Squid Game: Južnokorejska serija koja je osvojila svijet
Čak i ako niste gledali seriju ili videli mimove koji su zavladali internetom – velike su šanse da ste čuli za Igru lignje (Squid Game).
Svi pričaju o ovom hiper-nasilnom trileru koji je postao ogroman hit otkako je prošlog meseca pušten na Netfliksu.
Štaviše, ova korejska serija – koja se bavi brutalnom igrom preživljavanja – na dobrom je putu da nadmaši Bridžerton, ljubavnu priču i tako postane najgledanija originalna serija svih vremena na ovoj platformi za striming.
Iako žanr serije nije nimalo nov, njena upečatljiva vizuelna estetika, likovi sa kojima možete da se poistovetite i uznemirujuća studija ljudske prirode uspeli su da pogode žicu publike širom sveta.
Ubistva na igralištu
U seriji, grupa od 456 ljudi, prezaduženih i očajnih, uvučena je u igru preživljavanja u kojoj imaju šansu da odnesu kući 45,6 milijardi korejskih vona (39 miliona dolara) ako pobede u nizu od šest igara.
Kvaka? Ako izgube, umiru.
Igre su sasvim proste – dečje razbibrige koje su igrali dok su odrastali.
A iznenađujući kontrapunkt između nevine dečje igre i nasilnih smrti naveli su gledaoce da napeto prate radnju.
„Ljude je privukla ironija da odrasli koji su izgubili svaku nadu rizikuju svoje živote da bi pobedili u dečjoj igri“, rekao je u intervjuu režiser serije Squid Game Hvang Dong Hjuk.
„Igre su proste i lake, tako da gledaoci mogu više da se usredsrede na svakog lika ponaosob umesto na složena pravila igre.“
A tu je i element nostalgije.
Na primer, igre sa slatkišima Dalgona iz treće epizode Korejci se sećaju kao one koju su rado igrali kao deca.
U ovom izazovu, igrači moraju pažljivo da iseku oblik iz slatkiša od otopljenog šećera tankog kao papir uz pomoć igle.
Ako dobijete složeniji oblik, a slatkiš se polomi, gubite.
Jedan korejski korisnik je tvitovao:
„Zbog serije Squid Game ponovo sam poželeo da probam Dalgonu. Prošlo je 20 godina… Da li se one još uvek prave? Mislim da ne mogu nigde da ih nađem.“
Likovi kao što smo vi i ja
Stručnjaci uspeh serije pripisuju i njenim likovima, od kojih su mnogi marginalizovani pripadnici društva.
Iako ih sve povezuju ogromni novčani problemi, oni dolaze iz svih sfera života.
Glavni lik, na primer, nezaposleni je čovek sa zavisnošću od kocke koji se muči da stekne poštovanje rođene porodice.
U igri on upoznaje devojku sa tragičnom prošlošću koja je prebegla iz Severne Koreje i pakistanskog radnika kog izrabljuju poslodavci.
Kim Pjeong Gang, profesor za globalni kulturni sadržaj sa Univerziteta Sangmjung, kaže za BBC:
„Ljudi, naročite mlađe generacije, koji redovno pate od otuđenja i nezadovoljstva u stvarnom životu, izgleda da su se poistovetili s ovim likovima.“
Kao i kod njenih komšija iz Istočne Azije, hiper-konkurentska priroda društva u Južnoj Koreji kod mnogih je raspršila sve iluzije.
Uprkos vrednom radu, prosto nije moguće da svako dobije najbolje pozicije na univerzitetu ili dobre poslove.
Igre u seriji, koliko god smrtonosne bile, predstavljaju alternativni svet navodno zasnovan na fer pleju.
Kako kaže jedan od organizatora igre u seriji: „Svi učesnici u igri su ravnopravni.
Ljudima koji su doživeli nefer tretman i diskriminaciju u spoljnom setu pružamo poslednju priliku da pobede u fer takmičenju.“
Crveno svetlo, zeleno svetlo
Zapadni mediji su uporedili Igru lignje sa Parazitom, Oskarom ovenčanim korejskim filmom iz 2019. godine koji se takođe bavi ekonomskom nejednakošću i nepravdom u društvu.
Ali u istočnoj Aziji, gledaoci su istakli da serija liči na japanski film iz 2014. godine Kako je božja volja. Film se bavi srednjoškolcima, ali ima sličnu liniju priče, a neki su čak optužili Igru lignje za plagijat.
Na primer, u Kako je božja volja takođe se pojavljuje tradicionalna dečja igra „Crveno svetlo, zeleno svetlo“.
U jednoj od najslavnijih scena iz Igre lignje, ogromna robotska devojka koristi laserske oči da registruje igrače koji su izgubili igru. Oni potom budu ubijeni.
Međutim, režiser Hvang je odbacio ove optužbe, rekavši da ne postoji „nikakva veza“ između dva dela, i da su paralele izvučene samo zbog žanra serije.
„Počeo sam da planiram Igru lignje 2008. godine, a scenario krenuo da pišem 2009. godine… sličnosti na koje se ukazuje čista su slučajnost i niko tu nije kopirao nikoga“, kaže on.
U svakom slučaju, sva halabuka koja prati seriju dovela je do zahtevom za drugom sezonom, ali ljubitelji bi mogli da se načekaju.
„Nemam dobro razrađene planove za Igru lignje 2″, rekao je on za Varajeti. „Umorim se samo kad pomislim na to.“