PREDSJEDNIK CRNE GORE SRAMNI FALSIFIKATOR

Piše: dr Petar Milatović Ostroški

Rođače Jakove Milatoviću, maločas saznah za tvoje pismo Aleksandru Šešelju, sinu Vojislava Šešelja, koje je Vojislav Šešelj javno pročitao u emisiji na Hepi televiziji u februaru ove godine i ono u cjelini glasi:

„Pomaže Bog, gospodine Šešelj. U jednom od jutarnjih programa TV Hepi Vaš otac Vojislav je najavio novu knjigu pod nazivom „Šćepan Mali, Zeko Mali i Jakov najmanji od crvenih Milatovića“. Prije nego što išta kaže za Milatoviće morao bi da zna da su isti ti Milatoviće, morao bi da zna da su isti ti Milatovići moj prađed Petar, prababa LJubica i đedov rođeni brat Mrkoje ubijeni baš od metka crvenih koji nijesu bili Milatovići. Te podatke možete naći u knjizi „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori“ na 34. strani.

Kako staviti u isti koš ubice i žrtve, tada jednu uglednu porodicu jednog učitelja iz Bjelopavlića, mog prađeda Petra koji je imao šest sinova, mnogo zemlje, zlata i mlin i one koji su ih ubili i opljačkali? Ostavili su đecu bez roditelja i opljačkali su svo zlato koje su našli u kući. Milatovići su, takođe, branili manastir Ostrog od Turaka – moj direktni predak Mrkoje i njegova braća i učestvovali su drugim istorijskim bitkama. Mislim da bi Vaš otac prvo trebalo da se upozna sa Milatovićima i našim plemenom, njegovim junaštvom i stradanjem, pa tek onda da na njega stavlja bilo kakve etikete. Ja imam dvije knjige od Vašeg oca sa posvetom, koje ću Vam poslati u prilogu. Kada sam kupovao knjige na Sajmu, da li sam i ja bio crven? Ja cijenim borbu Vašeg oca u Haškom tribunalu, kao i ostale njegove podvige, ali me je mnogo uvredila i uzdrmala njegova najava nove knjige. Nadam se da ćete ovo pismo proslediti gospodinu Vojislavu i da će on promijeniti naslov – iz istog izbaciti Milatoviće, a pogotovo prefiks „crveni“. Srdačan pozdrav i sve najbolje Vam želim u Vašoj političkoj karijeri.“

Jakove, zaprepastila me tvoja drskost da toliko falsifikuješ i obmanjuješ.

Petar nije tvoj pradjed nego moj djed, a tvoj djed je Radojica, po ranijim tvojim priznanjima, bio je partizan.

Niko od tvojih iz porodice nije stradao od partizana nego se radi o mojoj porodici, a ne tvojoj. Pozivaš se na publikaciju „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori“.

Tamo je riječ o mojoj porodici, mom djedu Petru, mojoj babi LJubici, rođenoj Pavićević, Mrkoju, mom najstarijem stricu, a ne o tvom „pradjedu Petru i prababi LJubici“.

Pišeš da je brat Petrov „rođeni brat Mrkoje ubijen baš od metka crvenih koji nijesu bili Milatovići“.

Jakove, previše masno falsifikuješ činjenice.

Petar je imao jednog brata koji se zvao Rade i koji je opljačkan i ubijen kod Šida prije Drugog svjetskog rata.

Pišeš u pismu Šešelju: „Ostavili su đecu bez roditelja i opljačkali su svo zlato koje su našli u kući.“

Jakove, u tvojo kući u Dabovićima zlato je bila mislena imenica tada. Radi se o zlatu iz moje prodične kuće u Veleti, a ne o zlatu iz tvoje kuće u Dabovićima.

Od tog zlata iz moje porodične kuće podignuto je poslije Drugog svjetskog rata sedam kuća u Bjelopavlićim, o čemu pišem u mom novom romanu.

Zlato koje su partizani opljačkali nije iz tvoje kuće nego iz moje u Veleti. Zašto obamnjuješ javnost rođače? Stidi se!

Ti si uzeo podatke iz mog autobiografskog romana „Na braniku istine“, izdavači: Književna zajednica „Vaso Pelagić“, Banja Luka; Udruženje književnika „Gorski vidici“ Danilovgrad i Književni klub „Temelji“, Podgorica- Banja Luka-Danilovgrad-Podgorica 2023. godine (ISBN 978-99976-51-45-7, CBISS.RS-ID 137626881) prisvojio ih POSLAO u pismu Šešeljevom sinu mom sinu Aleksandru, koje je Vojislav Šešelj, ponavljam, javno pročitao na televiziji Hepi u februara ove godine..

Preuzeo si podatke o mojoj porodici iz te knjige, iz poglavlja „Partizanska likcidacija moje porodice“ na stranama od 27 do 35 i prikazao kao da je tvoja porodica stradala od partizana.

Previše gnusna laž.

Ni u snu mi ne bi palo na pamet da si u stanju tako debelo da obanjuješ javnosst i da tuđe žrtve prikazuješ kao žrtve tvoje porodice.

Previše jadno i sramno, žalosni rođače Jakove, predsjedniče Crne Gore!

U publikaciji «Pakao ili komunizam u Crnoj Gori na strani 34 doslovno piše:

„Petar J. Milatović, učitelj, star 37 godina. Opština Petrušinska, srez Danilovgradski; Milatović P. Ljubica, domaćica, stara 35 godina. Opština Petrušinska, srez Danilovgradski. Ubijeni mučki iz zasjede, noću, na vratima kućnjim, od strane partizana: Pelevića Miloša, Pelevića Sretena, Bogićevića Neđeljka,Savovića Sava, Radonjića Marka, Đurovića Vojislava i Ivanovića Dušana.”

Dragi i žalosni rođače Jakove u svom autobiograsfksom romanu „Na braniku istine“, na strani 29 objavio sam doslovno: „U istoj publikaciji, pored ubijenog djeda Petra i babe Ljubice, na istoj strani nalazi se ime ubijenog strica Mrkoja, a za drugog strica Vlastimira ostalo je usmeno predanje u porodici da je poginuo od podmetnute mine na našem imanju koja ga je prebacila preko tuje koja je visoka petnaest metara.“

Jakove, zašto obmanjuješ javnost i žrtve komunističkih zločina nad mojom porodicom prikazuješ u tvom pismu Šešelju kao da su žrtve tvoje porodice, kad su svi tvoji bili komunisti?

I ti predsjednik Crne Gore?

Čovječe, kad ovako debelo obanjuješ javnost i tragediju moje porodice prikazuješ kao tragediju tvoje, šta običan građanin treba da misli o tebi?

U krajnjem slučaju, ne zanima šta će običan čovjek misliti o tebi, ali me i te kako zanima šta će taj isti čovjek misliti o bratstvu Milatovića kad Jakov Milatović, predsjednik Crne Gore, ovako drsko i sramno falsifikuje činjenice!!!

Prst na čelo, a ne u nos, dragi, veseli i tužni rođače!!!

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)