Iz perspektive Vlade je 2026. godina bitna za Crnu Goru jer do tada želimo da završimo obaveze prema Evropskoj uniji i da budemo spremni za ulazak, a onda čekamo politički signal naredne dvije godine za tako nešto, poručio je u intervjuu povodom Dana Evrope na Televiziji Crne Gore premijer Milojko Spajić.
On je građanima čestitao 9. maj. – Dan Evrope i kazao da je ovaj datum bitan jer Crna Gora baštini antifašističku tradiciju kao malo koja država u Evropi.
“Dan Evrope je simboličan događaj koji nas usmjerava u pravom pravcu. Mi smo sledeća buduća članica EU, a to ne kažem ja, to je svima jasno i to kažu zvaničnici sa najviših nivoa država članica i EK i to je fakat koji smo uspjeli da nametnemo u proteklih pola godine. Kada je u pitanju datum postoje zvaničnici koji pominju čak 2026. godinu i to je dijapazon mogućnosti koji je pred nama”, naveo je Spajić.
Kaže da je Bundestag kao jedna od najkonzervativnijih institucija što se tiče proširenja koja je bila bauk za sve buduće članice upravo nama predvidjela najambiciozniji datum.
“Onda je jasno koliko je Crna Gora uspjela da probije sve barijere u EU. Puno je zadataka, ne plašimo se rada i kada sam se vidio za komesarom Johanesom Hanom koji je sada zadužen za budžet, on mi je kazao da je Crna Gora ranije, u njegovo vrijeme, imala zadatke na novu A4 papira, a sada je to drugačije, imamo više obaveza koje smo za kratko vrijeme uspjeli da završimo u odnosu na svoje prethodnike”, naveo je Spajić.
EU vrednuje rezultate
Na konstataciju novinarke da su potrebne dvije godine za ratifikaciju i pitanje imamo li dovoljno kapaciteta da zatvorimo sva poglavlja, Spajić ambicizno navodi da je 2026. godina iz njhove perspektive jako bitna.
“Jer do tada želimo da završimo obaveze prema EU i da budemo spremni za ulazak u EU i onda čekamo taj politički signal, a treba dvije godine da se sve to riješi. Ako se zvijezde poklope možda možemo i ranije da dobijemo zeleno svijetlo ali ne treba prejudicirati i na nama je da damo rezultate i to će se vrednovati. Nije istina da oni ne vrednuju rezultate, naprotiv”, kategoričan je Spajić.
Na pitanje da li je trebalo da se desi rat u Ukrajini da bi se shvatilo koliko je stabilnost Zapadnog Balkana bitna za stabilnost EU, kazao je da je 80 odsto EU za proširenje bilo spremno i ranije ali da je bilo 20 odsto “nevjernih Toma”.
„Koji su bili razočarani rezultatima Zapadnog Balkana, imali su konzervativniji stav. Tu nije Ukrajina samo u pitanju nego i rezultati sa naše strane su pokazali da se vrijedi boriti. Smiješno je da je Crna Gora u centru Evrope, a da smo dugo vremena bili odsječeni ekonomski potpuno od iste te Evrope. Nama su infrastrukturu finansirale zemlje koje su van EU. Turisti su nam takođe bili iz dalekih zemalja, ekonomija nam je bila kao da smo u Centralnoj Aziji. Ne možete održati diskrapanciju da politički gledate u Brisel, a ekonomski prema Istoku. Mi smo i geopolitički i ekonomski orjentisani ka Zapadu pripadamo mu i dio smo njega”, zaključuje Spajić.
Amandmani na rezoluciju obesmišljavaju narativ da su Srbi genocidan narod
Spajić poručuje da glasanjem za rezoluciju o Srebrenici ne osuđujemo srpski narod, Srbiju, niti Republiku Srpsku, a predloženi amnadmani upravo obesmišljavaju narativ da su Srbi genocidan narod.
„To ne postoji, nijedan narod nije genocidan, nijesu ni Njemci“, ističe Spajić u intervjuu na Prvom programu TVCG.
Kazao je da će Vlada na čijem je čelu osuditi sve genocide i sve zločine. Amandmani na rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kako navodi, nijesu usmjereni protiv bilo koga već su tu da smire političku situaciju.
“Amandmani postoje mi smo u neformalnoj komunikaciji razgovarali sa predlagačima rezolucije, razgovarali sa međunarodnim partnerima i saveznicama. Crnoj Gori nijesu potrebni posrednici i jedna smo od najuvaženihih članica UN i Nato. Imamo veliki kredibitlitet naročito u smislu regionalnih pitanja. Kada NATO želi da sazna šta se dešava na primjer na Sjeveru Kosova, u Republici Srpskoj ili bilo gdje drugo u regionu, oni nazovu nas jer znaju da druge članice regiona možda imaju stav koji favorizuje nekoga, a mi ovdje imamo i Srbe, Bošnjake, Hrvate, Albance. Zato moramo da imamo izbalansiran stav kada je u pitanju regionalna politika”, pojasnio je Spajić.
Moramo da budemo oprezni i izbalansirani
Neke partije, uvjeren je, žele da se nastavi sa „njihovom lošom praksom“.
“Ali moramo biiti izbalansirani i oprezni jer ne trebamo da stajemo na bilo čiju stranu u regionu”, ističe Spajić.
Kako je kazao, jasan mu je zvaničan stav Srbije po pitanju toga što Vlada podržava rezoluciju, ali poručuje da “mi ne odgovaramo nikome”.
“Imamo razumijevanje za sve ali i vodimo svoju politiku, mi smo Švajcarska Balkana, Singapur Evrope. Ponašamo se kao članica EU i konsultujemo se na dnevnom nivou sa EK i američkim partnetrima koji su rekli da nam ne treba nikakvo posredovanje da bismo došli do bilo koje članice UN”, naveo je Spajić.
Na pitanje ako se ne usvoje amandmani hoće li Crna Gora glasati za rezoluciju on je rekao da Crna Gora pokušava da bude konstruktivna.
“Nećemo promijeniti ništa šta god da uradimo ali naš potez je napravio efekta jer velike države razgovaraju na tu temu. Amandmani su blagotvorni i pokušavamo da objasnimo zapadnim silama da Rusiji omogućavaju da se prikaže kao zaštitnik Srba na Balkanu. Ovim amandmanima izbijamo iz ruku adute geoplitičkim igračima ako žele da naprave haos”, kazao je Spajić.
Rekao je da rezolucijom o genocidu u Srebrenici zatvaraju priču još od 2009. godine te da je stav po tom pitanju isti i danas.
Nema političke nestabilnosti
Na pitanje kako komentariše to što DNP navodi da glasanje o rezoluciji nanosi “nepopravljivu štetu srpskom i crnogorskom narodu u Crnoj Gori, Spajić navodi da to nije tačno te da nestabilnosti nema.
“Imamo veliki stepen plitičke stabilnosti zahvaljujući rezultatima i viziji i građanima koji podržavaju EU put. U DNP su ljudi koji su predstavnici Srba i saosjećaju sa njima ali ja ne strahujem od političke nestabilnosti i moramo da se uozbiljimo. IBAR je previsoka cijena za bilo kakve unilateralne poteze”, naveo je Spajić.
Kako je rekao, nikada nije slagao međunarodne partnere i zato ima kredibilitet kod njih.
“Do kraja ćemo da izgaramo za IBAR”, obećava Spajić.
Na pitanje kakve su reakcije iz Brisela na hapšenja u Crnoj Gori, kažu da navode da je sistem profunkcionisao.
“Hapšenja su jedan od znakova da je sistem funkcioniše. EU ne želi da se politički obračunavamo sa bilo kim. Samo želimo svi da pomognemo da se rasvijetle slučajevi i to EK cijeni”, smatra Spajić.
EK cijeni završene predmete a ne pojedinačna hapšenja
Kaže da su čestitke za hapšenja bile morbidnbe u nekom smislu i da EK ne cijeni samo hapšenje nego predmet koji je završen.
“Nijesam likovao na hapšenjima nego želimo da čestitamo samo SDT i SPO na sjajnom radu i daćemo im podršku. Sudski savjet je imenovan i to je dobro jer će postojati odgovornost za rad i nerad sudstva.
Zakon o sudskom savjetu će vrlo brzo biti u Parlamanetu. Policija mora da se reformiše i Njemačka će nam pomoći u tome”, ističe Spajić.
Na pitanje da li je sporno to što je pregovarač sa EU Predrag Zenović i nosilac liste u Budvi na izborima 26. maja, Spajić kaže da tu nema ništa sporno ni EU.
“Upravo je EU praksa je šarolika, a u većini slučajeva pregovarači imaju svoje političko mišlejnje. Zenović je nestranačka ličnost i on je iz Budve, stalo mu je da se tamo promijeni nešto. Njegovim političkim radom će pomoći da se situacija u Budvi poboljša”, uvjeren je Spajić.
Stalo nam je da Zenović ima podršku i za obavljanje funkcije glavnog ppregovrača.
Proširenje Vlade i relaksacija ministarstva koja su pod pritiskom
Rekonstrukcija Vlade ostaje nakon dobijanja IBAR-a i tu se ništa nije promijenilo.
„Jako je bitno da se proširenje Vade desi i relaksacija ministarstva koji su pod pritiskom. Posle pola godine ćemo uraditi internu evaluaciju da vidimo gdje šripi u Vladi i napraviti efikasniju Vladu proširiti je, a političke predstavnike etičkih grupa pojačati i ja podržavam takve inicijative“, naveo je Spajić.
Smatra da nema mimiolaženja naročito ne velikih.
„Potpisali smo koalicioni sporazum koji je njemačkog tipa. Gospodin Mandić nije blokirao odluke i nijesmo imali probleme što se tiče kredibilnog članstva u NATO i dobrosusjedske saradnje“, istakao je Spajić.
(RTCG)