Raković za Sputnik: Vlasti Republike Srpske i Demokratski front u Crnoj Gori su iste mete

Zapad je već potvrdio da ima blagonaklon stav prema albanskom separatizmu, otimanjem Kosova i Metohije, pa ne čudi što imaju dvostruke aršine kada su u pitanju Srbi i Albanci, mišljenje je istoričara Aleksandar Rakovića povodom pisma koje Srbija namerava da uputi EU sa pitanjem zašto ćute na najavu ujedinjenja Albanije i Kosova.

Raković ističe da je odluka koju je doneo predsednik Srbije da od EU traži objašnjenje i odgovor na ovo pitanje, odlika ozbiljne diplomatije i da država to treba uporno da postavlja.

„Ako bi došlo do formalnog ujedinjenja Albanije i Kosova to u ovom momentu ne bi bilo prihvatljivo ali zapad će pomoći da tzv država Kosovo i Albanija de fakto postanu jedan prostor. U svakom slučaju, oni će prema Albancima uvek imati najblagonakloniji stav“.

To je, kako kaže naš sagovornik, vrsta segregacije prema Srbima koju sprovodi zapadni deo međunarodne zajednice, ali za to imaju i svoje razloge.

–Albanci im služe kao poluga, kao moguća batina protiv Srbije. Albanci mogu uvek, pa i vojno da intervenišu i da Srbiju provociraju, dok druge zemlje to ne mogu, mišljenja je naš sagovornik.

Raković ističe da je Zapadu sve što se govori u Prištini veoma poznato, ali da ćute, jer ih baš briga za to, dok s druge strane, vode ozbiljnu hajku na Republiku Srpsku koja želi samo da bude samostalna po izvornom Dejtonu. Ono čega se Raković pribojava jeste činjenica da će Srbija u nekom momentu, ako neko drugi ne bude reagovao, morati da reaguje sama.

–To će se neminovno dogoditi jer neće moći da ne bude nekog odgovora na albanske provokacije. To više nisu samo pretnje već imamo i upade na sever Kosova. S druge strane, Bakir Izetbegović preti upadom u distrikt Brčko i napadom na entitet …. Dakle, sve su to pretnje oružjem protiv Republike Srbije i RS, ističe Raković.

Legitimno izabranim predstavnicima srpskog naroda se, dodaje on, ne dozvoljava ni u RS ni u Crnoj Gori da vode suverenu politiku dok se to drugim stranama omogućava i to preko mere.

Kosovo i Albanija do sada imaju potpisano 98 sporazuma vezanih za različite segmente, a vlade Albanije i Kosova danas potpisuju još 16 bitnih sporazuma. Svi sporazumi se odnose na približavanje u svim sferema društva od unutrašnje i spoljne politike do obrazovanja i kulture. Na stolu je i sporazum po kome bi svi Albanci sa Kosova po automatizmu trebalo da dobiju i albansko državljanstvo, ali još nije sigurno da li će taj sporazum biti potpisan. Inače na Kosovu je u dvodnevnoj poseti boravio i albanski predsednik Iljir Meta od koga su kosovski zvaničnici zatražili da ih Albanija podrži još više na međunarodnom planu.