Raković: U Podgorici se stvara grupa „NATO Srba”, koja će napadati Srbiju zbog Srebrenice, KiM, Rusije…

U Podgorici se stvara grupa ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, ti „NATO Srbi” napadaće Srbiju zbog tzv. genocida u Srebrenici, KiM, Rusije, a vidimo takve i u Srbiji, izjavio je Aleksandar Raković za „Politiku“.

Novi talas napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz regiona obilježila je panel-diskusija „Izazovi i prilike za mir u Ukrajini: evroatlantska perspektiva”, koja je održana u Podgorici u organizaciji Atlantskog saveza.

Udar na spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i pravo na suvereno odlučivanje ovog puta pokrenuo je predsednik Evropskog pokreta Crne Gore Momčilo Radulović porukom da „što je Putin u Rusiji, to je Vučić na Balkanu, to je ista praksa, razlikuju se samo u tome što Vučić nema nuklearnu bombu”.

„Popuštanje Vučiću ne vodi u stabilnost, već u dalje sukobe”, rekao je Radulović, koji se povezuje sa DPS-om i Milom Đukanovićem, ponavljajući tako faktički „staru” tezu Albina Kurtija iz Prištine.

Učestvovao je i ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović, koji je ocijenio da je region drugačije orijentisan i da jedan broj zemalja ne prati spoljnu politiku, osim u dijelu o pridruživanju EU, kao što je Srbija.

Naglasio je da „samo ako smo svi isto orijentisani može doći do trajne stabilnosti na zapadnom Balkanu i u Evropi”.

Netrpeljivost ovog dijela javnosti u Crnoj Gori prema Srbima vidjela se i prilikom zasjedanja parlamenta na Cetinju, kada je grupa građana protestovala kako bi iskazala nezadovoljstvo zbog dolaska predsjednika parlamenta Andrije Mandića, a uzvikivali su i „Mandiću, fašisto”, dok su na samoj sjednici zabilježeni incidenti.

Novi udar iz djela Podgorice ide u prilog tezi da antisrpsku kampanju, oličenu u napadima na predsednika Srbije, sprovode Zagreb, Priština, Sarajevo, kao i crnogorski separatisti iz Podgorice.

Zato se s pravom postavlja pitanje da li u manjoj ili većoj mjeri rade po nalogu određenih zapadnih centara ili onih struktura unutar Zapada kojima je u interesu satanizacija srpskog naroda. Najnoviju lavinu napada pokrenuo je nedavno hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić-Radman, izjavivši da je „Vučić trabant i satelit Rusije”.

Istoričar Aleksandar Raković za „Politiku” ističe da predsjednika Srbije gotovo da napadaju iz dana u dan za velikosrpski nacionalizam, a Rusija je sada veoma aktuelna tema.

Govoreći o slučaju iz Podgorice, on je ocijenio da je riječ o pozivu da NATO okupira Srbiju.

„Nije bilo neočekivano da ga Đukanovićev režim napadne zbog toga, ali je problem što se sada u Podgorici stvara grupa ljudi, kao što je Krapović, koji se izjašnjava kao Srbin, a počinje da napada i da praktično pokazuje NATO savezu prstom da treba da okupira Srbiju. Ni Srbija ni Republika Srpska ne žele da uđu u NATO”, rekao je Raković.

Istakoa je da je opasno što se stvara ta grupa „NATO Srba” koja će napadati Srbiju zbog tzv. genocida u Srebrenici, zbog KiM, sada zbog Rusije, i onda vidimo takve i u Srbiji.

„Oni su u opozicionom sektoru, a imaju istu argumentaciju, koja u stvari treba da stavi stigmu na Vučića”, ukazao je Raković i dodao da je ono što je nedostajalo osovini Zagreb–Sarajevo–Đukanović, Podgorica–Priština, sada dobijeno stvaranjem grupe koju identitetski možemo da vežemo za te, žargonski rečeno, „NATO Srbe”. Oni su spremni da urade sve što je moguće protiv Srbije da bi se dodvorili Zapadu, kome duguju svoje pozicije ili im je nešto obećano“, rekao je Raković.

Najlakše je, kako smatra, uperiti prstom u Srbiju, svaliti teret za globalne turbulencije na Rusiju, a preko Rusije onda Srbiju tumačiti kao nekog ruskog hegemona na prostoru bivše Jugoslavije.

„Srbija, po mom mišljenju, preko svake mjere igra neutralnu ulogu u sukobu Rusije i Ukrajine. Ljudi koji su na vlasti imaju odgovornost time što vode zemlju, a iz raznoraznih uglova moraju da savladaju taj problem i da igraju neutralnu politiku”, naveo je Raković.

Govoreći o napadima na predsjednika države koji dolaze iz Srbije, on je kazao da strani faktor ima veze s tim, ali i da kada nema, stalni akteri znaju šta treba da govore kako bi se približili stranom faktoru.

„Ima izričitih sugestija, da ne kažem naređenja, a s druge strane, ima napadne želje da se dodvore faktoru koji potencijalno, kako oni misle, može u nekoj situaciji da ih dovede na vlast. Imali smo 5. oktobar, to se dogodilo u našoj savremenoj istoriji”, zaključio je Raković.