Srpska tiktokerka podijelila neprijatno iskustvo iz Ulcinja: Albanac me je jurio i pokušavao na silu da me uvuče u auto

Popualrna srpska tiktokerka Leonora Pejčić podijelila je video na mrežama u kojem je ispričala stravično iskustvo sa ljetovanja u Crnoj Gori.

Naime, ona tvrdi da je u Ulcinju bila napadnuta od strane jednog Albanca, koji je na silu želio da je uvuče u automobil.

Naime, mlada Leonora je reagovala na jedan video nastao upravo u ovom mjestu gdje se navodno čuje kako Albanci vrijeđaju Srbe, i ispričala neprijatnoiskustvo koje je ovog ljeta doživjela na odmoru u Ulcinju.

– Neko sam ko je ljetovao ovo ljeto u Ulcinju i doživjela sam jednu veliku katastrofu. Čekala sam da se vratim, da mi se malo slegnu utisci.. Ovako, prije svega drugarica i ja smo bile same na ljetovanju. Nismo ljetovale u centru Ulcinja, već smo bile u Donjem Štoju, ne znam ko zna to je kod Velike plaže, bukvalno nam je smještaj bio na samoj plaži – započela je tiktokerka.

– E sad zašto ovo pričam, da ne bude posle „auu, našle ste da ljetujete u Ulcinju, zato vam se to i desilo šta vam se desilo“. Nismo ljetovale baš u Ulcinju, bili smo bukvalno na Velikoj plaži. Ko zna tamo su sve naši ljudi, održavaju se svirke preko dana, uveče… I jedno veče je zbog kiše sve bilo otkazano za taj dan od svirki i drugarica i ja odlučimo da odemo do Ulcinja, malo da prošetamo uveče, kupimo koji suvenir i da ubijemo malo vrijeme… Prije svega da se odmah ogradim, ni ja ni drugarica nismo bile obučene nešto provokativno, da ne bi bilo onih komentara „daa, zato što ste otišle u kratkom, zato su vas i smarali“, nee. Ništa provokativno, ništa da kažemo da smo mi njih „izazivale“, pa da se dogodilo to što se dogodilo…

Otišle smo to veče u Ulcinj oko pola deset i otišle smo da malo prošetamo. Grad kao grad Ulcinj je prelijep, oduševljena sam. Preko dana grad je fenomenalan, ali uveče ono postaje katastrofa ja mislim. Na samom šetalištu ima tri velika otvorena kluba, bile smo tu malo i na kraju smo završile u srpskom fenomenalnom klubu. U principu završilo se sve, i tamo negdje oko četiri, pola pet centar je bio pun i policije je bilo svuda. Nama, evo svega mi na svijetu nema ko nas nije zaustavio i svi su uglavnom bili Albanci, bilo je i naših ljudi, bilo je i stranaca naravno, ali većinski su bili Albanci. Bili su fini, kulturni – većina je bila takva. Tražili su nam Instagram, da prošetamo, da zablejimo, sjednemo na plažu… No, naravno ništa od toga se nije desilo. Mi krećemo oko četiti, pola pet u smještaj, krećemo da tražimo taksi pošto od centra Ulcinja do našeg smještaja ima sigurno nekih 15 minuta vožnje kolima – objasnila je ona i nastavila:

– U međuvremenu meni se šlic na torbici zaglavio i sjela sam na stepenice da to riješim, da naglasim nisam bila pijana. Kako sjedamo drugarica i ja na stepenice parkira se jedan automobil i on tu kreće nešto da priča da idemo, da prošetamo s njima, a mi ih tu odbijamo. Iza njega kreće da mu trubi jedan bijeli automobil, bijeli audi mislim da je bio u pitanju albanskih tablica, ako se ne varam. Kako je on njemu krenuo da trubi, tako se ovaj pomjerio i on se pakrirao ispred nas i krenuo nešto da nam priča. Tu ustanem ja, već ono iznervirana, znači hiljadu ljudi nam je stalo, bijesna ne mogu da otvorim torbicu i ne mogu da izvadim novčanik, ide mi se kući, umorna sam, spava mi se…

On se tu parkira, pored njega sjedi još jedan dečko i pozadi bila su zatamljena stakla, ja nisam vidjela ko je. Taj dečko što je vozio izlazi iz kola i kreće ka meni. Već sam rekla da sam ustala i rekla mu „ajde više, prestanite da smarate“. On dečko izlazi, kreće nešto da mi priča i kreće da me vuče za ruku i pokušava da me uvuče u kola. U tom momentu otvaraju se zadnja vrata automobila i još jedan dečko kreće ka nama, ja se tu nekako iščupam i krećem da skačem, kreću mi suze. Smejem se, krećem da vrištim. On kreće ka meni i ponovo me vuče za ruku, ja se tu trgnem i krenem da trčim. Krenem da bježim kao luda. Centar Ulcinja, mnogo ljudi i svi oni gledaju šta se dešava, ja plačem. On dečko sijeda u kola i kreće za mnom, dok ja trčim. Ulijećem u hol neke zgrade, sijedam tu jer su bile i kamere i počinjem da plačem jer ne znam šta me je snašlo. U životu mi se tako nešto nije dogodilo da neko kreće da me uvlači u kola – ispričala je ona i dodala:

– Katastrofa, znači ne želim ni da pomislim šta je moglo da se desi, da nisam pobjegla. A u tom noćnom klubu u kom smo bile nismo znale tu izlaze samo Albanci. Dok smo mi bile tu to je bilo katastrofa, svako malo je bilo pokazivanje onih njihovih zastava, pejvanja, vrijđanja. Pazite se devojke, pazite s kim izlazite – završila je ona.

(Republika)