Najava ministarke evropskih poslova Maide Gorčević da Evropska unija formira poseban tim prevodilaca za „crnogorski jezik“ ponovo otvara staro, ali nikada zacjeljujuće pitanje: koga zapravo zastupa vlast u Crnoj Gori i za koga se pišu zvanične politike?
Nakon višedecenijske borbe protiv narativa bivšeg režima, građani su na posljednjem popisu stanovništva jasno i nedvosmisleno rekli čime govore. Rezultati popisa pokazali su da većina naroda u Crnoj Gori govori srpskim jezikom.
To nije bila politička parola niti improvizacija, već zvanično verifikovana, slobodno izražena volja građana koji su očekivali da se njihova prava i identitet konačno uvaže.
Međutim, politička praksa nastavlja starim utabanim stazama.
Ista matrica, druga imena
Postavlja se logično pitanje: zašto se uopšte organizovao popis ako se njegovi rezultati ignorišu u zvaničnoj diplomatiji i institucijama?
Ono što mnogi građani danas doživljavaju kao nastavak prakse DPS-a jeste utisak da se u međunarodnim odnosima i dalje forsira narativ koji zaobilazi realnost na terenu. Umjesto da se u procesima pristupa EU ravnopravno uvaži jezička realnost Crne Gore i volja većine, servira se kontinuitet politike koja je godinama stvarala podjele.
Zahtjev za poštovanje većinske volje
Prava borba za demilitarizaciju društva i izgradnju pravne države ne može se voditi tako što će se glas naroda gurati pod tepih radi birokratskih formi ili političkih kompromisa sa stranim faktorom.
Demokratija znači poštovanje volje građana: Ako većina građana govori srpskim jezikom, taj jezik ne smije biti tretiran kao drugorazredni ili potisnut iz zvaničnih kanala komunikacije i evropskih integracija.
Kraj ignorisanju popisa: Popis ne smije biti samo statistička vježba koja služi za skupljanje prašine u fiokama MONSTAT-a. On mora biti temelj za oblikovanje državnih i jezičkih politika.
Odgovornost vlasti: Nova vlast je dobila povjerenje na obećanju da će prekinuti sa praksom preglasavanja i nepoštovanja narodne volje. Ponavljanje starih grešaka DPS-a vodi ka
gubitku legitimiteta kod onih koji su donijeli promjene.
Vrijeme je da se prekine sa politikom dvojnih standarda. Odbrana jezičkog identiteta i poštovanje rezultata popisa nisu upereni protiv bilo koga, već predstavljaju osnovno demokratsko pravo: da se stvari nazovu svojim imenom i da se glas naroda konačno čuje i u Podgorici i u Briselu.
Zahtjev da Crna Gora u procesu pristupanja EU odustane od prevođenja na sopstveni jezik predstavlja direktno urušavanje državnog suvereniteta. Svaka suverena članica pri ulasku u EU bori se da njen službeni jezik postane jedan od zvaničnih jezika Unije. Tražiti da Crna Gora sama odustane od tog prava u korist jezika druge države znači tražiti da država sama sebe proglasi drugorazrednom.
Цегеру не лупај! Монтенегринска полуписмена лоповска фукара на челу са Милом је направила циркус од Црне Горе, која није ни држава него државни, правосудни, политички и културни брлог. Гдје постоји држава на свијету у којој језик којим говори већина није службени? Како се зову језици којим се говори у Британији, Америци, Аустралији, Канади, Новом Зеланду…? Како се зове језик којим се говори у Аустрији? Како се зове језик којим се говори у канадској покрајини Квибек? Карневал са „језицима“ на Балкану углавном служи за спрдњу и индикатор је тешких културних комплекса банана квазидржава створених послије ратова 90-тих на Балкану.
Smijesno je da se treba boriti za priznanje jezika kojim govori vecinska CG
Ali ako vec treba, onda bi dobro bilo da svi koji govore Srpskim jezikom traze prevod svih akata, racuna, kazni, poreskih davanja…na Srpski jezik i vecinsko pismo ćirilicu
Niko nije duzan ispostovati ni jedan akt,platiti racun,porez…ako mu je ta obaveza nametnuta na jeziku koji ne poznaje
Svi naknadni mehanizmi prisile bi lagano bili oboreni pred nepristrasnim medjunarodnim sudom
Ova gospođa kad i pomisli na srpski jezik, odmah dobije napade panike. Šta od nje očekivati,a tu su i Hrvati ,koji rade po zahtjevima DPSa i satelita, ništa dobra što je u interesu srpskog naroda u CG.