Sonja Karadžić Jovićević: Britanci Radovanu ne daju ni računar da sprema reviziju postupka

Muke Radovana Karadžića u engleskoj robijašnici se nastavljaju. Ni tri nedelje otkako je prebačen iz Sheveningena u zatvor na ostrvu Vajt Karadžiću u funte još nije zamijenjeno oko 1.500 evra koje je imao na računu u Holandiji.

Što znači da ne može ništa da kupi od hrane u kantini, pa je ograničen isključivo na zatvorske obroke. A oni se sastoje od dva suva i jednog kuvanog, što nije u skladu sa ishranom koju su mu preporučili ljekari s obzirom na njegove godine i zdravstveno stanje. Takođe, večera je prilično rano – oko 18 časova.

Ove informacije potvrđuje nam njegova kćerka Sonja Karadžić Jovičević, kojoj se otac često javlja.

U početku je mogao da zove samo moj broj, a nedavno mu je odobreno da može da se javi još dvojici advokata, pravnom savjetniku i jednom unuku, od četvorice koliko ima – kaže nam Sonja. – Ostali brojevi sa liste koju je dao još mu nisu odobreni, pa ne može da zove moju majku. Pošto nema funte, pozajmili su mu određeni iznos na kartici za pozive, pa će da im vrati. Ograničen mu je broj poziva i njihovo trajanje, a između dva poziva mora da prođe nekoliko sati, pa kad nas prekinu usred riječi ne može opet odmah da pozove. Najduže smo razgovarali do deset minuta, ali taj dan više nije zvao. Kao da mu se sabiraju minuti.

Sonja nam kaže da je Karadžić sam i da ne srijeće nikoga od drugih zatvorenika:

– Čeka da mu stignu knjige da čita. Još mu nisu stigle kutije sa ličnim stvarima iz Haga. Nema još ni svoje zabilješke, dokumente, spise, književne priče, aforizme, ništa što je radio prethodnih 13 godina. Nisu mu odobrili ni kompjuter, tako da ne može da radi na reviziji svog postupka, što je započeo. Sve je prilično sporo, očigledno se njima tamo ne žuri.

Karadžićeva kćerka nam kaže da on u zatvoru nema sat, pa kad je god nazove uvijek pita koliko je sati:

– Dobio je i prvo pismo od jedne naše porodice iz Švajcarske, i to ga je posebno obradovalo. Ja sam na „Tviteru“ objavila adresu zatvora, da ljudi znaju, jer su mu dok je bio u Sheveningenu mnogo pisali iz cijelog svijeta. A zanimljivo, veliki je bio i broj onih koji su mu tražili autogram. Stigne mu njegova slika, sa novom kovertom i markicom i samo treba da se potpiše i prepakuje.

Dok je bio u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić se izborio za razna prava pritvorenika, između ostalog da imaju televizijske kanale na svom jeziku, da dobijaju časopise, a poslednje godine i da može da se sa porodicom čuje preko „Skajpa“.

– On sad ne zna koja sve prava ima u zatvoru, jer ne može to da dobije da pročita – kaže nam Sonja Karadžić. – U Britaniji svaki zatvorenik ima na raspolaganju advokata, kojem je specijalnost i zatvorsko pravo, da mu pomogne u njihovom ostvarivanju. Njih je do prije osam godina plaćala država, ali to više ne radi. Mi sad tražimo da tamo angažujemo advokata, koji će Radovanu pomoći da bude zaštićen i koristi sve što može od prava koja mu pripadaju.

NEĆE GA ZAVADITI SA MLADIĆEM

Sonja Karadžić Jovičević nam kaže da su nerazumljiva pojedina pisanja medija protiv Radovana:

Time neće uspjeti da zavade njega i Ratka Mladića. Njihove optužnice, presude i sudbine su skoro identične. Takva pisanja niti će odmoći Radovanu, niti će pomoći Mladiću, a mogu da štete samo Republici Srpskoj i srpskom narodu. Da su ti navodni razgovori autentični i da su ih imale tajne službe, oni bi bili iskorišćeni u procesima protiv njih. Poenta je doći do istine, šta se dešavalo u ratu, a ne da se pravi argumenti zatrpavaju manipulacijama i uvaljaju u blato laži.

ČESTITKE

„Molim se za sve Srbe, za Srpsku i Srbiju, da im dragi Bog i Sveti Vasilije Ostroški, slava mu i milost, podare zdravlje, svaki napredak, slogu, srećan i spokojan život“. Ovim riječima je prvi predsjednik Republike Srpske, preko kćerke Sonje, iz britanskog zatvora zahvalio svima koji su mu u subotu čestitali 76. rođendan. Kada je pozvao telefonom, Sonja mu je prenijela brojne čestitke koje su mu upućene preko nje.