piše: Slavica Ilinčić, profesorica
Drage kolege!
Ovih dana svjedočimo posljednjim pokušajima bivšeg režima da sačuva svoje najodanije pione, ili makar dio njih, a to su direktori škola. Svi znamo da u Crnoj Gori nema direktora koji nije prije stupanja na dužnost prošao kroz partijski skener neke od stranaka bivše vlasti. Sumnjamo i da su se mnogi od tih direktora ogriješili o zakon, da su ucjenjivali, pritiskali zaposlene, skupljali potpise uoči izbora, da su pravili razdor u kolektivima favorizujući svoje poslušnike, marginalizujući ljude koji im se nisu dopadali, manipulisali ugovorima na neodređeno, krili slobodne časove za svoje pulene i slično.
Najnoviji, očajnički pokušaj spasavanja sopstvene kože preduzeli su organizujući peticije navodne podrške nastavnika, a nerijetko i roditelja, kako bi se u javnosti stekao utisak da direktori zbog svog rada, objektivnosti i profesionalizma uživaju povjerenje većine. Svi znamo da nije tako, nego je stanje sasvim suprotno. Mnogi nastavnici jedva čekaju da im vide leđa.
Zbog toga vas, poštovane kolege, molim da još jednom pokažete već toliko puta potvrđenu hrabrost, i da ne potpisujete slične peticije ukoliko vam takvo nešto bude ponuđeno. Takođe vas molim da priblježite svaku uočenu nezakonitost, makar to bila i sumnja, jer moramo svi zajedno ući u borbu za naš bolji status. Svaka, pa i najmanja nepravda nanesena bilo kom od nas, koju ispravimo i otkrijemo, predstavlja krupan korak ka tom našem zajedničkom cilju. Svako od nas mora doprinijeti onoliko koliko je u mogućnosti. Prvo što nam mora biti pred očima jeste – pravda za sve nas
