Spajić: Bez reformi se ne može naprijed, to je i doprinijelo izlasku iz krize, ubrzalo ekonomski razvoj i podiglo životni standard građana

Program Evropa sad je bio pun pogodak, ali postoje strukturni problemi crnogorske ekonomije koji se moraju ubrzano rješavati, za šta je preduslov razvoj infrastrukture i ljudskih resursa, saopštio je lider istoimenog pokreta i bivši ministar finansija, Milojko Spajić.

„Imamo Plan razvoja infrastrukture do 2030. godine, koji predviđa da napravimo četiri auto-puta i brze ceste. To su Bar-Boljare, kao i završetak auto-puta koji je već došao do Čapljine i ide do Istanbula. Konzorcijum Behtel-Enka, koji je gradio auto-puteve na Balkanu, već je izrazio želju da radi na tom projektu“, rekao je Spajić, navode mediji.

On je dodao da je Planom razvoja infrastrukture predviđena i brza cesta od Sarajeva preko Pljevalja do Bijelog Polja, koja bi trebalo da doprinese razvoju sjevernog dijela Crne Gore.

„Taj plan je podržao i turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan, sa kojim smo o tome razgovarali. On je rekao da turske građevinske firme mogu da vode taj projekat, a da bi ga Katar finansirao. Međutim, sve to je zaustavljeno padom 42. Vlade“, kazao je Spajić.

Planom je, prema njegovim riječima, predviđena i gradnja brze ceste sa četiri trake od Ulcinja do Herceg Novog, koja bi se nastavila prema Dubrovniku i kojom bi se riješio problem gužvi u sezoni.

„Želimo da jadransku cestu potpuno preuredimo i da ona postane funkcionalna“, poručio je Spajić.

On je saopštio da je jedan od projekata koji se planira i transformacija crnogorskih aerodroma, koji su, prema njegovim riječima, usko grlo crnogorskog turizma i generalno privrede.

„Podgorički aerodrom ima prostora za gradnju kargo terminal, što bi bilo veoma značajno. Nevjerovatno je da na njemu ne postoji tranzitna zona“, dodao je Spajić.

On je naveo i da će Luka Bar morati da dobije strateškog partnera i da se ubrzano razvija.

„Tu je i željeznica i otvaranje koridora od Pljevalja do Prijepolja, kako bi se Pljevlja otvorila za izvoz u centralnu Evropu. Moramo potpuno da promijenimo i željeznicu od Bara do Beograda“, poručio je Spajić.

On je dodao da je realizacija tih infrastrukturnih projekata preduslov promjene strukture crnogorske ekonomije, koju karakteriše prevelika zavisnost od turizma.

Spajić je naveo i da je Crna Gora jedina država na svijetu kojoj su Svjetska banka (SB), Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska komisija (EK) popravile izglede ekonomskog rasta za ovu godinu, što je isključivo rezultat programa Evropa sad.

„Program Evropa sad je bio pun pogodak“, poručio je Spajić.

Kada je riječ o deficitu nastalom usljed ukidanja doprinosa Fonda zdravstva, Spajić je rekao da on ne postoji.

„Jedini koji postoji je deficit centralnog budžeta, koji je na kraju septembra, prije rebalansa, bio nula“, kazao je Spajić.

On je dodao da se to odavno nije desilo.

„Znači na kraju septembra, uz jednu veliku reformu koju smo prošli, i dalje imamo deficit nula i jednu ekstremno povoljnu fiskalnu situaciju. Imamo 150 miliona EUR više prihoda nego što smo planirali, što pokazuje da je program Evropa sad imao bolji performans nego što smo očekivali“, saopštio je Spajić.

On je kazao da sve kritike padaju u vodu, a da je usvajanje rebalansa bilo u predizborne svrhe.

„Međutim, građani su to prozreli, pa je sva ta kritizerska priča pala u vodu“, rekao je Spajić.

On je poručio da Evropa sad djelima pokazuje da je za nezavisnu i jaku državu, koja će, u ekonomskom smislu, biti prva na Balkanu.

„Ubijeđen sam u viziju takve države, u viziju razvijene infrastrukture, razvoja IT industrije i blokchaina, kao i diverzifikacije turizma“, saopštio je Spajić.

On smatra da se bez reformi ne može naprijed, kao i da bi to doprinijelo izlasku iz krize, ubrzalo ekonomski razvoj i podizanje životnog standarda građana.

Spajić je kazao da se može očekivati da će se Crna Gora razvijati nekih dva do tri odsto godišnje, što je, prema njegovim riječima, takozvani pužev rast.

„To nam ne treba. Nama treba ubrzan rast, onaj koji smo pokazali u posljednje dvije godine. On može biti mnogo brži od prosječnih 2,9 odsto godišnje, ali su za to potrebni politička stabilnost, podrška velikog broja građana i „teške“ reforme“, zaključio je Spajić.