Šovinistička farsa

Piše: Saša Dr. Đurović

Predsednik opštine Pljevlja je „popio tužbu“ narodski rečeno. Opušteno, i nije iznenađenje u vremenu kad svak tuži svakog, za par minuta „slave“ ili ‘nako. Dokolica ubiVa. Dokolica, orgazma. Orgazam dokolice. Elem, ne bih ovo elaborirao da građanistkinja tadić nije rekla, da je ni u vrijeme dps nijesu tako urnisali kao sad povodom vranešove digresije u kojoj on citira velikog Vladiku Rada. E pa neće bit da drugarica građanistkinja govori istinu, jer, ponoviću.

Za vakta mog pisanja u Pobjedi, drugaricu milku su Marko Vešović and co. oslovljavali sa, citiram „kilomudić“. A urednika Vijesti su oslovljavali sa, citiram „ goveče“. E sad, kad me već tjeraju da budem hvalisavac, ponoviću da sam tada stao u zaštitu i jednog i drugog, i rekao da se to tako ne radi, da nije ok. Pogotovo da nije ok milku oslovljavat sa „kilomudić“, jer ma šta mislili o njoj, ipak, žena je, nije u redu.

E ako drugarica građanistkinja misli da su je oni u režimskim medijima tako oslovljavali da bi se dopali sebi samima ili rodbini onda joj ga bravo. No ipak će bit da vladinu novinu uređuje premijer, ili neki od ministara, obično informisanja ali ne nužno. Pa upravo skoro je objelodanjeno ko je uređivao neka glasila i kako!? A sve preko režimskih urednika. I tako je od kad je svijeta i vijeka i u svim političkim sustavima. Da vlada uređuje režimsku novinu, a ovo sa „urednikom“ Mijajlovićem je presedan i izuzetak kakvog nema u Univerzumu, osim u CG.

Dakle, njoj su se flagrantno sprdali ČAK za vakta dps-a. Dok su joj se oni izrugivali ja sam je branio. Niđe hvala, ni milku od 100gr nije poslala u znak zahvalnosti. Ma ni redić. A red je zahvalit onom ko vas brani, poštovat ga, pamtit’ vasivijek! Red je, osim kod onih koji ne znaju za red. A onda, ta farsa sa Vranešom, kog, btw. znam samo sa tv-a, bi mogla poslužit i kao dobar scenarij za komediju. Sugerisao bih mu da se brani ćutanjem, sa knjigom veleumnog u krilu.

A onda, ovaj “slučaj“ me podsjetio na jednu epizodu, skorašnju, simpatičnu. Sin mi je u gimnaziji, ne tako davno, radio pismeni iz maternjeg, pa mu je profesorica bila preneražena „napisao je psovku u zadatku“. Pitam ga, kaže, jesam.. ali i nije to neka psovka.. -Ma nije tvoje da ti mjeriš intenzitet psovke, ne piše se to u pismenom jadan ne bio.. Psuje se na ulicu ili u parlament.- Ali, razredna mu zgrožena, potencira.. ajd, reko’ da se čujemo, da razjasnimo- Lučaš u osnovnoj, u gimnaziji odličan, i ispriča ona meni..

Kažem -nije vala neka psovka ali nije ni u redu, daj ti njemu 1 i to je to-. Ali ona izvan sebe jer, zamisli samo, po statutu o školstvu je zabranjeno psovat.. -A ha, ok. Pa šta ćemo sad, najbolje da ga izbacite iz škole- rekoh. A on jadan kad je malo bolje promislio, kaže mi -nijesam ja napisao psovku, nego.. -Kaži mi tačno kako si napisao!- Napisao sam -ja gledam sebe a druge ko j…- Znači nijesi napisao psovku nego j pa tri tačke, je l’ tako?-Tako je. Pa tako mi reci, e sad ćemo drugačije.

Sad ćemo da je pitamo, da li u zakonu o školstvu stoji da ALUZIJA na psovku podliježe sankciji?- Molili su me, kumili, da to ne radim, da je ne zabavljam o jadu, a bih kad je neuka već, kad nema širinu, i kad se striktno drži zakona, je li, o školstvu. Zamisli samo!? Malo potom reko’-ajde ti sine iz takve škole, neka te na fudbal..- Dobar je, reprezentativac, pa u školu neka ga vanredno. Da ga ne truju takvi, takve, sistem, kakogod. Da mu ne ubijaju slobodu!

Da ga ne frustrira neznavenost. E tako i ovo, mimo vraneša. Neka sude „genocidnom Njegošu“ posthumno. On ne mora ni vaskrsavat jer nije ni umiro, aktuelan u svakom vaktu u duhovnoj vertikali, i misaonoj. A one koji ga citiraju nek „oderu“ kako govoraše presuđena predsednica vrhovnoga suda. Oderi! A Njegoša neka se odreknu, neka ga spale! E.. jadni, izmučeni, genijalni Vladiko, Cetinjski pustinjače, nije Ti bilo lako s ovakvijem narodom, zato si i izbiv’o svako malo iz matice, velji svijet te bolje razumio. A „tvoji“ bi razboljeli kamen a ne tebe genijalnog od krvi i mesa.. Vjerovatno bi se presamitio od smijeha, povodom ovog i sl. slučajeva, ako bi mu uopšte bilo do smijeha, jer genijalnim obično nije do istog.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)