Radmila Stupar Đurišić za BORBU: Socio-ekonomska situacija, povećana konzumacija alkohola i opijata uticala na porast porodičnog nasilja

Porodično nasilje je jedan od gorućih problema s kojim se suočava Crna Gora, a u 2024. godini kao da je došlo do njegove kulminacije. Saopštenja policije o slučajevima porodičnog nasilja postala su praktično svakodnevica i odraz stanja u kojem se crnogorsko društvo nalazi.

Iako svaka generacija u Crnoj Gori odrasta uz priče o crnogorskom čojstvu i junaštvu, izgleda da nešto ipak nedostaje u porodičnom vaspitanju. Najčešće žrtve porodičnog nasilja su žene. Zabrinjavajuće je i to da se u poslednje vrijeme događa da majke trpe čak i fizičko nasilje od svojih sinova, a nekada i kćerki. Majka je dugo vremena u crnogorskom društvu predstavljala stub porodice, ali to se izgleda mijenja sa pojavom i prihvatanjem nekih novih vrijednosti.

Ekscesivna konzumacija alkohola i narkotika, te ekonomska nesigurnost, predstavljaju neke od razloga porasta slučajeva porodičnog nasilja.

Da bismo bolje shvatili ovaj fenomen, kontaktirali smo psihološkinju i sudskog vještaka Radmilu Stupar Đurišić.

Koji su po Vašem mišljenju razlozi za povećanje broja prijava za porodično nasilje?

Radmila Stupar Đurišić: „Jedan od osnovnih razloga povećanja prijava protiv nasilja je što ljudi više ne mogu da trpe. Mi smo društvo koje je imalo jak trpni element, jer je okolo bilo puno ljudi koju su vam stalno govorili „sačekaj, strpi se, biće dobro, on je dobar čovjek, to je dobra familija, ćuti, sramota je, ne treba to da se priča, stvari koje su u kući – treba da ostanu u kući“… Žene, muškarci i djeca su učeni da trpe, slušaju i čekaju da prođe. U savremenom dobu, uopšte u današnje vrijeme, finansijska situacija koja je teška, velika nezaposlenost i politička nestabilnost, sve je to dovelo do toga da taj trpni element na koji se ovo društvo oslanjalo decenijama je slab i više ne trpe. S druge strane su osnaženi institucijama, da prijave, da se konsultuju, da pokušaju da ono snage što imaju upotrijebe da se suprotstave nasilju za koje misle da im se dešava i da potraže pomoć.“

Samo petina učenika nije probala drogu

Objavljen je i podatak da samo jedna petina učenika nije probala drogu – što je zabrinjavajuće, te ako institucije ne reaguju na pravi način, možda će u bliskoj budućnosti dio njih biti novi nasilnici.

Da li je povećan broj konzumenata opijata i alkohola u direktnoj korelaciji sa porastom porodičnog nasilja?

Radmila Stupar Đurišić: „Mi smo društvo koje tradicionalno ima vrlo blag odnos prema konzumiranju različitih opijata. To su nekada bili duvanski proizvodi i alkohol koji su bili u nekontrolisanoj upotrebi, čak podržavani od strane zajednice – da onaj ko je jak, snažan i dominantan to koristi i tako pokazuje i svoju snagu.

U savremenom dobu imamo nove tipove opijata, tako da nije iznanađujuće da u novim generacijama imamo one koji žele da se pokažu kao jaki, snažni, dominantni i lideri, u konzumiranju opijata i alkohola pronalaze način, tj. sredstvo da pokažu svoju snagu.

Psihologija razumije da postoje ljudi koji konzumirajući opijate, nadomješćuju snagu koju nemaju, snagu koja im treba i onda uz opijate pronalaze tu snagu koju psihološki nemaju, da bi se prikazali društvu kao jaki, da bi pokazali da mogu da se nose sa izazovnom situacijom u kojoj se nalaze i pobjede, što je ustvari i cilj. Kada imate neki problem, vi želite da iz tog problema izađete pobjedonosno. Opijati su tu da taj duševni bol ili nedostajuću snagu nadomjeste, da daju polet, da daju krila, onu odvažnost, stamenost i snagu koja vam treba u sočavanju sa životnim problemima.

Naravno da je to pogrešno, da se alkohol odnosno opijati koriste za dokazivanje snage i za prikrivanje slabosti.

Pravi put je učenje vještine komunikacije, pravi put je učenje tolerancije, empatije, pravi put je sticanje znanja iz određenih oblasti koje su u po ličnoj preferenciji. Učenje, rad i razvijanje vještina, znanja i sposobnosti je onaj put koji dovodi do mentalne snage, koji dovodi do pravih prijatelje, koji dovodi do čak i održive ekonomije bez obzira na političke situacije.

Ono što ljudi prosto treba da razumiju da je rješenje u njima, a ne u tome šta će neko drugi da uradi i kako će neko drugi da im onemogući ili omogući da rješavaju svoje probleme.“

Institucije pune nekompetentnih pojedinaca

Naša sagovornica smatra da bi institucije trebale da se oslobode velikog broja neznalica koje su prisutne na raznim nivoima.

„Jako često se svi ljudi bave rukovodiocima, da li su to ministri ili su to neki direktori, ja lično smatram da je to potpuno pogrešan pristup. Ljudi koji su na rukovodećim položajima, oni su tu nekim drugim, možda političkim uslovljenostima.

Mislim da bi ti direktori i ministri trebalo da se pozabave strukturom, jer na jako puno mjesta gdje bi trebali da rade ljudi koji su radnici i znalci, ljudi koji su tu sa integritetom, oni ne rade i onda vi u sistemu na mnogim nižim nivoima imate ljude koji ne rade svoj posao i onda se dešava sve ovo što se dešava… Od toga da ima jako alo policijskih inspektora, da u Centru za socijalno ima jako mali broj ljudi, da u Hitnoj pomoći ima vrlo mali broj medicinskih radnika, da u školstvu imate vrlo mali broj učiteljica koji je u stanju da se izbori sa roditeljima koji su vrlo netrpeljivi prema obrazovnom sistemu. Gdje god se okrenete, u saobraćaju nemate dovoljno saobraćajnih policajaca, komunalnih policajaca, gdje god se okrenete na tim raznim nivoima, tamo gdje bi trebali da budu radni ljudi od integriteta, od stamenosti, odluke da rade časno i kvalitetno svoj posao, vi to nemate… Tako da, naša država je prepuna neznalica i to više sada nema veze da li je kupljena diploma ili nije… Znamo da ima puno ljudi koji su svoju diplomu regularno dobili, ali znanje koje su na tom fakultetu ili u srednjoj školi stekli nije kvalitetno i nije na pravi način upotrebljivo.“ – ističe Stupar Đurišić.

Dvostruko ubistvo u selu Sokolac je šokiralo crnogorsku javnost. Ovaj slučaj je digao crnogorsku policiju i vojsku na noge u potrazi za ubicom – Alijom Balijagićem koji je lišio života Milenku i Jovana Madžgalja. Šta nam pokazuje ovaj slučaj?

Radmila Stupar Đurišić:  „Ovdje imate višestrukog povratnika, što znači da ni u zatvoru nemamo dovoljno kapaciteta da angažujemo ljude koji će pomoći tom čovjeku da se promijeni. Pa onda nemamo kapaciteta da, kada ljudi izađu iz zatvora, neko proprati šta ti ljudi rade po isteku zatvorske kazne, da li je došlo do promjene ponašanja, ili se tu radi samo o osobama koje su „odradile“ i odležale, što kažu, za ono što su uradili, a do prave promjene njihovih ličnosti nije došlo. Trebalo bi da neko bude zadužen za te ljude, da upozori da je on opasan po društvo i po izlasku iz zatvora.

Opet se vraćam na jedan sveukupni zaključak onoga što ste me pitali, a to je da mi na svim nivoima, a pogotovo na primarnim i sekundarnim nivoima rada imamo neznavene ljude… Imamo ljude koji nemaju integritet, ljude koji nemaju snage da se zaista profesionalno i ozbiljno bave svojim poslom. Nekada je to zbog nedostatka znanja, nekada zbog nedostatka odlučnosti, a nekada zato što i oni dolaze iz nekih neadekvatnih porodica, a možda su kao mladi konzumirali neke supstance pa su danas kao „zdravi“ ljudi, a ustvari nesposobni da se bave poslom kojim se bave.

Problematika je jako široka, uvijek se neko nađe lično uvrijeđen, pa onda nas psihologe nekako ne čuju na pravi način. Psiholog je tu da pomogne, da ojača i osnaži na pravi način, znači, bez nasilja, bez dodatnih stimulansa, bez opijata, bez konzumacije, bilo kakvih, što se kaže, doping sredstava.

Mentalno zdrava osoba, ona koja ulaže u mentalno zdravlje, u potpunosti je sposobna da se nosi sa svim životnim nedaćama… Ali nekako naši ljudi to danas još uvijek ne razumiju, nego posežu za nasiljem ka sebi (konzumiranjem opijata) ili ka drugom nasilnim ponašanjem u cilju dobijanja onoga šta žele ili rješavanja problema u kojem su se u životu našli.“

Nadležni ignorišu prijave psihologa

Naša sagovornica nam je rekla i da ona kao psiholog iz privatne prakse zna da postoji nekoliko djece koja su veoma suspektnog psihološkog ponašanja i ona, odnosno njene kolege to prijavljuju policiji, a da se vrlo malo ljudi bavi tim tom djecom, tim roditeljima koji gaje vrlo čudnu djecu koja sjutra mogu biti potencijalni izvršioci zločina.

I na kraju, koliko dugo će trajati ovaj talas prijava za porodično nasilje zavisi od nadležnih institucija. Jedno je sigurno, da bi crnogorsko društvo moglo da se oporavi od decenija pogrešnog rada različitih djelova sistema, od obrazovnih do kazneno-porpavnih insititucija, mora što prije da se napravi radikalan zaokret implementiranjem hitnih mjera, odnosno pravljenjem koraka u pravcu suzbijanja daljeg širenja nasilja. Svi odgovorni društveni činioci moraju da se uključe u projekat liječenja crnogorskog društva, zaustavljanju nasilja i preveniranju stvaranja novih nasilnika.