Sporazum
Piše: Čedomir Antić
Izgleda da je u Vašingtonu preovladao razum. Između narkokratije obezrazumljenog balkanskog El Čapa i demorkatske većine izabrali su ovu drugu. Njihov strah od Srba, Rusa, Vizantije, iluminata, antigejtrans lobija i masona, za trenutak je zatomljen. Možda su pažljivije pogledali novčanicu od jednog dolara?
Sada tek još po neki politički asasin i najamnik na isturenom položaju palacne jezikom rascepljenim na kraju i kroz šištanje spomene Srbiju, Rusiju, agresiju i izlaz Velikog medveda (sotone) na topla mora. Manjim koalicionim partnerima objašnjeno je da homonacionalizam nije jedina vladajuća ideologija u zapadnom svetu, kao i da Eliot Nes nije pokušavao da uz pomoć Al Kaponea iskoreni organozovani kriminal.
Srpski narod će možda, posle svega ući u vlast države u kojoj je – do trijumfa prvo fašizma, a potom i komunizma – činio većinu stanovništva. Samo su srpske sranke tokom proteklih trideset godina ostale čiste i neukaljane učešćem u režimu Mila Đukanovića. Malo je to sumnjiva vrlina – poput poljskog ili srpskog pokreta otpora u Drugom svetskom ratu – jer niti jednom od nabrojana tri nije data alternativa. I danas poneki u moralnom pogledu beskičmeni strani političar spominje nekakvu toksičnost Srba, doseća se Rusije, a zabrovalja da je podržavao režim kome je Moskva dala milijarde, i od koga su ruski građani kupili 12% svih nekretnina u Crnoj Gori. Pa su potom podržali na vlasti stranke koje su nekada bile deo Miloševićevog režima, pa čak i one mlade lavove koji su 2006. plakali što im je propala „idealna konfederacija“ sa Srbijom.
Srbi, kao i velika većina građana, žele da žive u pravnoj, pravednoj, demokratskoj i bogatoj državi. Zato i sada najjača koalicija u Crnoj Gori – Demokratski Front – koja predstavlja srpski narod u ovoj državi, nudi sporazum u kome se, osim borbe protiv organizovanog kriminalana i za demokratske izbore, ne spominje niti jedan drugi segment njenog programa. DF ne traži entitet, niti autonomiju za većinski Srbima naseljenih 70% crnogorske teritorije, kao ni poništavanje referenduma ili ustava za koje imamo hiljade dokaza da su sprovedeni i doneseni nedemokratski i krađom. Kada je poznato da DF ne zahteva ni konstitutivnost za srpski narod, pa čak ni dosledno sproovođenje Ustava iz 2007. kad je reč o ravnopravnosti jezika i jednakoj zastupljenosti srpskog naroda – deluje pomalo uvredljivo kada oni sami napišu da odlažu pitanje donošenja identitetskih zakona.
Takva odluka je, uveren sam, kredit. Politička pozajmica ljudima koji su, do odluke da poslušaju dve godine star mandat koji im je dao narod, smatrali da im je diktatior-kriminalac bliži od komšija i braće sa kojima su pobedili na izborima. Nemojte – svi vi koji ste tokom proteklih decenija Srbe potcenjivali, varali i sve u svemu mrzeli – misliti da će naši predstavnici zaboraviti na mandat koji im je dao srpski narod, a koji nisu prodali ni Đukanovićevom režimu a ponuda je bila lično vrlo primamljiva. Takođe, proverite kod desetina odavno nestalih političara da li se isplati verovati da će Srbi i Crnogorci ponovo biti jedan narod sa dva imena kako su ih varali Broz i Đilas? Prevara je završena i sada je samo pitanje da li ćete se sa Srbima sporazumeti ili ćete se zaveriti protiv njih. Ako izaberete ovo drugo mogli bi da izgubite mnogo, znatno više od vlasti, čime bi Đukanoviću konačno omogućili stvaranje malog, ali ipak fašističkog, Diznilenda između Cetinja i mora.