Proevropska?
Piše Čedomir Antić
Crna Gora će dobiti najgori izveštaj Evropske komisije o stanju pristupnih pregovora. Biće to najgori izveštaj u deceniju dugoj istoriji tih pregovora. U Briselu je porasla prodaja lekova za smirenje i napitaka za spavanje. Borelj je na infuziji. Oni koji su imali čast i sreću da pogledaju, tvrde da su Verheljijevi hemoroidi veličine jabuke. Ponašanje Van Der Lajenove ukazuje da je PONOVO TRUDNA ! Mislim da razumete da je potrebno da još samo u Megari ovca okoti jagnje sa dve glave, da izgori hram Zevsa u Miletu i da se more povuče dva stadija… pa da slobodno možemo da kažemo da se približila propast Sveta.
Crna Gora je inače imala divne perspektive. Još je predsednik Evropskog saveta, koji je ličio na serijskog ubicu pedofila, pre sedam godina, prilikom posete Podgorici lažnom predsedniku Filipu Vujanoviću rekao u lice da je Crna Gora šampion evropskih integracija i da je sledeća na redu za ulazak u Evropsku uniju. I kada je srpska agresija počela (ja sam u duodecimlemi (dvoumim se između dvanaest odgovora, kada je srpska agresija zaista počela? 637? 843? 1108? 1180? 1844? 1914? 1918? 1941? 1989?, 1997? 2000? 2016?! ), to Borisel nije prepoznao. Evo sada su Ukrajina i Moldavija postale kandidatkinje za članstvo, a Crnu Goru nisu primili kada su u puču stotine umrle, hiljade ranjene, a brojni završili u zatvorima? Kada su crnogorskog generala i penzionerke držali u zatvoru u Srbiji pod danonoćnim svetlom tokom dve godine, skidali ih gole dok se policijski lekar naslađivao… Prema sadašnjim izgledima, a samo gledano posredstvom evropskih budžeta, za Crnu Goru se mesto u Evropskoj uniji nazire, sada već ne tako daleke, 2049. godine. To je zaista poruka nade i ružno je što neko sada nervira evropske birokrate koji će uz malo sreće do tog vremena biti tek po šaka pepela u nekom lepom, bogatom rozarijumu, setrilne, nerodne i sve više samo istorijski relevantne unije kolonijalnih, imperijalnih silnika i njihovih satelita.
Zanimljivo je da Crnu Goru niko nije grdio dok nije uspostavila vladu u kojoj svi ministri nisu NATO-pešadinci. Đukanovićev režim nisu kritikovali kada je Crna Gora bila poprište srazmerno najvećeg broja ubistava, a među njima i političkih, a sve na prostoru od Herata do San Franciska. Nikome nije smetalo što je država prezadužena, što su svi od reda izbori falsifikovani uz više od 50.000 fantomskih glasova, što u njoj deluje najveći naroko klan na širkom prostoru planete od zapadnih do istočih granica Kolumbije. Nikome nisu smetali obespravljivanje srpskog naroda, kampanje mržnje, lažne reforme i fiktivna privreda… Zasmetalo je sa samo kada je balkanski Norijega preterao. Njegovi izalslanici su stotine kilograma belog praha pretvorili u tonu, a potom u dvadeset tona. Možda je smetao i kineski kredit, ali nesrećnom Gruevskom je isti bio dovoljan da se nađe u gepeku diplomatskog vozila na putu ka spasonosnoj Mađarskoj. U tom pandemonijumu palih anđela, nesrećni Nikola bio je tek neki nebitni, sporedni antiheruvim – nešto kao Dragan J. Vučićević – dok je Milo izgleda podoban samome Luciferu.
I sada bi da smene Mila Đukanovića ali da ga ne uhapse. Pa to je kao da igramo fudbal bez golova ! Namerni su da vrate Crnu Goru na podešavanja sa kojima je izašla iz zločinačne natovske državotvone fabrike. Želeli bi da demokratizuju Crnu Goru tako što bi nestalo Srba i Kineza, tako što bi tone opet pale na stotine kilograma, a našao se neki novi, mladi i nevini Đukanović. To su teški zahtevi – Skadarska vila je manje tražila od Mrnjavčevića kada su se pogađali oko izgradnje ovog starog „vanzemaljskog ilirsko-dukljanskog“ grada.
Uzalud je Krivokapić išao kod Borisa Džonsona. Bezveze se blamirao pred onom baronicom. Džaba je Abazović sprečavao prelet Lavrovljevog aviona i time ustvari objavio rat Srbiji (setimo se Berlina i pitanja vazdušnog mosta sa ovim gradom. Šta bi bilo da je Keneduju neko zabranio da sleti i održi onaj govor u kom je ustvrdio da je i on „berlinski kolačić“?)
Mnoge evropske države imale su dugotrajnije krize vlade od Crne Gore. Podgorica je u krizi i zbog loših saveta iz Brisela oko izbornih zakona i samog Ustava iz 2007. godine. Naš je problem što su u Briselu šampionom demokratije zvali osobu koja pobeđuje na izborima uz pomoć pedesetak hiljada fantomskoh glasova i verovatno nikada nije preturila većinu na izborima! U Crnoj Gori poštenih izbora nije bilo od 1990. do danas i nikako neću preterati kad ustvrdim da su u ovoj zemlji najmanje nepošteni bili Stojadinovićevi izbori iz 1938. godine.
U svetu u kome ratuju zbog prava malobrojnih manjina i tako „oštre“ demokratiju“. Gde je pitanje prava maloletnika da ne budu ni bata ni seka, poslednja granica slobobode. Nemački i američki mediji ne dozvolajavaju da u Crnoj Gori žive i Srbi, zbog čega naše stranke nazivaju prosrpskim. Naravno da na Kosovu i u Severnoj Makedoniji niko nije „proalbanski“.
Šta Crna Gora traba da uradi za pozitivan izveštaj? Da zarati sa Srbijom i protera „prosrbe“, kako su već neki učinili? Da se ponaša kao Ukrajina? Evo Bosna i Hercegovina će dobiti status kandidata a samo je trebalo da opozicija i stranci falsifikuju izbore za predsednika Republike Srpske.
Možda je ovaj drugi put, nastavka autoritarnog režima i falisfikovanja izbora, najbilja evropska perspektiva za briselsku i natoidnu Crnu Goru?