Selaković: Novi Zakon uvodi striktna pravila za funkcije
Ukoliko bude usvojen, novi Zakon o spoljnim poslovima trebalo bi da udari temelje srpskoj karijernoj diplomatiji, koja prema postojećim rešenjima praktično nije ni postojala.
On jasno propisuje kako se diplomatska zvanja stiču i gube, i kako se napreduje u službi.
Nacrt zakona prošao je javnu raspravu i poslat ministarstvima i nadležnim organima da na predložena rešenja daju svoje mišljenje.
Ovo poručuje ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković povodom propisa koji bi, kako kaže, konačno trebalo da uvede red u diplomatsku službu, i u Ministarstvu i u inostranstvu.
Prema nacrtu zakona, između ostalog, predviđa se da se zvanje ambasadora može dobiti samo sa najmanje 18 godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje šest godina u diplomatsko-konzularnom predstavništvu ili međudržavnoj organizaciji, uključujući dve godine na mestu šefa DKP ili konzulata. Takođe, ubuduće ambasador mora da zna bar jedan zvaničan jezik Ujedinjenih nacija, plus još jedan strani jezik. Uslov o znanju jezika važiće i za nekarijerne diplomate koje se postavljaju za ambasadore.
Karijerne diplomate, prema ovom predlogu zakona, ne mogu biti članovi stranke.
„Godinama su, upravo zahvaljujući lošim zakonskim rešenjima, u MSP dovođeni ljudi koji su se bavili svime samo ne diplomatijom, pa je cela struka u dobroj meri bila i nagrižena i ugrožena. Promenićemo praksu prethodnih vlasti, kojima je diplomatija neretko služila da zadovolje apetite različitih stranaka. Ovaj zakon podrazumeva i potpuno drugačiji položaj diplomata u sistemu zaposlenih u državnoj upravi, što nije bio slučaj sa prethodnim zakonom. Sada gotovo da nema statusne razlike između zaposlenih u MSP i, recimo, u Ministarstvu zaštite životne sredine, što nigde u svetu nije normalno“, objašnjava Selaković.
Među najvažnijim novinama u nacrtu zakona je i uvođenje savetničkog ispita, uz dosadašnji diplomatsko-konzularni. On je u nekim ranijim vremenima jugoslovenske diplomatije bio uslov bez kojeg je bilo nemoguće napredovanje. Takođe, predviđeno je i da MSP upoznaje predsednika Srbije o najbitnijim delovanjima i drugim pitanjima koja su značajna za spoljnu politiku, kao i da daje mišljenja i predloge koji se odnose na spoljnopolitičko delovanje šefa države.
Značajna novina je i obaveza Ministarstva da u okviru svoje nadležnosti razvija, poboljšava i održava autonomne informaciono-komunikacione sisteme za zaštitu, prenos, čuvanje i korišćenje tajnih i drugih podataka za sopstvene potrebe, ali i za potrebe drugih državnih organa.
Institut diplomatskog nadzornika, koji je postojao u prvom nacrtu zakona i koji je naišao na kritike da je „kazneni organ“ – vraćen je posle javne rasprave u okvir glavnog inspektora. To je pozicija koja već postoji u Ministarstvu, a predviđeno je da bude podržana službom i odgovarajućim nadležnostima.
Kolokacija
Novina u nacrtu zakona je i mogućnost da Srbija ugovorom sa drugom državom uspostavi zajednički prostor u kome bi se nalazila njihova diplomatska predstavništva ili konzulati u trećoj državi. Ugovor o kolokaciji zaključuje ministar spoljnih poslova, uz saglasnost Vlade.
Za povredu službe i otkaz
U nacrtu zakona detaljno su predviđene i kazne zbog povreda diplomatske službe. Sankcije mogu biti novčane, odnosno umanjenje zarade od 20 do 30 odsto, ali i „veto“ od četiri godine na odlazak u inostranstvo ili na napredovanje, premeštaj na radno mesto u nižem zvanju, pa čak i otkaz. O vođenju disciplinskog postupka protiv zaposlenih, osim državnih službenika na položaju, odlučuje ministar. Otkaz može da usledi ako je zaposleni u MSP dao lažne podatke prilikom zasnivanja radnog odnosa, nije položio diplomatsko-konzularni ispit u roku od godinu dana i stručni ispit u roku od šest meseci, ako je pravosnažno osuđen kaznom zatvora za krivično delo ili ako je uslovno osuđen na kaznu zatvora od šest meseci za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika.