SAD traže da Evropa kupi njihovo oružje, ali EU ima druge planove

Nakon svakog samita NATO-a, iznova i iznova, evropski lideri dobijaju nedvosmislenu poruku iz Vašingtona — povećajte troškove za odbranu.

Između redova se razaznaje još jedna jednako jasna poruka — pobrinite se da veliki dio te dodatne potrošnje ide na američko oružje, piše briselski „Politiko“.

Ipak, evropski lideri pružaju otpor.

„Moramo da razvijemo evropsku odbrambenu industrijsku bazu u svim zainteresovanim zemljama, i da na evropskom nivou rasporedimo potpuno suverenu opremu“, rekao je nedavno predsjednik Francuske Emanuel Makron.

Međutim, rezultati višedecenijskog nagovaranja iz Vašingtona su prilično vidljivi.

Iako većina zemalja EU još ne ispunjava cilj NATO-a koji podrazumijeva trošenje dva odsto BDP-a na odbranu, u Alijansi je zabilježeno osam godina stalnog povećanja potrošnje. U 2022. godini potrošnja evropskih zemalja na odbranu porasla je za 13 odsto, odnosno na 345 milijardi dolara (skoro za trećinu više nego pre deset godina).

Sada je pitanje kako će taj novac biti potrošen.

SAD žele da osiguraju da evropske zemlje — koje već troše oko polovinu svog vojnog budžeta na kupovinu američke opreme — neće napraviti radikalne reforme i početi da troše većinu tog novca kod kuće.

„Naš plan je da novcem EU direktno podržimo napore za jačanje naše odbrambene industrije, i za Ukrajinu i za našu sopstvenu bezbjednost“, rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište i industriju Tjeri Breton.

Ipak, neprijatna istina za pristalice evropske strateške autonomije jeste to što je, kada je u pitanju oružje, Evropa i dalje zavisna od SAD.

„Lokid Martinov“ „F-35 džoint strajk fajter“, po cijeni od 80 miliona dolara po komadu, jedan je od najpopularnijih u Evropi, piše „Politiko“. Potražnja za artiljerijskim granatama i ručnim raketnim bacačima takođe je u porastu.

Kako ocjenjuje „Politiko“, sukob u Ukrajini je učvrstio dominaciju američke odbrambene industrije.

Mnoštvo evropskih zemalja kupuje protivtenkovske projektile „džavelin“ proizvođača „Rajton“ i „Lokid Martin“; Poljska je ove godine potpisala ugovor vrijedan 1,4 milijarde dolara za kupovinu 116 tenkova „M1A1 abrams“, kao i sporazum vrijedan 10 milijardi dolara za kupovinu „Lokid Martinovih“ visoko pokretnih artiljerijskih raketnih sistema; Slovačka kupuje lovce F-16, dok Rumunija pregovara o kupovini F-35.

Ovi dogovori plaše Evropu i postavljaju pitanje da li ona uopšte može da se odvoji od američke industrije, objašnjava „Politiko“ dodajući da su, na primjer, Francuska i Njemačka zabrinute zbog toga što Španija razmatra kupovinu F-35, dok je istovremeno partner u razvoju evropskog mlaznog lovca.

Međutim, za EU je hitna potreba da se popune skladišta oružja i nastavi naoružavanje Ukrajine.

Visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane, koji je govorio za „Politiko“ pod uslovom anonimnosti, rekao je da EU nema iskustva sa potresima u proizvodnji i potrošnji vojne tehnike poput ovog koji je izazvalo naoružavanje Ukrajine.

„Oni još nemaju potreban autoritet za proizvodnju i zaista su se ugledali na nas kako bi shvatili kako mogu da povećaju proizvodnju. Mislim da mnogo uče od nas“, rekao je američki zvaničnik.

Dok je u državama EU u proteklih 18 mjeseci došlo do ogromnog porasta budžeta, evropske kompanije kažu da im je potrebno duže vrijeme za potencijalne isporuke i dugoročni ugovori za neophodne investicije. Kako navodi briselski portal, retorički zaokret EU zvaničnika koji se tiče potrošnje na odbranu vjerovatno neće značajno pogoditi američku industriju.