Prihodi budžeta u periodu od januara do maja iznosili 984 miliona evra

Prihodi budžeta u periodu januar – maj 2023. godine iznosili su 984 miliona evra ili 15,9 odsto procijenjenog BDP-a i veći su za 145,8 miliona ili 17,4 odsto u odnosu na planirane, dok su u odnosu na uporedni period 2022. godine veći za 235,1 miliona evra ili 31,4 odsto. U posmatranom periodu zabilježen je rast gotovo svih kategorija prihoda budžeta. Najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena su kod Ostalih prihoda, Prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost, Doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i Donacija i transfera, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Prihodi po osnovu PDV-a do kraja maja mjeseca naplaćeni su u iznosu od 388,5 miliona evra što je za 35,2 miliona evra ili 9,9 odsto veće u odnosu na planirane i 67,1 miliona evra ili 20,9 odsto veće u odnosu na isti period prethodne godine.

“Prihodi po osnovu Poreza na dobit pravnih lica naplaćeni su u iznosu od 126,9 miliona evra i veći su u odnosu na planirane za 29,6 miliona evra ili 30,4 odsto, dok su u odnosu na uporedni period 2022. godine veći za 54,7 miliona evra ili 75,9 odsto. Značajan rast ove kategorije prihoda u odnosu na prethodnu godinu rezultat je prevashodno rasta ekonomske aktivnosti i ostvarenih rezulata privrednih subjekata u prethodnoj godini, poboljšanja poreske discipline, kao i implementacije progresivne stope oporezivanja dobiti”, navode iz MF-a.

Ostali prihodi u posmatranom periodu iznosili su 50 miliona evra, što je za 4,5 miliona evra ili 9,8 odsto veće u odnosu na planirane, i u odnosu na posmatrani period prethodne godine veći su za 40 miliona evra.

“U okviru ove kategorije prihoda, najznačajniji priliv ostvaren je od usljed prenosa sredstava naplaćenih u okviru impelmetacije projekta „Ekonomskog državljanstva“, što je na nivou plana ostvarenja ove kategorije prihoda u dosadašnjem periodu, dok se veće ostvarenje prihoda bilježi po osnovu prihoda od kapitala i naplaćenih novčanih kazni”, dodaju u MF-u.

Kategorija Doprinosa nastavlja kontinuirani rast za obavezno socijalno osiguranje i u maju, i ostvareni su na nivou od 193,4 miliona evra što je za 34,4 miliona ili 21,6 odsto veće u odnosu na planirane, odnosno 38,5 miliona evra ili 24,9 odsto veće u odnosu na uporedni period 2022. godine. Bolja naplata kategorije doprinosa rezultat je efekata implementacije Zakona o reprogamu poreskog potraživanja, ali i uvećane osnove za obračun doprinosa usljed povećanja koeficijenata za zarade zaposlenih u javnom sektoru.

“U navedenom periodu značajan rast ostvaren je i kod kategorije Donacije i transferi koji su ostvareni u iznosu od 40 miliona evra, što je u odnosu na plan veće za 20,7 miliona evra i 30,2 miliona u odnosu na uporedni period 2022. godine. Rast navedene kategorije prevashodno je rezultat izvršene uplate sredstava od strane EU, a po osnovu direktne budžetske podrške za energetsku efikasnost. Navedena sredstva, shodno Finansijskom sporazumu, predstavljaju nenamjenska sredstva koja se mogu koristiti za finansiranje budžetskih potreba”, piše u saopštenju.

Prihodi od akciza, u navedenom periodu, naplaćeni su u iznosu od 108,3 miliona evra i veći su u odnosu na planirane za 11,4 miliona evra ili 11,8 odsto, odnosno 11 miliona ili 11,3 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

“Iako je rast zabilježen kod gotovo svih kategorija akciza, značajan doprinos rastu ostvaren je kod akcize na duvan i duvanske proizvode, i to u iznosu 8,4 miliona evra, što je za 1,1 milion evra ili 15,7 odsto, veće u odnosu na isti mjesec prethodne godine, kao i akcize na mineralna ulja i njihove derivate, i to u iznosu 13,9 miliona evra, što je za 2,7 miliona evra ili 24,1 odsto, veće u odnosu na isti mjesec prethodne godine”, naglašavaju u MF.

Prihodi budžeta u maju 2023. godine iznosili su 186,6 miliona evra, što je za 28,3 miliona ili 17,9 odsto veće u odnosu na plan i 32,7 miliona ili 21,2 odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine.

Izdaci budžeta za period januar-maj 2023. godine iznosili su 874 miliona ili 14,2 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane manji su za 115,3 miliona ili 11,7 odsto dok su u odnosu na isti period 2022. godine veći za 87 miliona ili 11,1 odsto.

Rashodi u maju 2023. godine iznosili su 189,7 miliona evra i manji su u odnosu na plan 10 miliona ili  pet odsto, dok su veći za 43,7 miliona ili 29,9 odsto u odnosu na maj 2022. godine.

“Najveće odstupanje od plana je u okviru rashoda za bruto zarade za iznos od 2,4 miliona, rashoda za kamate za iznos od 4,1 milion evra, ostali izdaci za iznos od 1,8 million. Naime, Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca realizovani su u skladu sa važećim zakonskim propisima i dostavljenom stvarnom obračunu za maj mjesec, dok se odstupanje u okviru ostalih izdataka odnosi na plaćanje kontribucija Ministarstva nauke za članstvo u naučnim organizacijama. Razlika u izvršenju u odnosu na planirani nivo rashoda za kamate nastala je usljed značajnog rasta euribora u periodu od izrade plana do trenutka izvršenja”, pojašnjavaju u MF.

Rashodi u Kapitalnom Budžetu Crne Gore u maju 2023. godine ostvareni su u iznosu od 6,72 miliona evra i manji su u odnosu na plan 9,38 milion odnosno ostvarenje Kapitalnog budžeta je na nivou od 41,8 odsto.

Imajući u vidu realizaciju prihoda i rashoda, u posmatranom periodu ostvaren je suficit budžeta u iznosu od 110 miliona evra, odnosno na nivou od 1,8 odsto procjenjenog BDP-a. Budžetski deficit u maju iznosio je 3,2 miliona evra.