Putuj Europo

Piše: Čedomir Antić, istoričar

 

“Da, onaj autistični stvor će se naročito obradovati tome (krsnoj slavi, prim. Č. A.), čim prestane da urla nekontrolisano svakih 5 min.“

Anonimus „Samael“, komentator i montenofašista, koji ne smije da se potpiše, o mom sinu – maloljetnom Vidu Antiću koji boluje od autizma. No, srećom, anonimus „Srđan Lončar“ mom sinu piše: „Ti si momak  O.K. ! Ali…“

Šta se to događa? Da li smo mi (Srbi, Crnogorci, Ratluci i ostali građani) zaista toliko pogrešili ?! Zar nismo doslovno izvršavali naše „domaće zadatke“? Zar nismo sa pažnjom slušali šta nam Brisel poručuje?

Možda vlasti u Beogradu i imaju za nešto da se pravdaju: nisu priznale „Republjik Kosova“ i nisu formalno uvele sankcije Ruskoj Federaciji, mada su mnogo učinile u tom pravcu. Posebno je problematična činjenica da ni pet država članica nisu priznale drugu šiptarsku paradržavu, baš kao što sakcije koje je prema Rusiji uvela većina članica EU nisu onakve kakve su uvele Britanija (koja preprodaje rusku naftu) ili recimo Mađarska – koja odbija da izvrši čitave pakete sankcija. Ipak, mi smo temeljno promenili našu politiku, pogazili smo naš ustav, tokom proteklih godina predali smo naše građane na Severu Kosova šiptarskoj vlasti, a sa njima imovinu i ustanove Srbije. I dok fašistička kosovska policija tuče narod i baca u blato srpske zastave u opštinama u kojima živi samo srpski narod, jedan katalonski otpadnik kaže kako u Kijevu – gde civile Ruse ubijaju na ulicama bez suda, a mitropolitu grupa ustašoidnih siledžija stavlja nanogicu pred kamerama – ostvaruju veliki napredak u reformama koje ih vode ka članstvu u Evropskoj u uniji. Istina, ima tu i geopolitičkog „trenutka“, ali države „Zapadnog Balkana“ trebalo bi da iskoriste „povoljan talas“ i približe se EU, a ne da, kako će se bez sumnje dogoditi, zaostaju za Ukrajinom i Moldovom. Jer Ukrajina i Moldova su, prema izveštaju Evropske komisije „„postogle zamašne uspehe u jačanju vladavine prava i „evropskim“ reformama““. Borelj još i naglašava: „Ukrajina napreduje i oni (na Zapadnom Balkanu), treba da slede taj put i istu brzinu, sad je čas da oni ubrzaju reforme, da se usklade s evropskim normama i da svoja društva pripreme za članstvo“.

Imam problem zbog mojih skromnih znanja fizike. Naime, kako da sledimo Ukrajinu, kada je ona formalno iza nas na „putu evropskih integracija“? Da li je najveći potencijal Ukrajine ustvari činjenica da ona vodi rat umesto razmaženih debeljuca iz SAD i delova EU? Ali ostavimo na stranu Srbiju i Srbe koji su „kulturno defektni“ i u njihovom su slučaju i nedela Hitlera, Staljina i Broza ustvari „pozitivna“ – zato što ih pomeraju iz letargije apsolutnog zla, dvljaštva i antimodernsti. Zašto su krivi Crnogorci (Ratluke ne spominem da se eksperti iz EU ne bi zbunili)?

U izveštaju organizacije Fridom haus o “Državama u tranziciji 2023”, kada je u pitanju stanje demokratije, Srbija je ostala na istom nivou, beleže se mala poboljšanja u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, a nazadovanje je zabeleženo u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.  Tvrde da je politička polarizacija u Crnoj Gori, najviše oko pitanja nacionalnog identiteta, dovela do pada dve vlade. U izveštaju je navedeno da su u Skupštini usvojeni zakoni koji podrivaju osnovna ljudska prava, dok Ustavni sud nema kvorum da razmatra sporne akte. Ipak, nedavni poraz Mila Đukanovića, koji je vodio državu duže od tri decenije, na predsedničkim izborima, budi nadu – veruju u ovoj organizaciji – da će doći do smene generacija.

Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa, navodi da je smena generacija za sada, potencijal.

“Kažem potencijal, jer kao što znate, predsednička funkcija u Crnoj Gori nema mnogo nadležnosti. Mislim da će sve biti jasnije kad se održe parlamentrarni izbori zakazani za jun, i kada vidimo kako će proći partija Evropa sad, ali i ostale političke opcije. Mislim da postoji pravi potencijal da se Crna Gora vrati na pravi put, ne samo u procesu reformi, već i ka EU, što će naravno biti ključno, da se pojačaju reforme i pokrene država napred od jedne jako teške godine”.

E, sad, nameće se pitanje šta uopšte znači “napredak”. Ekspertkinja Karpi nije izričita, ona je ako sam dobro razabrao iz nemuštih biografija izuzetno malda i izvanredno obrazovana (deset je godina mlađa od prešjednika Bioleka /Jakova Milatovića/, a školovala se na Univerzitetu Harvard). Možda joj neiskustvo uskraćuje sasvim logično pitanje: Kako je moguće da Srbija – u kojoj je praktično obnovljen jednopartijski sistem, sa  gušenjem demokratskih ustanova, monopolima, fizičkim napadima na narodne poslanike i mnogim zloupotrebama – samo stagnirala? Crna Gora je nazadovala zbog nestabilnosti koje su doneli međuetnički odnosi!? Kao zbog odnosa među nacijama su pale dve vlade!? Ne sećam se da je neka od vlada Crne Gore pala na srpskom pitanju, niti da su stranke koje eksplicitno predstvaljaju srpski narod dovele do krize neke vlade (da su mogle, verovatno bi to učinile). Ne verujem da je februara 2022. Dritan Abazović smenio svog šefa Zdravka Krivokapića, zato što je ovaj po nacionalnosti Crnogorac, uostalom srpske stranke su napustile Skupštinu prilikom glasanja.  Kada je šest meseci kasnije pala Abazovićeva vlada, protiv nje je ponovo glasao crnogorski DPS (koji ju je do tada podržavao), a stranke srpskog naroda su napustile salu za vreme glasanja. Siguran sam da Đukanoviću kod Abazovića nije smetalo makar samo to što je Albanac.  Ali, možda je ravnopravnost SPC problem? Mlađana ekspertkinja se može biti ne seća američkog generala za koga je SPC veći neprijatelj na Balkanu od Islamske države, pa ako je ona ravnopravna sa Islamskom zajednicom, CPC i Rimokatoličkom crkvom, to je smesta i problem.

“Republljik Kosova” je u svesti gospođice Karpi država koja napreduje. Pa ne bi im da je drugačije liberalizovali putovanje. Srbija se 2009. u pasoškom pogledu odrekla Kosova i Metohije da bi to postigla. Kosovo i Metohija su prostor sa najviše međuetničkih incidenata i najbrojnijim napadima na crkve i to na protoru između Sirije i Škotske, te do ratom zahvaćene Ukrajine do Somalije. Tamo vlast odbija da ispuni odluku ustavnog suda šiptarske paradržave i vrati manastiru Dečani njegovu otetu zemlju. Ali, Srbi biće i nisu ljudi… Pa ovako nešto  i nije bitno.  Nadu ekspertkinji Karpi budi prešjednik Bolek (Jakov MIlatović) koji prihvata sve što bi Brisel tražio (dakle reč je o euromanijaku). Ona se zbog slabih ovlašćenja predsednika nada da će na parlamentarnim izborima njegov pokret potpunu dobiti vlast. Tako će se Crna Gora, kaže Karpijeva “vratiti na pravi put” – dakle put Đukanovićevog režima.

Nazdravlje.

Crnogorcima i Ratlucima  želim srećan put u Četvrti rajh i Europsku uniju, uz stihove jednog velikog pesnika koji je znao da bude i ljigav i bljutav:

“Putuj Evropo i pošslji nam malo peciva.”

Napred bednici,  udeliće vam Europa nešto, nećete ostati, što bi rekao kralj Nikola, “bez prćije” !