Šefovi kriminalnih klanova i naslednici: Tron zauzimaju braća koja i sami često budu žrtve krvavih obračuna

Često se dešavalo da, kada pogine vođa kriminalnog klana, sve poslove preuzme njegov brat. Naravno, ta braća – naslednici već imaju debele dosije i do guše su u kriminalnim vodama, samo što se po preuzimanju vođstva klana i ulog povećava, a samim tim i šansa da postanu primarne mete suparničkih kriminalnih grupa.

Taj „amanet“ koji brat ostavi bratu može se nazvati krvavim testamentom, jer neretko i braća – naslednici budu ubijeni.

Goran i Vladan Radoman

Ubistvo Cetinjanina Gorana Radomana u Novom Beogradu, pre nešto više od sedam godina, označilo je početak krvavog rata crnogorskih klanova „škaljarskog“ i „kavačkog“. Počinioci ovog zločina koji se dogodio navodno zbog nestanka 300 kilograma kokaina, kriju se, kako se godinama kasnije spekulisalo u medijima, u Španiji i drugim zemljama Mediterana.

Goran Radoman likvidiran je 20. februara 2015. godine u garaži novobeogradskog solitera u Ulici Jurija Gagarina 26a. Izrešetan je sa 25 metaka iz „heklera“ nakon što je parkirao svoj blindirani „BMW“, podgoričkih tablica. Ubica je, kako su ispričali očevici, neprimetno ušao u podzemnu garažu zgrade koja je pored tri višespratnice u kojoj žive policajci. Zgrada je pokrivena video-nadzorom, ali je ubica svaku kameru pomerio uvis i došao do lifta gde je čekao Radomana.

Kad je malo posle ponoći Radoman parkirao svoj automobil i krenuo ka liftu i otvorio staklena vrata, zaprašili su meci. Ubica je ispalio ceo šaržer i mirno odšetao. Telo ubijenog, 45 minuta posle ponoći, pronašao je stanar zgrade, podseća 24 sedam.

Gorana je u kriminalnim poslovima nasledio njegov rođeni brat Vladan Radoman. Presudu kojom je Vladan osuđen na 17 godina, devet meseci i 10 dana zatvora, u junu prošle godine, potvrdio je Apelacioni sud u Ređo Kalabriji u Italiji. On je osuđen zbog učestvovanja u švercu više od dve tone kokaina iz Južne Amerike.

Braća su navodno bila bliska „škaljarskom klanu“. Sud je postupak pokrenuo 2014. godine, posle velike akcije „Gurman“, tokom koje je uhapšeno više od 25 osumnjičenih i zaplenjene više od dve tone kokaina, koji je bio sakriven u kontejnerima na brodu koji je plovio iz Brazila ka Evropi. Italijanski mediji nisu naveli da li je Vladan Radoman dostupan njihovom pravosuđu ili ne, ali navode da je bio deo ogranka „škaljarskog klana“, koji je bio zadužen za šverc droge u Holandiju.

Jovan i Igor Vukotić

Jovan Vukotić, apsolutni vođa „škaljarskog klana“, likvidiran je 8. septembra u okrugu Šišli u Istanbulu u Turskoj i to pred trudnom suprugom Mašom Mišić i njihovom ćerkicom. Vukotić se vozio automobilom sa suprugom i detetom u luksuznom kvartu Mečidijekoj. U jednom momentu pored njihovog vozila zastala su dvojica napadača na motorima. Oni su ispalili pet hitaca iz pištolja od kojih su četiri pogodila vođu „škaljarskog klana“. Na Vukotića je, pre toga, tri puta pokušan atentat.

Bijelopoljac E. K., koji je bio za volanom Vukotićevog automobila kada su u njega pucali napadači s motora u istanbulskom naselju Šišli, ima visoku ulogu u klanu čoveka iz Berana, koji je važio za „poslovnog partnera“ ubijenih vođa „škaljaraca“ Igora Dedovića i Jovana Vukotića.

Beranski narko-bos, kao i njegov čovek od poverenja E. K., bili su glavna logistika za skrivanje Vukotića u Turskoj, ali i u otkrivanju i tipovanju članova suparničkog klana. E. K. je bio zadužen za transport velikih količina kokaina, ali i novca zarađenog od prodaje narkotika.

Jovanov brat Igor, za kog se sumnja da je takođe bio jedan od vođe klana, krije se već 10 godina. Niko ne zna gde je i šta radi, a oglasio se samo jednom i to čituljom posle smrti oca Veselina. Braća su tada dala čitulje u jednim novinama, svako po jednu stranu. Jovan se tom prilikom od oca oprostio iz zatvora, dok je njegov brat Igor i tada bio u u bekstvu. Veselin Vesko Vukotić, da podsetimo, likvidiran je 20. aprila 2019. godine ispred svoje kuće u Kotoru.

Igor se nalazi na crvenoj Interpolovoj poternici zbog sumnje da je organizovao više likvidacija i godinama unazad uspeva da pobegne policiji. On se često dovodi u vezu sa raznim krivičnim delima, a najviše švercom narkotika iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu, ali konkretnih dokaza uz pomoć kojih bi se smestio iza rešetaka, kao što je bio slučaj i kod Jovana, nema.

Luka i Jovan Đurović

Luka Đurović, jedan od najbližih saradnika i kum Luke Bojovića i vođa barskog klana, poginuo je 30. septembra 2013. godine, oko 14 sati, u saobraćajnoj nesreći na izlazu iz Kotora. Đurović je nastradao u crnom „poršeu“, aranđelovačkih tablica pod nerazjašnjenim okolnostima, a preminuo je na putu do bolnice.

U prvom momentu verovalo se da je Đurović bio za volanom, ali je kasnija istraga pokazala da je vozila osamnaestogodišnja Monika M. Ona je, na izlazu iz tunela Vrmac na putu iz Kotora ka Tivtu, izgubila kontrolu nad automobilom tokom preticanja, usled čega je sletela u jarak.

Luka je zadobio nekoliko teških lomova, od kojih i smrtonosni prelom vrata, a smrti je doprinelo i unutrašnje krvarenje. Monika je u nesreći ispala iz kola i zadobila potres mozga, a njene povrede su takve da ne zahtevaju boravak u risanskoj bolnici.

U pucnjavi koja se 23. oktobra 2019. godine u 15.45 sati dogodila u italijanskoj piceriji u Amsterdamu ranjen je Jovan Đurović, brat Luke Đurovića. U vatrenom obračunu je ubijen Goran Savić, Đurovićev prijatelj, koji je, kada je video naoružane napadače, skočio ispred Đurovića kako bi ga svojim telom zaštitio od metaka.

Luka Đurović je u „beloj knjizi“ bio označen kao vođa najjačeg kriminalnog klana u Baru. Đurović je blisko sarađivao sa Lukom Bojovićem i važio je za „prvog čoveka zemunskog klana u Crnoj Gori“.

Dovođen je u vezu s nestankom Slobodana Radonjića 2009. godine, čije telo nikada nije nađeno, što je izazvalo najjači sukob u srpsko-crnogorskom podzemlju i dovelo do mnogobrojnih likvidacija, uključujući i ubistva braće Šaranović, pa i brata Luke Bojovića, Nikole.

Grob Luke Đurovića dignut je u vazdh 2016. godine.

Millić, Miloš i Marko Šaković

Braća Šaković, Milić, Miloš i Marko, godinama se pominju kao bezbednosno interesantne osobe u Crnoj Gori. Milić Minja Šaković, navodni vođa podgoričkog ogranka „škaljarskog klana“, likvidiran je 17. juna oko 23.30 časova ispod zidina Starog grada u Budvi, a danima pre toga navodno je boravio u Podgorici. Luka P. iz Beograda osumnjičen je za ubistvo Minje Šakovića, a Kragujevčanin Duško Tanasković da mu je u tome pomogao.

Milić i Marko Šaković osuđeni su za ubistvo Miroja Baošića koji je 2005. godine ubijen u „sačekuši“ ispred svoje kuće. Sukob između Baošića i Šakovića datirao je od ranije, a Baošić je 2004. godine teško ranio Marka Šakovića, koji je tada imao svega 19 godina.

Milić je u žižu javnosti dospeo i kada je beogradska policija tragala za njim zbog sumnje da je učestvovao u likvidaciji Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi.

Miloš Šaković ubijen je u pucnjavi u jednom podgoričkom kafiću, a pored njega nastradao je i Radivoje Jovanović kao slučajna žrtva.

Braća Šaranovići, Fiškali, Roganovići….

Branislav i Slobodan Šaranović neizostavni su u priči o bratskim kriminalnim poslovima. Branislav je ubijen 2009. godine, a Slobodan je ponudio sumu od milion evra za svaku informaciju koja bi mogla da dovede do Branislavovih ubica. Osam godina kasnije, marta 2017. ubijen je i Slobodan u trenutku kada se nalazio u svojoj redovnoj šetnji, gotovo na kućnom pragu. Smatra se da su oba ubistva posledica sukoba između zaraćenih porodica, Bojović i Šaranović.

Požarevačka braća Dragan i Zoran Živković, poznatija kao Fiškali, likvidirana su u klasičnim „sačekušama“. Zoran je ubijen 31. januara 2001. godine u Požarevcu, a Dragan 14. marta, na dan kad je bratu davan četrdesetodnevni pomen. Iako se u javnosti spekulisalo o mogućim počiniocima, ubistva braće Fiškal nikad nisu rasvetljena. Za ove zločine čuli su svi, jer ono što je Arkan važio za Beograd, to su bili Fiškali za Požarevac. Njihov otac tvrdio je da su ih ubili „zemunci“ koje je dovezao Milorad Ulemek Legija, a Mlađan Mićić Pacov pružio logistiku.

Ranjavanja, ubistva, zelenašenje neka su od specijalnosti porodice Roganović. Otac, dva brata i brat od strica pripadnici su jedne od po kriminalu najpoznatijih porodica u Crnog Gori, koja je prema operativnim podacima bliska „kavačkom“ klanu.

Vladimir Roganović ubijen je 2018. godine u Beču, nakon ručka u jednom restoranu, a sa njim je tada bio i Stefan Vilotijević, koji je preživeo ranjavanje. U Srbiji je robijao zbog falsifikovanih dokumenata, a u domovini je trebalo da odsluži jednogodišnju kaznu zbog nelegalnog oružja. Osumnjičen je u za jednu lažnu dojavu bombe u diskoteci koju drže ljudi bliski „škaljarskom“ klanu.

Njegov brat Duško Roganović dobro je poznat u podzemlju Crne Gore. On je aprila 2017. teško povređen u eksploziji bombe koja je bila podmetnuta ispod njegovog automobila „golf 5“ u blizini glavne autobuske stanice u Herceg Novom. Tada je kazao da ne zna ko bi mogao da mu podmetne bombu, budući da ni sa kim nije u sukobu. On je osam godina proveo na robiji zbog ubistva vođe navijača „delija“ Marka Vesnića i ranjvanja Ivana Markovića 2009. u Crnoj Gori.

Njihov treći brat Šćepan najmanje poznat javnosti, uhapšen je u Herceg Novom zbog zelenašenja. On i još dvojica muškaraca terete se da su 21 osobi dali novac na kamatu i preko kamata zaradili oko pola miliona evra.