Scenario Sudnjeg dana

Piše: Bojan Bilbija

Poverovali smo da Jupiter vlada nebom kada smo čuli kako grmi (Caelo tonantem credidimus Iovem regnare). Ovu rečenicu rimskog pesnika Horacija, zapisanu pre više od dva milenijuma, ponovio je ovih dana zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev. To je, zapravo, njegov odgovor onima („tupoglavima“), koji smatraju da Kremlj blefira kada upozorava da će svaki napad zapadnih sila na Rusiju biti najstrože kažnjen. O tome je prošle nedelje govorio i sam predsednik Vladimir Putin, najavivši promenu nuklearne doktrine RF. Ovi koji duže prate ovu tematiku, znaju da je ruska doktrina za vreme vladavine Borisa Jeljcina bila krajnje „liberalna“, i da je podrazumevala da će Moskva samo odgovoriti svojim nuklearnim potencijalima na atomski napad koji dođe. To je bila restriktivna nuklearna doktrina i Rusija je na nju morala da pristane kako bi „zapadnim prijateljima“ pokazala da nema nikakve imperijalne ambicije. Time je samo potvrdila svoj neveseli status koji je kasnije opisao američki senator Džon Mekejn, rečima da Rusija nije supersila već „benzinska pumpa s raketama“.

TAJ TRENUTAK JE DOŠAO

Putin je, tokom četvrt veka, malo-pomalo izvlačio Rusiju na površinu suverenosti, iako je startovao kao „Jeljcinov miljenik“, a tokom čitave svoje vladavine je pokušavao da nađe zajednički jezik sa Zapadom, uz očuvanje ruskih interesa. Zbog toga je u delu radikalne javnosti bio i optuživan za popustljivost Zapadu. Jednostavno, nisu mogli da razumeju da su to bili taktički potezi, sa ciljem kupovine vremena, dok se Rusija ne oporavi i ojača dovoljno ekonomski, a pre svega dok ne uzdigne armiju i vojnu industriju na nivo koji garantuje punu sposobnost i opskrbljenost u slučaju rata. Taj trenutak je došao sada. Isto je tokom 1930-ih godina radio i Staljin, odlažući trenutak početka sukoba što je moguće duže. I uspeo ovim neverovatnim diplomatskim akrobacijama da spasi državu od potpunog uništenja kada je rat počeo.

Za sve ove godine Putin je povećao udeo novog naoružanja u arsenalu Strateške vojske na gotovo 100 odsto, iako je do pre dve decenije to bilo jedva 20-30 procenata. To je pokazatelj o kome zapadne zemlje, uključujući i SAD, mogu samo da sanjaju. Reč je, prvenstveno, o ogromnom novcu, stotinama milijardi dolara, zarađenih i uloženih u vojnu industriju, ali i savladavanju stravičnih spoljnih i unutrašnjih pritisaka, koji se uvek javljaju kada jačate svoju vojsku. Jer jaku Rusiju niko na Zapadu nije želeo da vidi, po modelu koji je i nama dobro poznat – slaba Rusija, jak Zapad! Ali Kremlj više ne pristaje na takvu ulogu, gde bi se NATO baze približavale po hiljadu kilometara svakih deset godina. Zato je Putin sada obznanio nove postulate nuklearne doktrine, koja garantuje da niko u svetu neće imati više strateške bezbednosti i suvereniteta od Rusije.

„Rusija zadržava pravo da upotrebi nuklearno oružje prilikom agresije na nju, između ostalog i ako neprijatelj bude koristio konvencionalno oružje – ako to bude predstavljalo pretnju vitalnim interesima države. Zadržavamo pravo upotrebe nuklearnog oružja u slučaju agresije na Rusiju i Belorusiju, kao članica Savezne države. S beloruskom stranom, s predsednikom Belorusije sva ova pitanja su dogovorena, uključujući i ako protivnik, upotrebivši konvencionalno oružje, stvori vitalnu pretnju našem suverenitetu. Rusija bi mogla da razmotri upotrebu nuklearnog oružja kada dobije pouzdane podatke o masovnom lansiranju, između ostalog, raketa i dronova, i njihovom prelasku državne granice Ruske Federacije. Uslovi za prelazak Rusije na upotrebu nuklearnog naoružanja takođe su jasno navedeni. Ovu mogućnost ćemo razmotriti kada dobijemo pouzdane informacije o masovnom lansiranju vazdušno-kosmičkog naoružanja i njihovom prelasku naše državne granice. Mislim na avione, strateške ili taktičke avijacije, krstarećih raketa, bespilotnih letelica, hipersoničnih i drugih aparata“, istakao je Vladimir Putin na sednici Saveta bezbednosti RF.

RUSIJA PREUZELA ODLUČIVANJE U SVOJE RUKE

Medvedev je Putinovu odluku nazvao „događajem koji smo čekali“. I zaista, Rusija, kao najmoćnija svetska nuklearna sila, čiji je arsenal značajno unapređen, modernizovan i proširen – preuzela je odlučivanje u svoje ruke. Ruska Federacija je, kako je i Putin napomenuo, danas jedina sila koja ima kompletnu nuklearnu trijadu – na kopnu, moru i u vazduhu – s potpuno novim sistemima, uključujući i one kakve niko drugi nema. Najbolji primer je nova teška interkontinentalna raketa šahtnog baziranja s više nezavisno vođenih bojevih glava „sarmat“, koja ima povećani domet, nosivost i najnaprednije sisteme za izbegavanje protivraketne odbrane. Tu su i potpuno novi sistemi, poput „avangarda“, „posejdona“, „burevestnika“ i drugih. Nije ni čudo što Vašington, čak i tokom ukrajinskog rata, traži od Moskve da započnu pregovore o ograničenju strateškog naoružanja, ali Rusi to odbijaju. Kako kažu u Moskvi, takvi razgovori ne mogu se voditi odvojeno od drugih pitanja strateške bezbednosti, a ukrajinsko je jedno od najvažnijih.

Kako Medvedev ističe, Putin je „označio pristup novoj redakciji Osnova državne politike u oblasti nuklearnog obuzdavanja“, sa sledećim izmenama:

„Prvo, agresija protiv Rusije od strane država koje nemaju nuklearno oružje, ali uz podršku ili učešće zemalja s nuklearnim oružjem, smatraće se kao zajednički napad. Svima je jasno o kojim zemljama se radi. Drugo, istovetna nuklearna zaštita biće uspostavljena za Belorusiju kao našeg najbližeg saveznika. Na ‘radost’ Poljske i mnogobrojnih NATO pigmeja. Treće, masovno lansiranje i prelazak naše granice protivničkih vazdušno-kosmičkih sredstava uništenja, uključujući avione, rakete i bespilotne letelice, pri određenim uslovima mogu da postanu osnova za primenu nuklearnog oružja. Povod za razmišljanje ne samo gnjilom neonacističkom režimu već i svim neprijateljima Rusije koji guraju svet ka nuklearnoj katastrofi.“

UPUTSTVO ZA RAZUMEVANJE

Ovo pojašnjenje drugog čoveka u ruskoj hijerarhiji moći treba da bude „uputstvo za razumevanje“ Putinove izjave. To je stara priča o ignorisanju Putinovih reči na Zapadu – ne samo zato što se oni navodno ne plaše Rusije već pre svega zato što su vrhovi zapadnih birokratija opredeljeni za konfrontaciju, čak i onda kada Rusija ne pokazuje nikakve „znake otpora“, kao u Jeljcinovo vreme. Vladimir Putin je zapadnim liderima više puta poručio da Moskva dobro zna da su oni stajali tokom 1990-ih i kasnije iza čečenskih i ostalih separatista u Rusiji. Pružali su im materijalnu, finansijsku, logističku, obaveštajnu i političku podršku više od 15 godina, sve dok nisu razbijeni tokom prvog Putinovog predsedničkog mandata. Razaranja i gubici hiljada ruskih i čečenskih života njih, naravno, nisu previše zabrinjavali. Uspeh na slamanju njihovih čečenskih terorista Zapadnjaci Putinu nikada nisu oprostili. Od toga je sve i počelo, kada je Putin uspeo da ponovo okupi sve državne teritorije RF pod kapu jedne, suverene ruske vlasti.

Zato Medvedeva treba pažljivo „iščitavati“, jer on daje kod za dešifrovanje budućih poteza Moskve i njenih reakcija na pritiske i napade protivnika. Reklo bi se da Moskva neće oklevati da podigne ulog, ako bude morala. „Jasno je da svaka situacija koja daje osnova da se pribegne nuklearnoj zaštiti mora da se ocenjuje zajedno s drugim faktorima, a odluku o upotrebi nuklearnog oružja donosiće Vrhovni komandant. Međutim, već sama izmena normativnih uslova da bi naša zemlja upotrebila nuklearnu komponentu može da smiri strasti onih protivnika koji još uvek nisu izgubili osećanje samoodržanja. A za one tupoglave ostaće samo rimska maksima: Caelo tonantem credidimus Iovem regnare“, poručuje Putinov zamenik Dmitrij Medvedev.

PORUKE – JASNE, ODLUČNE, DIREKTNE…

Ove poruke su jasne i logične. I ovog puta su upućene na direktan način. Krajnje je pogrešno verovati da Rusija neće upotrebiti sva sredstva da se zaštiti od napada Kolektivnog zapada. Već su se pojavili i određeni komentatori, poput čuvenog izraelskog bezbednjaka Jakova Kedmija, poznatog po svojim snažnim izjavama. U jednoj emisiji ruske televizije ponovo je podgrejao priču o navodnoj pobedi u prvom nuklearnom udaru. Kako je istakao, čitav američki strateški arsenal sastoji se od 500 meta, od kojih neke i ne moraju da budu uništavane nuklearnim oružjem, već može i „običnim“ hipersoničnim raketama.

U slučaju brzog, iznenadnog napada, kako veruje, moguće je izbaciti iz stroja čitav američki atomski arsenal na zemlji, uz uništenje nuklearnih podmornica koje su „sve praćene“, kao i presretanjem sporih strateških bombardera. Sve ovo, čak i kada bi bilo moguće, a deluje da jeste, podseća na scenario Sudnjeg dana. Zato bi zapadni stratezi trebalo da čitaju Dostojevskog, najvećeg majstora za skeniranje zapadne, i pogotovo ruske duše. Da spoznaju u njegovim delima fatalizam ruskog naroda koji se u najtežim trenucima uzdiže direktno ka Bogu – svima nama jedinom, i najvišem sudiji. Samo neka to učine što pre. Da ne bude kasno, da neki ne shvate „da Jupiter vlada nebom“ tek kad nam svima zagrmi.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)