Šansa za doktorsku disertaciju

Piše: Vladimir Djukanović

Svako ko se bavi na ozbiljan način društveno-humanističkim naukama, posebno sociologijom, pa i političkim naukama, imaće epohalnu šansu da mu se omogući pisanje doktorske teze na temu ”Kako se politički srozati za samo nekoliko meseci”. Istina, to što je uspelo ”našoj deci”, ”studentima”, ”mladim i energičnim ljudima”, da od neverovatne popularnosti i vrhunske brojnosti na protestima, dođu do pozicije da bi narod najradije motkama da ih najuri, a da na njihove blokade i tzv.građansku neposlušnost dolaze uglavnom osobe koje deluju kao da su pobegle iz psihijatrijske ustanove, zaista je umetnost. Ne pamtim u savremenoj političkoj praksi da je to nekom uspelo, no ne kaže se za badava kako za sve postoji prvi put. Izbori u opštini Kosjerić su izuzetan primer za ovde postavljenu tezu, jer izgubiti na najsigurnijem biračkom mestu po tebe gotovo trećinu birača i doživeti takav debakl i nokaut u roku od samo 22 dana, vrhunac je te i takve političke umetnosti.

Tokom proteklog vikenda videli smo niz bizarnosti na blokaderskim skupovima. Od toga da ljudi ulaze u kontejnere kao da je to nešto normalno, do toga da šetaju na povodcu guštere i prasiće, zatim da se donese klozetska šolja i postavi u centar blokade na koju sedne od alkohola ili droge demolirana ličnost i drži govor, profesora Filozofskog fakulteta koji kroz Sarajevsku ulicu punih trista metara gura kontejner…

Da ne bude zabune, slične ludorije, ali koliko toliko ispeglane određenom podrškom i popularnošću koju je tada imao blokaderski pokret imali smo i na prethodnim protestima. Setite se pečenja prasića na Autokomandi ili čuvenog Jevđenija iz Čačka i njegovih božanstava iz prašuma Amazonije. Prateći sve ovo, zaista je autor ovog pisanija stekao utisak da je neko izgubio ključ od ludnice i da su pacijenti pobegli te slobodno se kreću ulicama naših gradova. Imali smo i još uvek imamo pravi festival bizarnosti. Najveći paradoks u svemu je to što televizije poput N1 i NOVA S sve to uživo prenose i još podstiču takvo nenormalno ponašanje. Logično, postavlja se pitanje da li su osobe koje se tako ponašaju deo onih silnih plenuma koji su odlučivali o životu i smrti svih studenata naših univerziteta? Kakve odluke su ti plenumi donosili, ne bi me začudilo da su njihovi kreatori upravo osobe koje su sada glavne na blokadama.

Nesreća naša je što smo morali gotovo osam meseci da izgubimo i da tumaramo kao guske u magli da bismo se osvestili i videli kakva je pozadina blokiranja fakulteta i svih dosadašnjih protesta. Luda je sreća i Božija milost što ovog puta nismo izgubili državu kako smo je inače izgubili petog oktobra 2000.godine. Ponovo su naivni Srbi poverovali u priču o tome da samo ako vladara sruše, sve će bolje biti, a da ne žele ni da saslušaju šta je alternativa tom vladaru. Bogu hvala, vladar je bio nešto promoćurniji, bio je strpljiv , maestralno je rukovodio čitavom krizom i pametnim potezima doveo je revolucionare u poziciju da se skroz razgolite i pokažu ko su i šta su. Uspeo je u tome da čak i one koji su bili vatreno protiv njega, odnosno one koji su vatreno podržali blokadere, preokrene i da im pokaže ko su zapravo njegovi protivnici.

Danas bi vladar na izborima lagano zabeležio još jedan u nizu veličanstvenih trijumfa, dok bi oni koji su do pre samo nekoliko meseci imali suludo jaku podršku bez ikakvog plana i programa bili na jednocifrenom procentu sa trendom pada ispod cenzusa. Koliko god da Srbi neretko i neopravdano ne vole i vlast i ne cene rezultate, ipak još manje vole nesigurnost i da im neko čereči državu. Blokaderska ekipa bez plana i programa je apsolutno primer totalne nesigurnosti kada bi se dokopala vlasti, jer tim ljudima niko ne zna ni ime, ni prezime, a još manje zna za šta se oni zalažu. Baš je to bio ključ njihove propasti, jer sa pričom da si protiv nečega, pa čak i radikalno protiv, možeš da ideš u narod neko vreme. Posle ti narod traži plan i program, a ove anarhisti to nemaju ni u tragovima i to može da bude polazna tačka za doktorsku disertaciju nekom budućem doktorantu.

Sve u svemu, Gospodu se molimo da se prekine sa nenormalnošću na našim ulicama, da se ljudi vrate normalnom životu i da Srbija počne normalno da funkcioniše. Do izbora ima još godinu ipo dana. Protivnici vlasti imaju vremena da se dobro pripreme. Ukoliko budu nastavili sa ovakvim ponašanjem, vrlo je izvesno da će SNS doći sama i do dve trećine podrške u Parlamentu.
Doktoranti, krenite sa radom.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)