Srbija između EU i BRIKS-a: Evroskeptično više od 70% građana

Srbija možda trguje najviše sa Evropskom unijom, ali povjerenje građana odavno je na drugoj strani – u savezima koji dolaze sa Istoka. Dok Brisel ponavlja mantru o evropskoj budućnosti Srbije, KOMPASS istraživanje o stavovima u spoljnoj politici pokazuje da građani tu budućnost sve češće vide na drugoj adresi – u alternativnim saveznicima poput BRIKS-a.

Decenije političkih i medijskih kampanja, fondova i obećanja nijesu uspjele da ubijede javnost – gotovo 60 odsto ispitanih uvjereno je da Srbija nikada neće postati dio briselskog carstva, a samo 7,5 odsto smatra da će se to dogoditi do 2030. Istovremeno, trećina građana očekuje da će naša zemlja jednog dana biti dio BRIKS-a. I to bez ikakve zvanične kampanje ili političke propagande u tom pravcu, za razliku od EU koja predstavlja najdominantniju temu spoljne politike već više od dvije decenije.

Gdje je nestala ona stara EU-euforija? Svakako da je optimizam prije četvrt vijeka bio posebno izražen, uprkos raznim političkim uslovljavanjima po pitanju Haškog tribunala, Crne Gore i Kosova i Metohije, ali u posljednjih 10–15 godina vidimo rastući pesimizam oličen u jednoj cifri koja je izuzetno negativna po pitanju EU. Dakle, 60 odsto ispitanika kaže da Srbija nikada neće ući u EU, a još deset procenata kaže da ulaska neće biti do 2050. godine. Mi, zapravo, imamo 70 odsto građana koji praktično kažu da ne očekuju iz raznih razloga da Srbija uđe u EU. To je, za državu kojoj je to strateški spoljnopolitički cilj, dosta loše – kaže za RT Balkan jedan od autora istraživanja dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. – Uslovljavanje po pitanju Kosova i Metohije, Republike Srpske, zahtjevi za usklađivanjem sa spoljnom politikom u vezi sa Rusijom i Kinom, nedostatak političke volje kod samih država članica EU da istinski pristupe tom pitanju, pa i naši unutrašnji reformski problemi koji onemogućavaju da taj proces bude kvalitetniji. Mi pregovaramo 11 godina, a imamo samo dva zatvorena poglavlja od 35 – kaže Mitić i dodaje da je EU izgubila geopolitičku i ekonomsku moć i da u tom smislu nije ni nalik onoj zajednici od prije dvije decenije.

Te brojke, naglašava Mitić, ne znače da su građani za ili protiv EU, već da ne očekuju ulazak u klub EU iz raznih razloga. A prije svega zbog politike uslovljavanja. Jaz između zahtjeva EU i stavova ovdašnje javnosti najbolje ilustruje onih 64,2 odsto ispitanika koji smatraju da Srbija ne treba da uskladi svoju politiku sa politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Pragmatičan odnos prema partnerima vidi se i u stavovima o Kini i EU. Čak 92 odsto građana smatra da kineske kompanije u Srbiji moraju da poštuju strože ekološke standarde, dok 86,9 procenata traži čvršće garancije od EU po pitanju litijuma. Dakle, i prema Istoku i prema Zapadu građani nastupaju sa dozom opreza – ali je razlika u stepenu povjerenja ogromna.

Taj raskorak najbolje se vidi u pitanju: šta je danas EU Srbiji? Svega 29,6 procenata građana EU vidi kao strateški cilj i partnera s kojim dijelimo vrijednosti. Nasuprot tome, više od 70 odsto smatra ili da Evropska unija nameće neprihvatljive političke uslove (36,4 odsto) ili da je apsolutno neprihvatljiv partner s kojim Srbija ne dijeli nikakve vrijednosti (34,1 procenat). U zbiru, više od 70 odsto građana zauzima skeptičan ili otvoreno negativan stav prema EU. To je ogroman blok evroskepticizma koji se ne može ignorisati. Pogled unaprijed dodatno osvetljava globalni horizont Srbije. Na pitanje ko će biti dominantna sila 2030. godine – 46,1 procenat građana kaže – Kina. Za SAD se opredijelilo 29,8 odsto ispitanika, dok Rusiju u toj ulozi vidi 11,2 procenta anketiranih.

Ovo istraživanje zapravo pokazuje duboku promjenu u srpskom javnom mnjenju: EU ostaje najveći ekonomski partner, ali ne i politički oslonac. Građani razlikuju ekonomske podatke od strateških izbora i, dok Brisel i dalje govori o evropskoj budućnosti Srbije, sve otvorenije okreću pogled ka Istoku.

Umorni od evropskih obećanja koja se godinama ne ostvaruju, Srbija u očima svojih građana polako gradi most ka BRIKS-u. Ka silama koje oblikuju poredak koji dolazi.
– Pitanje sankcija RF je na stolu već 10 godina. Sada su one sveobuhvatne, ali Srbija nije mijenjala stav po tom pitanju i očigledno je da će pri tom stavu ostati. Moje lično mišljenje je da bi to bilo protiv naših političkih i ekonomskih interesa, kao i da ne postoje ni pravni, ni moralni, ni istorijski razlozi da to radimo. Uz to, u jednom procesu multipolarizacije svijeta je potrebno voditi opreznu politiku i sarađivati koliko je moguće sa svima. Da politika uslovljavanja ne prolazi govori i činjenica da za ove četiri godine niko van političkog Zapada nije sankcionisao RF – dodaje sagovornik RT Balkan.

Istraživanje, koje je Institut za međunarodnu politiku i privredu sprovodio od kraja aprila do početka juna, pokazuje i da građani jasno razlikuju ekonomsku realnost od političkog povjerenja. Iako smatraju da je EU od 2013. do 2023. daleko najveći investitor (69,3 odsto) i spoljnotrgovinski partner (78,4) Srbije, tu leži paradoks: i pored dominacije evropskog kapitala, povjerenje u EU je dramatično nisko. Ekonomska zavisnost ne znači političku lojalnost – naprotiv, stvara otpor i skepticizam.