Pred novom Vladom Srbije veliki izazovi: Najteži period od 5. oktobra
Članove nove Vlade Srbije, čije se formiranje očekuje do kraja jula, već čekaju mnogobrojni izazovi i teški zadaci koji se odnose na Kosovo i Metohiju, snabdijevanje tržišta proizvodima – hranom i energentima, traženje balansa u komplikovanim svetskim odnosima koje je dodatno zakuvala kriza u Ukrajini.
Kako je, prije dva dana, u govoru pred poslanicima posle polaganja zakletve za novi petogodišnji mandat, najavio predsjednik Aleksandar Vučić, cilj je da ostanemo vojno neutralni, poštujemo međunarodno pravo i napredujemo na evropskom putu, tražeći kompromis za pitanje Kosova i Metohije i ne odričući se prijateljstava na Istoku i na Zapadu. Stoga, posao novih ministara biće „hod po žici“, jer je manevarski prostor Srbije prilično sužen.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar upotpunjuje ovaj pejzaž javnim očekivanjem da se Srbija posle formiranja nove vlade pridruži sankcijama Rusiji. On je na Samitu demokratije Jugoistočne Evrope, koji je održan u Budvi, istakao da je Srbija jedina država u Evropi koja nije uvela kaznene mere prema Moskvi, iako se saglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija i deklaracijama EU kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.
– Skoro sve države Zapadnog Balkana su usaglasile način, uz podršku Ukrajini i njenom narodu, da učine da Rusija kroz sankcije plati cenu za invaziju. Nadam se da će se Srbija pridružiti toj grupi i da će se uskladiti kad formira vladu – poručio je Eskobar.
Priština je uz saglasnost moćnih zemalja, poput SAD i Nemačke, krenula u lobiranje za ulazak lažne države u međunarodne institucije. Već su podneli kandidaturu za Savet Evrope, a ne kriju da im je cilj i NATO. Naša zemlja je kao kontraudar već pripremila nova otpriznavanja takozvanog Kosova.
Podrška lažnoj državi Kosovo stigla je u sredu i od Bugarske. NJihov ministar odbrane Dragomir Zakov, u razgovoru sa kolegom iz takozvanih prištinskih institucija Armendom Mehaljem, istakao da će njegova zemlja podržati prijem tzv. Kosova „u NATO i druge međunarodne organizacije“. Tom prilikom, u Sofiji je rečeno da će Bugarska pružiti pomoć i u oblasti bezbednosti, u obrazovanju kadeta i u obuci pripadnika KBS.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre istakao je da EU očekuje da Srbija u potpunosti uskladi svoju politiku sa EU i pohvalio poteze dosadašnje vlade. On je, iznoseći stavove o trenutnoj poziciji EU i Srbije, u odnosu na rat u Ukrajini, naveo da nove okolnosti mogu biti podstrek za ubrzaniji put ka EU. Žiofre je istakao da EU računa na našu zemlju i veruje da „smo zajedno bolji“.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da izazovi sa kojima će se suočiti nova vlada neće biti nimalo laki i da će ona verovatno biti u najtežoj političkoj situaciji od 2000. godine do danas. Pre svega se, kako objašnjava, ističu ekonomija, bezbednost, otvorena državna i nacionalna pitanja – Kosovo i Republika Srpska:
– Posebno su važne tri stvari, a to su organizacija i funkcionisanje države u uslovima rata i svetske ekonomske krize, zadržavanje balansirane politike u odnosu na Istok i Zapad i bezbednosno-diplomatske inicijative u odnosu na status Srba u regionu. Biće izuzetno teško jer su resursi ograničeni, a ratu se ne nazire kraj. Zapad će insistirati na sankcijama Rusiji i hitno „zatvaranje“ pitanja poput Kosova i Republike Srpske.
S druge strane, pojašnjava Stanković, Rusija je ponudila fer cenu gasa i jedina sledi logiku srpskih interesa po pitanju Kosova i RS:
– Biće nesumnjivo asimetrija između jačine zapadnog pritiska i dobitka koji nam zapadni partneri nude. Teško je oceniti epilog sadašnjih političkih konstelacija u aktuelnom geopolitičkom i diplomatskom trenutku.
A, prije formiranja nove vlade potrebno je preći još nekoliko koraka. Najpre proglasiti konačne rezultate parlamentarnih izbora održanih 3. aprila, koji se još čekaju zbog ponavljanja glasanja u Velikom Trnovcu (poslednji put 27. maja). I dalje traju rokovi za rešavanje prigovora.
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić rekao je da je to što još nije konstituisan novi saziv, rezultat stalnih poništavanja izbora i ukazao „na specifičnu situaciju u Velikom Trnovcu kod Bujanovca, koja može da traje unedogled“:
– Kažu država je nesposobna i nema nove Skupštine, a ljudi treba da razumeju da je ovolika dužina čekanja prouzrokovana različitim žalbama, tužbama i sudskim odlukama, a mogućnost za njih je otvorena upravo putem dijaloga vlasti i opozicije. To su bili zahtevi evropskih institucija i parlamentaraca da se produže određeni rokovi za podnošenje prigovora i žalbi, pa sada na svaku odluku imate rok od 72 sata da neko razmisli da li će da podnese žalbu, tužbu ili prigovor.
POSLE TRNOVCA PRECIZNI ROKOVI
UKOLIKO nedavno glasanje u Velikom Trnovcu bude i poslednje i prigovor Albanaca bude odbačen, konačni rezultati bi mogli biti proglašeni do polovine juna. Od tada bi onda počeli da teku rokovi – deset dana za dodelu mandata, odnosno 30 za konstituisanje parlamenta. Od trenutka kada bude oformljen novi parlament, kreće da teče 90 dana, što je maksimalan rok za formiranje kabineta u Nemanjinoj.
KONSULTACIJE NA ANDRIĆEVOM VijENCU
POSLE proglašenja konačnih rezultata, predsjednik Srbije obaviće konsultacije sa svim parlamentarnim strankama oko formiranja Vlade. Mandat će dati onoj stranci koja ga bude obavijestila da ima većinu. Koalicija oko SNS osvojila je 120 mandata, „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ 38, SPS-JS 32, NADA 15, „Moramo“ 12, Zavetnici i Dveri – POKS po deset, SVM – pet, SDA – dva, „Muftijin amanet“ – dva, koliko ima i „Zajedno za Vojvodinu“. Prema ovoj raspodeli snaga, aktuelna vlast u kojoj su tim oko SNS, socijalisti i Mađari ima većinu.
(Novosti)