperature, prenose Vijesti.me.

Studije pokazuju kako je povoljna temperatura za razmnožavanje rinovirusa, uzročnika skoro svake druge prehlade, ona ispod 37 stepeni Celzijusa, a prosečna temperatura u našim nozdrvama zimi iznosi 33 stepena.

Tim finskih stručnjaka potvrdio je da su samo tri dana nižih temperatura i manje vlage u vazduhu bili dovoljni za značajan porast broja infekcija disajnih puteva.

Ključnu razliku između stabilnog i ugroženog imunološkog sistema čine naše životne navike. Ako na vreme idemo na spavanje, hranimo se raznoliko i fizički smo aktivni možemo reći da brinemo za zdravlje i snagu našeg obrambenog sistema.

Nažalost, često se prekasno setimo da posvetitmo više vremena i pažnje našem imunitetu. Najčešće se toga setimo kada se već razobolimo. Iako su i tada zdrave životne navike važne za brži oporavak, još je važnije pravovremeno lečenje simptoma.

Jesenje i zimske bolesti disajni puteva poput prehlade i gripa, uz pun nos, kašljanje i bol u grlu, znaju da budu popraćene glavoboljom i prolaznim bolovima u mišićima i zglobovima.

Prirodno jačanje imuniteta

Kako biste smanjili šansu za zarazu i ojačali svoj imunitet, razmislite šta biste od sledećih predloga mogli da usvojite.

Ako ste pušač, prestanite da pušite: Pušenje duvana jedan je od vodećih zdravstvenih rizika širom sveta. Nikotin, na primer, nije samo neurotoksin, već je i imunosupresivan. Drugim rečima, nikotin smanjuje delotvornost i reaktivnost imunološkog sistema.

Povećajte unos voća i povrća u ishrani: Nedostatak određenih mikronutrijenata poput gvožđa, bakra i folne kiseline, kao i vitamina A, B6, C i E može da prouzrokuje manju proizvodnju belih krvnih zrnaca koja su ključna za efikasne i pravovremene imunološke reakcije.

Fizički se aktivirajte: Tokom i nakon fizičkih aktivnosti telo ispušta protivupalne molekule i povećava cirkulaciju limfocita što smanjuje učestalost obolevanja od virusnih bolesti, kao i težinu simptoma.

Održavajte zdravu težinu: Prekomerna količina masnog tkiva može da naštetiti imunitetu. Masne ćelije su odgovorne za lučenje upalnih proteina koji, kada ih je previše u opticaju, vremenom mogu da smanje osetljivost imuniteta na „uljeze“.

Spavajte dovoljno: Kvalitetan san od najmanje sedam sati ključan je za održavanje dovoljnog nivoa melatonina u telu, što pomaže normalanom radu imunološkog sistema.

Pazite na higijenu ruku: Redovna higijena ruku može da smanji obolevanje od infekcija probavnog sistema 31 odsto, a od infekcija disajnih organa za 21 odsto.

Smanjite nivo stresa koliko god je to moguće: Psihološki stres ima jasan negativan efekat na imunološke reakcije od upala i zarastanja do razvoja karcinoma i autoimunih bolesti kao i reakcija na vakcine.