Generalni direktor RTCG-a, Boris Raonić, osvrćući se na rad Javnog servisa i njegovo rukovođenje, poručio je da reforme nikada nijesu bezbolne.
„Posebno nisu one koje zaista reformišu, koje donose nove prakse, uređuju sistem, donose odgovornost, bolje rezultate i novu vrijednost. A nisu bezbolne jer remete interese, prekidaju loše navike i zatvaraju prostor nepravilnom poslovanju. Zato je u istočnoj Evropi gotovo svaki ozbiljan reformator gubio izbore, a na Balkanu tranzicija traje već tri decenije. Za reforme nije dovoljna samo dobra namjera, već su potrebne hrabrost, odlučnost i spremnost da se podnese ozbiljna lična cijena“, objašnjava on.
Od poečtka je, kako dodaje, znao da bi svaki kompromis sa lošom praksom kompromitovao samu ideju snažnog i uređenog Javnog servisa. S tim predznanjem, objašnjava Raonić, ušao je u cijelu ovu priču. Zato i nije pristao na princip „ne diraj me – ne diram te“, toliko prisutan u Crnoj Gori.
„I zato traje i traje ova kampanja, koja baš ništa ne štedi i ne pazi. Evo par primjera kako taj mehanizam izgleda u praksi:
Osoba A rijetko boravi na poslu, a mnogo češće u sopstvenom ugostiteljskom objektu. Ne postoje digitalizovani fajlovi koji bi trebalo da predstavljaju osnov njenog rada, dok joj pozicija u RTCG omogućava sebi desetine hiljada eura dodatnih prihoda. Kada se takva praksa prekine, istog trenutka počinju pljuvački tekstovi.
Porodica B za minimalan obim posla od RTCG prihoduje oko 6.000 eura mjesečno. Posao se prekine, a onda naravno počinje svakodnevna medijska kampanja. Čojska i istinita, dakako!
Osoba C traži naknadu za navodno neiskorišćene godišnje odmore. Predoči joj se jasna sudska praksa i zahtjev se odbije. Istog trenutka kreću histerija i javni napadi.
Osoba D obezbjeđuje sebi koruptivne prihode. Kada se takva praksa prekine uvođenjem komisijskog odlučivanja, najprije slijede šaptačka diplomatija i diskreditacija po hodnicima, a zatim otvoreni javni napadi.
Osoba E traži zaposlenje i bude odbijena. Osoba F traži rukovodeću funkciju i takođe ne dobije ono što je zamislila. Najprije kreće tiha negativna kampanja, a potom javni pljuvački nastupi.
Osoba F je poseban krug jadnosti. Najmoćnija osoba lobira za nju, vladjuće partije,… ne uspije u naumu i umjesto sa muški pretrpi fijasko, kreće sa ogavnom kamoanjom, pa čak kaže da nije uspio jer mu partije nijesu dozvolile…“, slikovito prikazuje on.
Kako indikativno poručuje, posebno su zanimljivi muževi političarki. Najslikovitiji je primjer onoga koji je, prateći politički uspon supruge, ekspresno napredovao od nižerangiranog posla do ozbiljne rukovodeće pozicije.
„Nakon njegove smjene služba je racionalizovana, a uz isti obim rada prihodi su udvostručeni. Ali je zato supruga najvažniji mikrofon u državi počela da koristi za napade na RTCG. U tome ima i koleginicu sa veoma sličnim motivima, samo u drugom političkom dresu. Svima puna usta javnog dobra i brige, a u pozadini, goli prizemni lični interes. Juče su opet nešto smatrale u najvećem domu“, jasan je on.
„O medijskim reketašima ovoga puta neću ni riječ. Tu je odavno svakom sve jasno i poznato. Neću ni o firmama koje su izgubile unosne poslove dok je RTCG ostvario značajne uštede. Neću detaljnije ni o kampanji organizovanog kriminala, sa kojim jedino RTCG nije ulazio u aranžmane i nagodbe. Samo nas, i mene lično, nema u takvim prepiskama, porukama, dogovorima“, poručuje Raonić.
Upravo zato, kako tvrdi, bili su izloženi napadima svih vrsta. Upravo zato pokušavaju da mi drže moralne lekcije kojekakve „gromade“ i „bardovi novinarstva“. Da se ljudska sjenka stidi ljudskih djela, mnogi hlada pravili ne bi…
„Neću ni o organizaciji koja treba da brani prava radnika, a u stvari radi protiv njih, pri tome radeći na najogavniji način protiv svoje firme. Sve ovo ima zajednički imenitelj: dok privilegije traju – ćuti se. Kada se prekinu, odjednom se „otkrivaju“ problemi u RTCG. I naravno – Raonić!“, ističe on.
Javni servis se, međutim, kako dodaje, ne može graditi na trgovini mirom, kupovini naklonosti i čuvanju tuđih privilegija. Može se graditi jedino na pravilima koja važe jednako za sve.
„Cijenu toga smo znali od prvog dana. I spremni smo da je platimo. Zato što bi od svih napada mnogo skuplje bilo da smo pristali da RTCG ostane talac loših navika, privatnih interesa i sistema „ne diraj me – ne diram te“. Jer, ne finansira se ova naša zajednička kuća novcem svih građana da bismo gradili lične „ljuljaške“ i privatne privilegije pojedinaca, već snažan, odgovoran i nezavisan Javni medijski servis koji pripada svima“, jasan je on.
Zaključuje da baš to boli kampanjaše.
„Tvrd je orah voćka čusnovata… RTCG ide dalje“, zaključuje generalni direktor RTCG, Boris Raonić.
