Šta je rešenje za Kosovo i Metohiju?

Piše: Ivan Vučković, Diplomirani filozof master  i potpredsjednik Skupštine grada Bora

Početkom 2024. godine, situacija na Kosovu i Metohiji je probila „crvenu zonu“ odlukom Kurtija da ukine dinar (na severu pokrajine).
To je, bez ikakve sumnje, bio finalni udarac kojim je naznačeno sve ono što nam se danas dešava. Ukoliko ostavimo po strani ono što tzv. ‘Kosovo’ u svojoj suštini nije (i ne može da bude kao protektorat Ujedinjenih Nacija) onda vrlo jasno dolazimo do saznanja da je celokupno anti-srpsko delovanje nedvosmisleno podržano „sa Zapada“ te da kao takvo neće naići ni na kakve konkretne sankcije. Sama „osuda“ u okviru najviših diplomatskih krugova ne znači ništa, odnosno, osuda koju ne prate nikakvi potezi onih koji osudu izriču jeste prazna priča.

Ono što bi trebalo da budu potezi naše diplomatije jeste srazmerna sila kontra-akcije. Predsednik Vučić je povlačio vrlo dobre poteze u okviru nekih starih smirivanja tenzija i potenciranju na pregovorima i mirnim rešenjima. Međutim, verujem da u ovom slučaju to neće dovesti do rešenja koje bi bilo prihvatljivo za nas.

Mnogo je toga što se može uraditi u okviru reakcije na sve nove odluke Kurtija i treba izabrati upravo ono što bi bilo najbrže a najdelotvornije sprovedeno. Ne bude li tako, bojim se da ćemo vrlo brzo biti suočeni sa još većim provokacijama i potezima ‘Kurtija i njegove administracije’ i da više neće biti moguće vratiti se na bilo kakvu vrstu početne pozicije.

Svakako će rezultati izbora u Sjedinjenim Državama potencijalno uticati na dalju podršku tzv. „Kosovu“ ali, bez obzira na to ko bude bio budući predsednik Amerike, suština će ostati ista – podrška Kurtiju će i dalje biti na snazi – u to nema sumnje.

Proglašenje okupacije u ovom trenutku nije najbolja opcija jer najpre treba iscrpeti sve druge diplomatske opcije. Ipak, treba biti spreman na svaku vrstu scenarija.
Trenutno bi bilo politički mudro maksimalno uključiti Kinu i Rusiju u problem dok bi istovremeno trebalo konstantno razgovarati sa evropskim predstavnicima i potencirati na hitnom dijalogu u okviru kojih treba potencirati na konkretnim „terenskim“ rešenjima i dati rokove za to.

Ne bude li tako, proglašenje okupacije je naredna opcija a ona već iziskuje „sukob“ sa NATO alijansom.
Rezolucija 1244 nam tu ne ide u prilog iako se njome garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije – baš na tome i treba ponovo insistirati i podsećati.
Zbog toga bi trebalo sačekati i okupaciju proglasiti tek kada budu iscrpljene sve druge opcije. Naravno, vremenski okvir koji bi bio dat do proglašenja iste mora da bude kratak i efikasan.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)