Sjetska banka saopštila da će se ekonomski rast Crne Gore ove godine usporiti na 3,4 odsto
Svjetska banka (SB) saopštila je da će se ekonomski rast Crne Gore ove godine usporiti na 3,4 odsto, u odnosu na 6,3 odsto u 2023. godini, zbog slabije turističke sezone, potvrđujući svoju projekciju iz juna. Istovremeno, Svjetska banka je povećala svoju prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2025. za 0,7 procentnih poena na 3,5 odsto, a takođe je podigla za 0,2 poena na 3,2 odsto svoju procjenu učinka privrednog rasta Crne Gore u 2026. godini, piše RTCG.
Banka to navodi u svom najnovijem redovnom ekonomskom izvještaju o Zapadnom Balkanu.
“Uzimajući u obzir predviđeno povećanje minimalnih i neto zarada od oktobra 2024. godine, kako se prikazuje u fiskalnoj strategiji, očekuje se da će lična potrošnja povećati rast u 2025. godini na 3,5 odsto, uprkos zatvaranju termoelektrane 2025. radi rekonstrukcije. To će zahtijevati veći uvoz energije. Očekuje se da će srednjoročni rast biti održiv i stimulisan napretkom Crne Gore ka članstvu u EU“, naveli su iz Svjetske banke.
Banka predviđa prosječnu inflaciju od 4,2 odsto u Crnoj Gori za 2024. godinu, očekujući da će se ona lagano ublažiti na 3,7 odsto u 2025. godini i dalje na 2,7 odsto u 2026. godini. Budžetski deficit zemlje se ove godine procjenjuje na 12,6 odsto BDP-a, što će porasti na 13,7 odsto BDP-a u 2025. zbog većeg uvoza energije, i pada na 13,2 odsto u 2026. godini, dodaju.
“Očekuje se da će fiskalni deficit porasti u 2025. na procijenjenih 4,1 odsto BDP-a prije nego što se postepeno smanji na 3,7 odsto u 2026. godine. Vjeruje se da će najavljeno smanjenje penzijskih doprinosa stvoriti manjak prihoda uprkos planiranim kompenzacionim mjerama vlade. Sprovođenje dodatnih fiskalnih mjera konsolidacije bi poboljšalo fiskalni učinak i pomoglo u obezbjeđivanju održivosti“, istakla je Svetska banka.
Očekuje se da će javni dug Crne Gore porasti na 64,5 odsto BDP-a do 2026. godine, sa 62,2 odsto u 2024. i 61,6 odsto u 2025. godini.
Banka je istakla da će održavanje održivosti duga zahtijevati snažnu fiskalnu disciplinu, posebno usred izazovnih globalnih finansijskih uslova i značajnih finansijskih potreba za period 2025-2027. godine.
“Izgledi su zamagljeni potencijalnim negativnim rizicima. Povećane geopolitičke neizvjesnosti mogu oslabiti izglede za rast trgovinskih partnera Crne Gore, dok visoki troškovi spoljnog finansiranja predstavljaju rizik s obzirom na značajne potrebe zemlje za finansiranjem. Domaća politička dešavanja takođe predstavljaju rizik“, zaključila je Svjetska banka.
(RTCG)