Silovanju prava i pravde je došao kraj, stavljena je tačka na progon policijskih funkcionera zbog slučaja “Deportacije”
PIŠE: Milorad Ivanović, načelnik CB Herceg Novi 1992. godine
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je dana 6. aprila 2023. godine donio odluku kojim je odbio tužbu porodica u predmetu tkz. „Deportacija“, protiv države Crne Gore, radi povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Podsjećam da je pravna i životna borba moje porodice i mene, i još 8 kolega, visokih funkcionera Mup-a trajala bezmalo preko 31 godinu.
Oslobođeni smo krivične odgovornosti od strane 4 suda u Crnoj Gori, i to Višeg, Apelacionog, Vrhovnog, a Ustavni sud je odbio ustavne žalbe ovih porodica, koje je podnijela Tea Gorjanc Prelević iz Akcije za ljudksa prava.
Peta instanca je bio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji je odbio prestavke ovih 9 porodica.
Dvojica optuženih Milisav Marković i Damjan Turković, nisu na žalost dočekali pravdu, jer su u međuvremenu preminuli.
Dugačak je spisak onih koji su permanentno silovali pravo i politizovali predmet, od porodica oštećenih, pojedinih političara, NVO sektora, od kojih se posebno isticala Akcija za ljudska prava i njena direktorica, koja je bila u konfliktu intresa, jer je njen svekar pok.advokat Radomir Prelević, u pranici ishodovao poravnanje sa državom Crnom Gorom, dobivši veliki novac za zastupanje.
Ovom spisku treba dodati visoke predstavnike u Višem i Državnom tužilaštvu Crne Gore, čija je optužba protiv nas, za krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, pala pred crnogorskim sudovima, koji su presudili da je optužnica neosnovana i neprofesionalna.
Konačno, doživio sam sa porodicom i ličnu satisfakciju, plativši skupu cijenu, tridesetogodišnje lične i porodične agonije, koju je trebalo izdržati.
Neka se nikada više u Crnoj Gori ne ponovi ovakva pravna i politička maskarada prava, i neka svako pronađe sebe, koji je na neki način sudjelovao u ovom iskonstruisanom predmetu.
Političko-profiterski performans je konačno završen, a neka građani sude o njihovim autorima.
Zanimljivo da ta Tea i ostali NVO špijuni nikad nisu tužili ni spominjali nalogodavca svega,njegovo visočanstvo Mila.