Prije tri milijarde godina: Udar velikog asteroida izazvao cunami na Marsu
Brojni dokazi ukazuju na to da Mars nije oduvek bio prazna prašnjava planeta kakva je danas. U stvari, Crvena planeta nekada je bila toliko vlažna da se na njoj pre oko tri milijarde godine podigao megacunami.
Prema novom istraživanju, uzrok megacunamija na Marsu bio je džinovski asteroid, poput onog koji je pogodio Zemlju pre 66 miliona godina i zbrisao dinosauruse.
Cunami krenuo iz udarnog kratera
Stručnjaci predvođeni naučnikom Aleksisom Rodrigezom sa Instituta za planetarne nauke u Arizoni locirali su ogroman udarni krater, za koji smatraju da je najverovatnije izazvao džinovski talas.
Nazvali su ga Pol, a nalazi se unutar područja na kom se vide tragovi katastrofalne erozije izazvane poplavom, koja je identifikovana još sedamdesetih godina, na ivici onoga za šta se veruje da je bio drevni okean.
Kada je Nasina sonda „Viking 1“ sletela na Mars 1976. godine u blizini sistema plavnih kanala po imenu Maja Valjes, pronašla je nešto neobično: ne teren formiran megapoplavom, već ravnicu prekrivenu krupnim šljunkom.
Tim naučnika predvođen Rodrigezom utvrdio je ranije da je to rezultat cunami talasa, koji su u velikoj meri prekrili površinu obale nekadašnjeg marsovskog okeana.
Dva megacunamija na Marsu
Naučnici su izneli hipotezu da su se dogodila dva odvojena cunamija, pre tri i 3,4 milijarde godina, a da su iz izazvala dva različita udara. Matematičke simulacije koje su sproveli naučnici pokazale su da je drugi cunami krenuo iz kratera Lomonosov. Međutim, odakle je prvi potekao nisu mogli da otkriju. Sve do sada
Severne ravnice u kojima se nekada nalazio marsovski okean prekrivene su velikim brojem kratera, pa ih je teško tumačiti. Rodrigez i njegov tim mukotrpno su češljali mape površine Marsa, tragajući za udarnim kraterom koji bi mogao da bude povezan sa velikim cunamijem.
Tako su pronašli udarni krater Pol, lociran oko 900 kilometara severoistočno od mesta sletanja „Vikinga 1“. Krater je prečnika 110 kilometara i leži 120 metara ispod onoga što naučnici veruju da bi bio nivo tadašnjeg mora u regionu Zlatne ravnice.
Na osnovu stena oko tog kratera, kojima je ranije utvrđena starost na 3,4 milijarde godina, naučnici su mislili da bi Pol mogao da takođe da bude toliko star. I njegova pozicija u blizini površina erodiranih poplavom i hipotetičkih naslaga nastalih megacunamijem, sugeriše da je krater Pol nastao tokom udara.
Dva scenarija
Da bi potvrdili pretpostavke, naučnici su simulirali udar asteroida, menjajući njegove i karakteristike površine u koju je udario. Otkrili su dva moguća scenarija koja odgovaraju onim što je primećeno na površini Marsa.
Prva da je asteroid obima devet kilometara naišao na snažan otpor tla, rezultirajući eksplozijom snage 13 miliona megatona TNT-a.
Drugi scenario je da je asteroid obima tri kilometra naišao na slab otpor tla (voda je upila veći deo energije) oslobađajući 0,5 miliona megatona energije.
U oba ova simulirana scenarija, stvoren je krater prečnika 110 kilometara, a nastao je megacunami koji se kretao do udaljenosti od 1.500 kilometara od kratera, čime bi lako stigao i do regiona Maja Valjes.
Simulacija je u skladu i sa terenom prekrivenim krupnim šljunkom, koji je najverovatnije materijal izbačen tokom udara, koji je cunami naneo.
Talas visok 250 metara
Naučnici su procenili da je cunami talas, u slučaju da je ispravna teorija o asteroidu prečnika tri kilometra, dostigao visinu od 250 metara, prenosi „Sajens alert“.
Naučnici u radu objavljenom u časopisu „Sajentifik riport“, navode i da je njihova simulacija, kao i izgled terena na Marsu, slična tragovima udara na Zemlji posle kog je nastao krater Čiksulub na poluostrvu Jukatan. Taj krater jedan je od najvećih nastalih posle udara nebeskog tela u Zemlju i veruje se da vodi poreklo do pada asteroida pre 65 miliona godina, koji je doveo do masovnog izumiranja dinosaurusa.