Šokantne tvrdnje uhapšenog u akciji “Jovanjica”: Iz kabineta ministra Nebojše Stefanovića me ubjedjivali da brata Aleksandra Vučića povežem sa drogom!

Predraga Koluvija otkrio je da su u novembru 20019. godine policajci, po nalogu nekoga iz kabineta Nebojše Stefanovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, od njega tražili da krivicu za navodnu proizvodnju tona marihuane u “Jovanjici” svali na Andreja Vučića, brata predsjednika Srbije Aleksandra Vučića!

Koluvija kaže za „Objektiv.rs“ da su njegove muke počele kada je odbio poslovnu ponudu američkog duvanskog giganta „Filip Moris“, vrijednu 800 miliona evra, koja je podrazumijevala i prodaju imanja „Jovanjica“, koje on nije želio da proda. Te muke su kulminirale Koluvijinom otmicom i montiranjem afere čiji konačni cilj je bio državni udar u Srbiji.

Koluvija je do detalja opisao kako su ga pripadnici beogradske policije, pod komandom Slobodana Milenkovića, načelnika 4. odeljenja, inače sina Sente Milenkovića, bivšeg telohranitelja Slobodana Miloševića, oteli na auto-putu Beograd – Niš.

– Milenković je, kada su me zaustavili na auto-putu, obavio telefonski razgovor, nakon kojeg je naredio da mi stave lisice i oduzmu telefone. Više puta sam iz razgovora policajaca koji su me oteli čuo da je Milenković u tom razgovoru dobio naređenje da me uhapsi. Iz njihovih razgovora sam saznao da je tada razgovarao sa nekim iz kabineta ministra unutrašnjih poslova – kaže Koluvija.

On je tek dan kasnije bio formalno uhapšen. U tom periodu, od trenutka otmice do formalnog hapšenja, na Koluviju su vršeni stravični pritisci da za navodnu prozvodnju marihuane u „Jovanjici“ optuži Andreja Vučića, a da zauzvrat on bude oslobođen krivice i izbegne kaznu.

– Oni su bili sigurni da ću ja da pristanem na njihovu ponudu. Ponuda je bila da ja okrivim Andreja Vučića, koga u životu nisam video, osim na televiziji, da radim za njega, kao i za Zvonka Veselinovića. Rekli su mi da treba da kažem da je Andrejeva proizvodnja u Vrbasu i negde na jugu Srbije. To je trajalo pet-šest sati, ja sam se preznojio deset puta.

Dušan Mitić, koji se predstavio kao načelnik operative UKP-a, direktno je od mene tražio da ih okrivim, da potpišem tužiocu da su Andrej Vučić i Zvonko Veselinović moje gazde. Rekao mi je da, ako ukažem na nekoga ko je veći, jači od mene, mogu da prođem bez kazne. Tužilac Drecun je sve vreme bio ispred moje kancelarije. On je čekao da ja prihvatim i onda da uđe – kaže Koluvija.

On navodi da su sve vreme ispred Mitića stajala tri telefona koja nijednom nisu zazvonila.

– Ja sam siguran da je neko preko tih telefona slušao šta mi pričamo. Ne bi me čudilo da je to bio neko iz kabineta ministra, ko je i naredio da se sve to radi, možda čak i gospodin ministar lično – kaže Koluvija.

Koluvija se seća da je Mitić imao još jedan telefon, preko kojeg je dobijao uputstva šta da ga pita.

– Da se ne lažemo, Mitić je jedan mali šraf. Niko i ništa u MUP-u. Od tih 50 policajaca koji su bili tamo, 45 su bili korektni i većina mi se izvinjavala. Rekli su mi: „Nemoj da nam zameriš, ovo ne radimo mi, ovo je naređenje od gore“. Iz njihovog razgovora sam razumeo da se to „gore“ odnosilo na kabinet ministra. Oni su to non-stop spominjali – kaže Koluvija.

Koluvija je izneo i šokantnu tvrdnju da su zaverenici iz policije pokušali da unište međunarodni ugled Srbije, montiranjem afere po kojoj je naša zemlja novcem od droge finansirala povlačenje priznanja Kosova!

– Spominjali su i Batu Gašića (direktor BIA, prim. aut.), da sam njemu nosio pare za crne fondove. Jedan policajac koji me je čuvao rekao mi je da su oni hteli da ja potvrdim da su ti fondovi korišćeni za plaćanje povlačenja priznanja Kosova od strane drugih država. Da sam ja to potpisao, te države bi verovatno ponovo priznale Kosovo. Ja sam tom dečku rekao da se dobro zapita za koga radi ako misli da je to istina. On je prebledeo od sramote i otišao – kaže Koluvija.

On navodi da su mu se dvojica policajaca u „29. novembru“ rugala, začikavajući ga da pozove Nebojšu Stefanovića „dok još ima vremena“.

– Ja sam Stefanovića prvi put sreo na prijemu neke ambasade dok je on bio predsednik Skupštine, kasnije sam ga viđao na nekim javnim događajima, rukovali smo se nekoliko puta. Znao je ko sam ja, ja sam znao ko je on i to je to. Bilo mi je interesantno kad je na televiziji rekao da me ne poznaje i da se ni slučajno nikad nije rukovao sa mnom – priča Koluvija.

On je potom do detalja opisao kako su policajci u „Jovanjici“ nakon njegovog hapšenja podmetali lažne dokaze da je na tom imanju proizvođena marihuana, između ostalog i tako što su zalivali industrijsku konoplju, koju je Koluvija legalno uzgajao u medicinske svrhe, ne bi li nivo supstance THC podigli na nivo iznad dozvoljenog, kako bi ta konoplja bila tretirana kao opijat.

Opisao je i kako su „hakovali“ njegov telefon i dopisivali poruke koje on nikada nije poslao, sa ciljem da lažiraju dokaze.

– Isti ljudi koji su nameštali te poruke su prisluškivali predsednika Srbije. To znači da ista interesna grupa stoji iza svega – uveren je Koluvija.

Na Đukanovićevo pitanje otkud to da su u celu priču hteli da uvuku predsednika i njegovog brata, Koluvija nije imao dilemu: „Za mene je to pokušaj državnog udara“.

(Republika)