Rimtutituki, iliti mir brate mir

Piše Saša dr. Đurović

Davno već sam gledao dokumentarac u kom Fikret Hadžić zvani Hadžija priča zašto je u kp domu Zen’ca, baš onom koji je opjevao Žvaljo Karajlić. Hadžiju su dirali neudužnog, maltertirali i sprdali se s njim seoske kabadahije, on jadan nekonfliktan, vrijedan, radan i tako trpio, sve do jedne ure. A onda sačekao da budu svi najedno , uzeo pušku (pušku pominje i draginja) i bum! Poslao ih Hadžija u nepovrat

Zbog čega ova digresija? Pa zbog opasne retorike.

Elem, kad je Hadžija banuo među kabadahije, kad su ga vidjeli sa cevkom u rukama povikali su molećivo „nemoj hadžija nećemo te više dirat’“ hladnokrvno je odgovorio „pa i nećete“..

Njih preselio sa kugle zemaljske ali i sebi naudio. Eno ga još u Zen’ci.

Nije puška rešenje, pa ni za lov. Imao sam jednog poznanika, ako se to može tako nazvat, koji je išao u lov na zečeve, i kad sam smatrao da je najpošteniji čovjek pomislio sam -ali, kako može ubit zeca?- Vazda mi je zato sporan bio što se tiče poštenja, nekoliko godina kasnije ispostavilo se da sam bio u pravu. Elem, puška.. pa još žensko kad je priziva .. Odvratno je, neprirodno. Eto i Hadžija kad je zemo bi ružno a ne žensko kad je meće u ruke, makar i retorički..

Pa se pitam onda, zašto draginji nije na ‘m palo da uzme nešto toplo u ruke? Topli sendvič? Ili neku stvarčicu da je grije, i ruke i da joj je toplo generalno. Nekog medu plišanog.. Varjaču, kutlaču kako ko to zove, pa da miješa, nešto čorbasto, od jela iz Užičkog regiona, konkretno iz Požege, shodno korEnima, zna kuhinju.. Pa i folklor zna, mile voli disko .. kako je samo lijepo đuskala.. Gledao ja kako ga draginja lomi u struk na te ritmove, ako ima ikakve melodije u tom arlaukanju.

Dakle, nešto toplo za draginjinu ruku, kakva BRE puška?

Topli zec?

A ne, to su radili antifašisti deklarativno, pseudo demokrate, partizani, gistro.

Nijesu zli Srboćetnici. Čiji je lider bioDe Golov intimus.

A onda, ti što su poavetali pa prizivaju puškaranje, su to od onog trena kad im je predvodnik pobjego u šumu, verbalno samo, jer nije lako u šumi boravit, sam pogotovo. Znam ja, odmetao se nekoliko puta, svojom voljom, avanturistički, lijep osjećaj, u većini. Zna i Zdravko Čolić. -Poći ću u šumeeeeeeeeeeeee.- Predvodnik im je išao u šumu taman ka’ i zdravko, verbalno samo. Vo kalno.

U šumi moraš sve sam a on oTe u šumu a niđe slugu oko njega..

A znam i kao unuk jednog četobaše, Đeda mi Miloša, i drugog, kraljevog intimusa, đeda mi Jovana, da, nije lako odmetnut se u šumu.. Oni su se odmetali.. Nije pogotovo Sorbonskom đaku kome su nepismeni sudili bilo lako.. De Golovom intimusu kome su bravarevi pripravnici presudili. Nje imao on s kim da se „čuja“.. A lider draginjin jeste. Kod onoga hadžifejzovića je pominjući šumu, na pitanje ima li kontakta sa vučićem rekao „ne na svakodnevnom nivou ali da se „čujaju“ . Dakle, on se s vučićem „čuja“ a draginja neke druge optužuje za ljubav s njim. A vidiš draginja ja se s vučićem ne „čujam“.

Znamo jedan za drugog ali se ne „čujamo“, svak svoj posao. Tako je najbolje.

Dakle, parlament zakonodavna vlast, mora se poštovat drage. SkupĆina, volja većine, demokratija, sve to moraš znat drage. A ti išteš da ti se turi u ruke??? Puška?
Krpu za suđe drage. Kanavacu, ka’ domaćice crnogorske. Možeš da zemaš i onoga praška, čupka, kako se to već zove, da doVatiš malo po tija uglova na plafon, neće ti ništa bit’.. A ti srljaš na pušku? Što ne zoves na kolače neđe. Il na rakiju? Zvala si na bajadere i na vodu flaširanu, a to nije skupo, zovi na kolače neđe.. otvori se.. U primooorje, pa da ig gustiramo. Onda možemo i da se „čujamo“ u svrsi prevazilaženja kriza političkih.. Brzo ćeš se okanut poziva na puške. Pa, opet, da se doVatis, taman toga praška pomenutog. Sa velikom drškom, čupka, koji produva sve uglove i paučinu skida efektno!

Ka’ RoLando!

Pušti puške! I ružice, ruže, ruške! Zapete i napete. Pogledaj kako se ona što joj je Elisabeth ostavila šešire da popuni orman, vlada pacifistički. Sklopljenih dlanova. Kao u pEsmi –rimtutituki- mir brate mir..

Kao da kaže, nijesam ja obraza mi, centa jednog uzela.. I nekako joj vjerujem.. Jer, vlast je dobra kad je smjenjiva, u protivnom je diktatura, a ona ne valja, priznaj. Osvrni se oko sebe i pogledaj.. dom svoj..

I skini paučinu..

S’ očiju..