Šta poglavlje 35 Ohridskog sporazuma znači za Srbiju: Nema članstva u EU bez priznanja „Kosova“

Jučerašnji zaključci Savjeta Evropske unije o proširenju konačno su potvrdili ono o čemu se u medijima spekulisalo već nekoliko sedmica: Evropska komisija će predložiti da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa *Kosova i Srbije i njegov implementacioni aneks iz februara i marta 2023. godine – u javnosti poznatiji kao sporazumi iz Brisela i Ohrida – postanu dio pregovaračkog okvira Srbije za članstvo u EU.

U tački 38 naglašava se da „Savjet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savjetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi odrazile obaveze Srbije koje proizlaze iz Sporazuma i njegovog implementacionog aneksa“.

Drugim riječima, od Savjeta EU – tijela koje donosi pravno obavezujuće odluke unutar tog bloka – traži se da sporazume iz Brisela i Ohrida ozvaniči kao uslov za punopravno članstvo Srbije u EU.

Ovakva odluka predstavlja nastavak procesa započetog u Ohridu u martu, pošto u aneksu sporazuma eksplicitno piše da će on postati dio procesa pristupanja „Kosova“ i Srbije Uniji, kao i da će evropski posrednici „započeti proces izmjene poglavlja 35 u pregovorima sa Srbijom, kako bi se uključile nove obaveze koje potiču iz Sporazuma i aneksa“.

Pravosnažnost sporazuma i aneksa iz Brisela i Ohrida više puta je dovedena u pitanje, prije svega zato što ih strane nisu potpisale, već (navodno) usmeno prihvatile.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je neposredno nakon sastanka u Ohridu 18. marta 2023. izjavio da „Evropska unija pozdravlja (to) što su se strane dogovorile o implementaciji Sporazuma, koji je predviđen da postane integralni i obavezujući deo evropskih puteva jedne i druge strane„, bez preciziranja šta to tačno znači.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja dan kasnije, rekao da će Srbija implementirati Sporazum „do naših crvenih linija“ i da se Beograd protivi članstvu „Kosova“ u UN.

On je dodao da je „teško prikazati da sporazum postoji bez potpisa“, kao i da „pazi šta govori“. Vučić je na kraju obraćanja naglasio da će „Srbija implementirati najveći dio dogovorenog„, ali nije precizirao šta to tačno znači – osim da neće biti priznanja tzv. Kosova i njegovog članstva u UN.

Promjena pregovaračkog okvira?

Pitanje koje proizlazi iz jučerašnjeg zaključka je da li Evropska unija može da mijenja pregovarački okvir za pristupanje Srbije toj organizaciji na svoju ruku, u svijetlu činjenice da Srbija nije eksplicitno i nedvosmisleno prihvatila sporazume iz Brisela i Ohrida?

Pregovarački okvir Evropske unije za pristupanje Srbije tom bloku definisan je dokumentom koji je usvojen neposredno prije otvaranja pregovora dvije strane početkom 2014. godine. U njemu se navodi da EK tokom čitavog procesa, uz poštovanje pravila i procedura, „može da revidira merila“, uključujući i za poglavlje 35. koje reguliše proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Drugim riječima, EU ima pravo da mijenja pregovarački okvir i u njega uključi sporazume iz Brisela i Ohrida, ukoliko se ispune proceduralni uslovi – a to je konsenzus svih država članica.

To je potvrdio i Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije. „Evropska unija može da radi šta hoće, a na nama je da kažemo da li je pristupanje EU od obostranog interesa. Ako tražite nešto što je nama neprihvatljivo, onda se pregovori prekidaju“, kaže on.

Sa njim se slaže i profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Samardžić, koji smatra da je pitanje prije svega političke, a ne pravne prirode, ali i da pravni problem ne postoji zato što se Srbija saglasila sa tim sporazumom i aneksom (ili, u najmanju ruku, dijelom sporazuma i aneksa).

Milan Igrutinović sa Instituta za Evropske studije takođe je saglasan da EU može da menja svoju poziciju, kao i da je riječ o prevashodno političkim, a ne pravnim uslovima.

„Ništa ne sprječava, na primer, njemački Bundestag da za par godina kaže da Srbija mora da nezavisnost Kosova prizna eksplicitno i otvoreno, i da to postane defakto uslov za članstvo u EU“, naglašava on.

To je posledica činjenice da se sve ključne odluke u procesu proširenja EU donose dogovorom svih članica, što je na svojoj koži prethodnih godina osjetila Severna Makedonija, čiji je put, nakon rješavanja spora sa Grčkom, počela da blokira Bugarska.

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević upozorava da je EU klub zatvorenog tipa i mogu da Srbiji nametnu obaveze kakve god hoće.

„Budući da je to njihov klub, oni sami određuju pravila kako će te se kod njih učlaniti. I mogu da nam stave uslove kakve hoće, a mislim da će uslovi biti lošiji, samo ne žele da nam ih odmah isporuče da ne bismo odmah shvatili šta je po sredi. A po sredi je da oni nas ne žele tamo kao članove“, ističe Ristivojević.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović kaže da se EU ponaša neprincipijelno, kao i da su njihovi dokumenti puni naredbodavnih i prijetećih zahtjeva Srbiji od kojih su neki ponižavajući.

„Namjera da se ‘sporazum’ iz Brisela i ‘protokol’ iz Ohrida jednostrano unesu u tzv. poglavlje 35, toliko godina posle usvajanja pregovaračke platforme je potez bez presedana. Je li i to pokazatelj principijelnosti, ravnopravnog tretmana Srbije sa starim i novim kandidatima za članstvo, predvidljivosti postupaka EU kao partnera, ili je pre potpuno razotkrivanje sebičluka, bahatosti i ekspanzionizma ključnih članica EU, uz uputstva Vašingtona?“, pita on.

Kakve će biti posledice?

Ukoliko Savjet EU bude odlučio da uvrsti sporazum iz Brisela i Ohrida u pregovarački okvir – što je moguće, ali ne i potpuno izvjesno, s obzirom na potencijalno protivljenje Mađarske – sve njegove provizije postale bi direktni i nedvosmisleni uslovi za članstvo Srbije u EU.

Predsjednik Srbije je 1. septembra izjavio da „ne misli da je moguće“ da se Ohridski sporazum u cjelini, uvrsti u poglavlje 35, zato što bi time, kako je rekao, de fakto zatvorili vrata za Srbiju.

„Ako vi stavite u to da je članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju. Ne verujem da je to moguće i prosto mislim da takvu odluku neće donijeti“, rekao je Aleksandar Vučić.

Iako samo uvrštavanje sporazuma u poglavlje 35 ne znači automatski da je Srbija dejure priznala nezavisnost tzv. Kosova, s obzirom da je Vučić više puta eksplicitno naglasio da bi to za Srbiju bila crvena linija, ono bi ogolilo činjenicu koja se implicira od kada je većina država članica priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova 2008. godine – da i Srbija to mora da učini ako želi da postane dio EU.

 

(rt.rs)