Selaković: Na Kosovu i Metohiji nećemo sjedjeti skrštenih ruku

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ukazao je da Srbija nije ta koja će izazivati probleme na KiM, ali neće ni da sedi skrštenih ruku dok je neko šutira i šamara.

Selaković je podsetio da Srbima prete oduzimanjem privatne imovine posle najave Prištine da će od 1. oktobra vršiti zaplene vozila sa srpskim registarskim tablicama.

„Znajući naš narod na Kosovu i Metohiji, on sigurno neće prihvatiti da mu se nešto oduzima, bilo milom, bilo silom“, upozorio je Selaković u intervjuu za Politiku i istakao da se takvim pretnjama našem narodu zapravo nameću oznake koje automatski impliciraju na tzv. kosovsku državnost.

On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da su najnovije odluke Prištine ozbiljna bezbednosna pretnja i poručio da srpski narod ovog puta neće preći preko toga.

„Predsednik Vučić naročito je apostrofirao ozbiljnu posvećenost dijalogu i konstruktivnost iako smo bili suočeni sa promenljivim intenzitetom nekonstruktivnosti Prištine, koja je u suštini direktno prouzrokovana naklonjenošću grupe zapadnih zemalja, sponzora njihovog separatizma“, rekao je Selaković i podsetio da su zapadne zemlje koje su priznale „državnost“ tzv. Kosova, iste one koje se danas zaklinju u princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.

Selaković predočava da se osnovna ljudska prava Srba guraju pod tepih i to ne samo u poslednjih 10, nego 15 ili 20 godina i podseća da je Priština pretila da neće priznavati naše lične karte, dok istovremeno zbog tablica prete oduzimanjem imovine, odnosno automobila.

„Kulminacija je bilo uvođenje jednostranih anticivilazicijskih sankcija na srpsku robu, bez ikakvih jasnih sankcija usmerenih na samu Prištinu. Početkom ove godine Srbi su onemogućeni da se izjasne na referendumu o promenama Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, a početkom aprila i da izađu na izbore. Neke zemlje Zapada pokušavaju da uvere Beograd, kako tobože rade na tome da se Srbima omogući uživanje političkih prava i učešće na refendumu i izborima, ali onda se pojave sa nekom tužnom vešću i kažu – eto, mi smo dali sve od sebe i ponovo bude onako kako Priština hoće“, navodi Selaković.

On smatra da smo po svemu sudeći jedini koji verujemo da se dijalogom može doći do rešenja i podseća da smo konstantno suočeni sa „ultralicemernim pristupom“.

Takav licemeran pristup, prema njegovim rečima, dolazi od brojnih zapadnih zemalja „koje nas ubeđuju da treba ostati u dijalogu, ali da on ne bude usmeren na kompromis, ni normalizaciju odnosa, nego na međusobno priznanje“.

„Ubeđuju nas da je nama neophodno nečije priznanje. Srbija je međunarodno priznata nezavisna država još od 1878. godine. Istorija licemerja ne traje nekoliko dana ili meseci. Pre 24 godine Savet bezbednosti UN donosio je prve rezolucije – 1160, 1199, 1203 koje su se ticale Kosova i Metohije i u sve tri ne samo da se potvrđuje naš teritorijalni integritet i suverenitet, nego se borba kosovskih Albanaca izričito naziva terorizmom i terorističkim delovanjem, usmerenim ka separatizmu“, kaže Selaković i podseća da smo na osnovu tih rezolucija dobili i rezoluciju 1244, kojom je uspostavljena međunarodna administracija UN.

Prema njegovim rečima dok smo mi govorili o međunarodnom pravu i njegovim principima, oni su nam odgovarali da postoji nešto što su nazvali nova realnost.

„Sada vidite sa Ukrajinom kako se odjednom istopila ta priča. Ta tzv. nova realnost na KiM je stvorena agresijom 19 država protiv naše zemlje, potom ignorisanjem i zloupotrebom međunarodnog prisustva i sistematskim nekažnjenim zločinima nad srpskim narodom, kao i uništavanjem našeg verskog i kulturnog nasleđa kojim se niko ne bavi“, rekao je Selaković i podsetio da je posle 23 godine broj Srba povratnika na KiM manji od tri odsto, najmanji u bilo kom postokonfliktnom prostoru na svetu, preneo je Tanjug.