„Srbija je za Francusku ključna zemlja Zapadnog Balkana“

Srbija je za Francusku jedna od ključnih strateških država na zapadnom Balkanu, ocjenjuje naučni savjetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević uoči radne posete predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u Parizu.

Zečević za Tanjug ističe da bez obzira što se radi o radnoj posjeti koja nema formu diplomatskih i tzv. zvaničnih posjeta u kojima postoji protokol, doček na aerodromu uz intoniranje himni… dva predsednika bi trebalo da otvore čitav set značajnih kako političkih tako i ekonomskih tema.

– Francuska administracija ima relativno dobre odnose sa novom administracijom predsjednika SAD Džozefa Bajdena, naročito sa Entonijem Blinkenom, novim državnim sekretarom, inače francuskim đakom. U tom smislu, može da bude interesantan kontakt između Makrona i Vučića i da li postoje neke koordinirane akcije, nove ideje i predlozi između francuske i američke administracije povodom Kosova, a koji bi mogli sjutra da budu iznijeti Vučiću – kaže Zečević.

Druga tema o kojoj će biti riječi su evropske integracije, u kojima se, kako smatra, otvara mogućnost da Srbija iskoristi novi model pregovaranja i otvori mnogo više poglavlja nego što je to do sada bio slučaj.

– Ali, to je povezano sa rješavanjem pitanja Kosova i napretkom u dijalogu vezano za demokratizaciju društva u Srbiji, što se odnosi na izbore, izborne uslove, medije… – kaže sagovornik Tanjuga.

Kada je riječ o ekonomskim pitanjima, Zečević apostrofira činjenicu da je Francuska postala jedan od ozbiljnijih investitora u srpsku privredu uopšte.

– Tu su projekti oko prerade otpada u Vinči, beogradskog Aerodroma, a imamo i najnoviji projekat beogradskog metroa koji je ogroman, od minimum 4,4 milijarde evra koji će biti “raširen“ u pogledu realizacije na 8-10 godina. U pitanju su veliki poslovi za francuska preduzeća – ocjenjuje Zečević.

On dodaje da postoji dosta prostora za razgovore o privrednoj saradnji u sektoru vodoprivrede i vodovodnih projekata, vezanih i za gradske vodovode, kao i za razne ekološke projekte.

Pitanje naoružanja, francusko-srpske saradnje u toj oblasti i eventualne diversifikacije naoružanja bi, po riječima Zečevića, moglo da bude takođe važna tema, u svetlu činjenice da je Srbija, kako navodi, u ogromnoj meri okrenuta ruskom naoružanju.

Na pitanje o geostrateškom kontekstu u razgovorima Vučić-Makron, Zečević upućuje na činjenicu da je Francuska podržala Grčku u njenom, kako je rekao, političkom i geostrateškom obračunu sa Turskom.

– U tom smislu, Srbija takođe može da igra ulogu “zaleđine“ i podrške toj evropskoj politici prema Turskoj i jačanju evropske bezbjednosti – objasnio je Zečević.

Upitan očekuje li da će predsjednik Makron Vučiću sjutra preneti neke primedbje ili sugestije, a možda i upozorenja, vezane za evropski put te šta bi to moglo biti, odgovara da bi nekih primedbi i sugestija moglo da bude na planu demokratizacije društva i odnosa sa Rusijom i Kinom.

– Tu je rješavanje pitanja uslova za izbore 2022. godine. Dijalog će o tome početi vjerovatno u martu mesecu. Mislim da Srbija ne može da napreduje na planu evropskih integracija ako ne riješi to pitanje u narednom periodu i mislim da ćemo morati da imamo neki dogovor između vlasti i opozicije – kaže Zečević.

Na pitanje da li je i dalje aktuelna ideja predsjednika Francuske Emanuela Makrona o organizovanju samita predstavnika Beograda i Prištine u Parizu, Zečević kaže da ne može da predviđa, ali naglašava da je potrebno naći neko rješenje i napredak u pregovorima koji bi „opravdali“ sazivanje samita koji se, kako kaže, dugo najavljuje.

– Ako bude opipljivog napretka onda će možda i biti samita u Parizu – zaključio je Zečević.

(Telegraf.rs/Tanjug)